Narodno blagostanje

"ВАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 462 Бр. 29 71% Блер 403 7% Блер 8% Блер 7% Селитман 7% Селигман i 403 30 јануара. 23.50 24 35.50 · Акције Народне банке | 81 28 фебруара 23.50 26.50 32—=38.50 Акције Аграрне банке — 174 28 марта _ 23.50 — 24.— 25.— — 26.— 37 38. 75 | 6.594 29 априла 2315 — 24.— 25——26.— 40.—— 40.50 Горња таблица говори најречитије о оскудици робе 29 маја 2350 24. | 2450-— 20 175 на тржишту. јер код овако велике промене требало је да 13 јуна 23.50 24. 2450-—2550 _ 36—-–-40се појави више робе. У доларским папирима на пример то- 20 јуна 2050. ZLI | 25%) 20 „29 лико је мали обрт да човек не би рекао 'да се код па- 26 јуна 2350 24 ~ », 208. | 2308 901 пира догодила толика промена на курсу. Т јула 2329—25 = 2520 ~ 20. | „298 26 Оно што је најкарактеристичније за последњу неде- 11 jyaa 24.15 —255— | 25:90——265 = 28——=- 92 —-

љу то је врло велики обрт у терминима у ратној штети. Док пре тога пре три недеље није било никаквог терминског посла, сад је овај изнад промпт посла, али још увек је остала главна карактеристика да је термин скупљи од промпт робе непромењена. Стално је термин за 2—3 поена "скупљи, Го је доказ наравно да су шпекуланти ала хос врло чврсти и жељни робе. јер шпекуланти су у главном они, који купују робу на термин. Они никад немају толико пара колико би било потребно за извођење њихове спекулације. При највећој обилности на тржишту спекулант ради са термином, јер он никад нема за свој посао довољно робе ни довољно новца. Питање је како Не се даље кретати курсеви. Од 11 т. м. попустили су нешто курсеви. Појавила се нешто јача "понуда, али се може рећи да цела та понуда долази из спекулативних руку. Колико смо ми могли да посматрамо, ниједан од сериозних ималаца ратне штете није донео робу на тржиште. Продавци су били сами берзијанци који су хтели да реализују зараду јер се задовољавају мањом зарадом. Има берзијанаца који сматрају да је курс и сувише брзо отишао у висину услед нервозе купаца и да би "то био згодан терен за један маневар ала бес. један велики шпекулант за време највеће хосе продаје неколико милијона по најскупљим курсевима. Он би сад имао рачуна да курсеви пођу наниже, да би поново купио робу наравно што јефтиније и са толико већом зарадом у КОЛИКО. је јефтинија. А они који нису успели да купе робу коју су же·лели радо помажу у акцији око обарања курсева. Није ис_„кључена могућност да се курс Ратне штете обори испод "320, али је велико питање да ли се може добити довољна „количина. Вештим маневром могу извесни берзијанци да се _ натерају да продају своју робу. При томе треба имати у _виду да берзијанци имају сви врло скупу робу, преко 320, (јер као што смо раније јавили: који су раније куповали, = ти ће се: "бранити. свом снагом против пада курса и прву _ згодну | прилику употребити да га подигну. Само они који доћу у панику продаваће робу испод 320, јер данас нема више једног берзијанца који сматра да курс неће отићи "до краја године преко 320. Можда ће неки продати робу и испод 320 и без панике, рачунајући да купи јефтиније, Али :с обзиром на то да је очајно мала количина промпт робе / оптицају, лако је могућно да курс као федер за један дан скочи поново од ниског нивоа преко 320, тако да шпе_ куланти не успеју ништа да купе.

Обрачунски курс долара за наше доларске Пи износио је ове недеље на београдској берзи:

Један долар је обрачунат:

Б јула са. 43.5852 DO 43.5852 10. 1 435955 ТИ 35612 12 || 25549

На" њујоршкој берзи наши су доларски папири у по_следње време имали чврсту тенденцију. Тако су нотирали :

На париској берзи наши су папири на првом састанку овог месеца мало попустили, али затим, после 4.'0. M. спет су у скоку: |

Bpcra ОМ УНА У УП O VU 4#% од 1895 16 136 му | [12 114 1% од 1902 (548 |B [52 160: [55 4154 од 1905 (да )43. 159 пар 114 410 од 1909 140 133— {35.50 [44 [14 5% од 1913 КОН JEI_ _|40 56 68 2 Ај од 1910 140. [86 136. [36 JA) 4i| % од 1911 (АЛ [998 [56 [12 — (10 тф% од 1931 10. 199 [65 [0 5% фундинг 1933 1“ ан 02 _ (115: Па

=

Ми смо пре извесног времена поставили питање какав је рачун имао мними новинар Грос да извози ефективне динаре из Југославије, кад се зна да се исти тешко продају у иностранству. Један мали одговор на то нашли смо у вести да се у Немачкој и другим земљама појавила тражња за ефективним динарима од стране оних који мисле да проведу извесно време у Јупославији.

један наш пријатељ који се ових дана вратио из иностранства учинио нам је у вези с тим једно саопштење, које нас је веома изненадило. Он тврди, да има аутентичан доказ о томе да се динари извозе у Америку. Наши емигранти у Америци погубили су велике вредности на паду долара H услед тога изгубили сваку веру. у долар. Како они рачунају само с двема валутама, с доларом у којем примају своје приходе и са динаром у који се пре.или после претвара њихова доларска готовина, то изгледа, да све већи и већи број ваших људи почиње више да верује у динаре него долару и да тражи динар ради тезаурирања. Исти прија-

_тељ тврди да се све већи износи Динаре КИК новчаница све

више у шверцу извозе у Америку. | На београдској девизној берзи обрт ЊЕ износио "ове недеље, заједно са компензацијама и пословима поменутих банака 9.5 милиона према 9.01 милион у прошлој и 8.35 МИлиона у претпрошлој недељи. У приватном клирингу имали смо следеће курсеве: курс.шилинга у клирингу попустио је од 9:07 до 9.05, пошто преовлађују понуде робе а трго- | вано је за 5 милиона динара. У приватном клирингу. са Лондоном обрт је износио 2.3 милиона динара. Курс фунте је попустио, од 252.80 на 249.55. У грчким боновима трговано је за 46 хиљада динара. Курс драхме је попустио, на 29.50 до 30-——; робе има много али (без тражње; како чујемо сада се воде преговори да би се тим боновима могли користити и тржиште и путници који путују за Грчку. У девизи Праг обрт је износио 890 хиљада, ЛИ 60 хиљада, Цирих "250 хиљада, Париз. 304 а Брисел. из | хиљада DU ЛА 5 SA

0 20.24, марка 117. 70, кч 12. 75 ит На приватном тржишту имамо ове Пе изненађ јуће велике понуде девиза, због којих су сви-курсеви- |