Narodno blagostanje
14 јули 1934. _
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
Страна 451
DRUŠTVO 5 ар GLAVNICOM?
1. — Prošle LOGGIJE održana je u Мо “Sadu osuivačka skupština „Građanskog električnog .d.. “dd. Osmivači, St, "објауljujući osnovu društva, pozvali na. javni, 5 akcija ı и iznosu od 6,000.000.— dinara, s kojom se” :sumom.1 com društvo osniva. Međutini, · upis nije: uspeo. Umesto 5 miliona
· upisano je. samo 1,800.000.—. “dinara.. „Osnivači su, stoga, 'predložili osnivačkoj skupštini da promeni društvena pravila i svede glavnicu na iznos stvarno upisan. Skupština. na kojoj, razume se, kao obično:i uvek, nisu bili prisutni ni zastupljeni. SVE Upisnici akcija, usvojila ie ovaj predlog, ра 'ројот obavila ostali posao: izabrala upravni i nadzorni 00505 л osnivačima dala razrešnicu za rad i račune. и
Na skupštini je već učinjena - Orhncdbu., dB, laki. odluke nisu u PO sa zakonom: (, JJ dnevnik” od-9 JU) и O
- ini je пшпабеја, | i ako prosto, "vrlo infresantno, jer se kod nas, koliko je nama poznato, prvi:put javlja “u: praksi. Mi ćemo ga najkraće mogućno rasmotriti, sa gledišta pravne nauke i zakonodavstva u važnosti, ma područjn.Novog Sada.
2) — Mađarski trgovački. zakon;:zak. čl. XXXVII : 1875, _Sfetnipi (podldnji S{ay, S 151),
koji je još u važnosti u 'Hrvatskoj,” Slavoniji, Prekomu": 10, Bačkoj, Banatu i Baranji, ne poznaje ni simultani ni sukcesivni način osnivanja akcionarskog društva. Po njemu se akc: onarsko društvo može osnivati samo javnim pozivom ma upis. 'Оп koji žele da osnuju jedno akcionarsko društvo, osnivači ii utemeljitehji, kako ih zakon maziva, dužni su da sastave ugovor među sobom o osnivanju društva i da, objavljujući poziv na' upis akcija, prospekt, osnovu po terminologiji zakona, obznane u пјеmu sve bitne elemente iz pogodbe, ugovora, pravila društvenih. Prospekt po S 150 mora. sadržavati: (1) predmet i trafanie preduzeća; (2) iznos temeljne glavnice; (3) količinu i normalnu vrednost dionica i prioritetnih obveznica, imajućih se istodobno izdati; (4) zapormi rok podpisivanja; (5) u koliko: utemeпе ili one osobe žele. društvu mpristupiti s uloškom,
ne sastoji iZž gotova“ novca, uložak taj i vrednost njegovu; i
~
(6) pogodnosti, što se namjeravaju priuzdržati temeljiteljem ili inim osobama. Razume se, da pored ovih po. јатака, koje. miora|u objaviti, “osnivači mogu obznaniti i sve dručo, što sma:ra{l da je, potrebno ih korisno da znaju oni, Које žele načiniti članom društva 'koje osnivaju. :
Koliko zakonodavac polaže i koliki ? 2. |
čehje: OD MOD o i 0 svojepa”, poslednjeg stava: да ,„шетенеј јатсе solid “do “za islinitost podataka u osnovi navedenih”. Sankcije st ne samo civilno pravne, već i krivično pravne prirode.
3. — Na osnovu ovog prospekta, apelom na publiku, vrši se upis akcija. Prvi uslov. za-osnivanje akcionarskog društva jeste osiguranje glavnice (S 149 +. 1.). Osiguranje pak ојаупсе | u smislu zakona (stav prvi S 150) vrši se upisivanjem akcija.
Integralni upis temeljne glavnice izvršen pod uslovima zakonom propisanim, jeste, dakle, jedan od konstitutivnih elemenata
ao Osnovnom: glavni-
· društva. Zbog toga. je zakon brižljivo. propisao како: зе ima da izvrši Ovo upisivanje glavnice.
JUpisnici, lične ili preko punomoćnika, treba dase jave osnivačima ili licima koja su ovi odredili, obično bankama ili
· bankarima, da ovima pismeno izjave, da upisuju akcije na Osno_ Ун izdatog prospekta i da u gotovu polože u pozivu označene
. sume, najmanje 10%. od nominalne vređnosti svake upisane akcije, . ; Da bi upisnik znao u kakvo društvo ulazi i kakve oba-
veze na sebe prima, zakonodavac je propisao, da su utemeljači
dužni: osnovu društvenu uvrstiti u svaki supskripcioni akt (S-150; od: 2.). " Ма Тај паст је upisnik obezbeđen od prevare:
njegov pristanak na ulazak, u društvo i na primanje obaveze i
· materijalno su, papirom na kome daje tu izjavu, vezani za uslove ·i izjave, koje su osnivači u prospektu дан. Osnivači su pak sačuvani od neozbiljnih upisnika uslo-
: vom, da ovi imaju ne samo da se prosto upišu ха аксопата, :već i da odmah polože određenu. sumu novaca po svakoj akciji
i da prime obavezu za uplatu ostatka. Upis: akcija, koji ne bi bio ovako izvršen, „smatra se ni-
4. —-Upisnik potpisuje obično unapred redigovani tekst koji sadrži pomenutu osnovu, S izjavom -da upisuje ijednu ili više akcijay:da po svakoj akciji polaže traženu sumu i da se obметије, primajući na znanje OSnOVU, odnosno objavljeni verni izvod društvenih &tatuta, da će ostatak po svakoj akciji uplatiti u određenim rokovima. Upisom se, dakle, preuzima jedna ili više akcija. Toje izjava, kojom ui isnik odgovara. na poziv upućen od osnivača, da ·prima i pristaje.da pod uslovima, iznesenim u Objavljenom: prospektu, postane „član društva, koje se osniva.
Kakav: karakter ima ovaj. akt supskripcije? — Мата se čini, da je to:čist dvostrani 'ugovor, koji stvara recipročne oba·
veze. Upisnici;primaju sfatuje: drušiva, koje, se namerava OSni“vati i fime se obavezujtda ustupe, ako, se- društvo stvori, sve
obaveze koje na svakoga padaju kao akcionara, naročito da upla_fe, potpuno akcije, koje je upisao odnosno 'koje mu budu dode· Цепе u slučaju redukcije usled preupisa.., Osnivači primaju pak ” prema svakom upisniku” obavezu: da učine sve što je potrebno da se društvo osnuje i da svakom od njih izda akcije koliko ih je upisao. odnosno, u slučaju redukcije, onaj broj koji sraz: merno odgovara upisanom “iznosu. Ta bi podela mosla bit
· drukča, ак samo onda :ako, „je“ statutom predviđen пе „drugi
čin podele sa kojim bi Sva Гарет, objavom u Рао БЕС, тогао 108 \pri upisu biti upoznat.
Pitanje o pravnoj prirodi akta O upisivanju pri и akcionarskog "dfuštva vrlo je sporno. Dokle ga jedni pisci smatraju kao: dvostran ugovor, drugi u njemu gledaju samo jedan samostalni jednostrani pravni akt. Prvo gledište, zasnovano na ugovornoj teoriji, zastupaju većinom najugledniji francuski pi-
„sci kao i praksa francuskih sudova. Tako: Pic, Des зостејез
commerciales, II str. 244; Rousseau, Des socičtćs commerciales,
1 str. 544; Lacour, Precis de droit commerciales, str. 254; Коуегт,
Traitć des socičtes commerciales, I str. 252 itd. Drugo gledište zastupaju nemački pisci, koji u naslonu na Girkovu društvenu