Narodno blagostanje

уРОЛНО Б

Страна 452 j |

ЛАГОСТАЊЕ

Бр. 29

teoriju, smatraju da „statuti nisu ugovor, već autonomni osnovni zakon udruženja”. I praksa nemačkih sudova, koja je. dugo stajala na ugovornoj teoriji, priklonila se ovom gledištu (Staub's Kommentar zum Handelsgesetz, str. 823). Nije prilika da ulazimo dublje u rasmatranje ove razlike. -

5. -— Od koga је momenta upisnik obavezan po ovom užovoru? — Izvesno je, da se ugovor između upisnika i osni-

vača stvara onog časa, kad je upisnik potpisao „supkripcioni”

arak” i ispunio prvi uslov polaganjem tražene sume. Osnivači su učinili ponudu. Upisnik je primio. Prospekt je ponuda personis incertis, svaki upis je, dakle, pravno, prijem ponude. Vinculum juris je fime formiran, kako kaže profesor Pic. Od toga časa, i osnivači i upisnici su vezani. U kontroverse koje u ovom pitanju postoje i koje izviru iz različitoc shvatanja pravne konstrukcije upisa nije mogućno ovde ulaziti, jer bi to premašilo obim i zadatak ovog članka.

6. — Izvesno je, da su upisnici vezani pod suspahnzivnim uslovom naknadnog osnivanja društva. Nema osnivanja društva bez postignutog upisa temeljne glavnice, te je stoga уа7nost ugovora zaključenih upisom akcija između osnivača i UDpisnika subordinirana prećutnom uslovu: da akcija bude u potpunosti pokrivena (Pic, op. cit. str. 255), da ceo kapital, obјамјеп u prospektu, bude potpuno upisan па način i u угете zakonom i statutom propisane. Ako ovaj uslov nije ispunjen, ako dakle nema prvog i bitnog uslova za osnivanje drušiva, onda nema društva, upisnici se oslobađaju obaveza i stiču pravo da od osnivača zahtevaju, da im se uplaćene sume povrate Osnivači su dužni uplaćene sume povratiti bez ikakvih odbitaka, jer sve froškove oko neuspelog osnivanja društva imaju da sami snose. Odgovornost osnivača za povraćaj uplaćenih suma je solidarna (S 152).

Sva zakonodavstva stoje na istom ovom gledištu kao i naše: da je integralna supskripcija bitan konstitutivan elemenat društva i da, čim ona nije izvršena, ne može se preduzimati nikakav dalji korak za osnivanje društva. Njega više nema : do njega se više ne može doći na osnovi objavlienogz već prospekta i izvršenog upisa. Nikakvim se merama пе može ovaj neđostatak nadomestiti. Sve što ostaje osnivačima, to je da upisnicima povrate primljene sume.

Ovo slaganje svih zakonodđavaca mije slučajno. Ima tu ozbiljnih razloga poslovne prirode, kojima je pravo dalo zakonski izražaj. Ako su osnivači od početka smatrali da je za uspeh preduzeća 610 рофтеђап, naročito s obzirom na osnivačke troškove i društva i preduzeća, kapital od 6 miliona dinara, onda ie izvesno da je oštvarenje celj društva kompromitovano, ako зе taj hapital upisom ne osigura u celosti.

7— U ovim konsideracijama se već nalazi odgovor na. pitanje: da li se, u slučaju nepotpunog upisa, može osnovati društvo sa smanjenom glavhicom, onolikom koliko ie upisano.

Ako supskripcija nije integralno izvedema, nije ostvaren bitni uslov. za osnivanje društva. Obaveza svakog upisnika je uslovljena obrazovanjem društva pod uslovima obiavlienim u prospektu. Ne ostvaruje li se taj uslov, obaveza prestaje i svaki stiče pravo na povraćaj uplaćčenih suma.

Osnivačka skupština ne može nikakve odluke donositi, čim je utvrdila, da „temeljna glavnica nije valjanim podpisivanjem i uplatom osigurana”. Sve njene radnje su bez pravne

važnosti. One su bez pravnog efekta i tada, ako bi bile donesene i s urednom većinom. Bile bi, dakle, pravno nepostojeće odluke i one skupštine, na kojoj bi u smislu S: 155 trg. zakona bilo prisutnih „barem sedam potpisivatelja, zastupajućih barem četvrtinu temeljne glavnice”. Prof. Stražnicki (Trgovačko pravo, sr. 115) kaže: „Samo ma osnovi ovako osigurane temeljne glavnice, tj. kad se pokrije čitavi iznos temeljne glavnice, koji je паznačen u prospektu, može se pristupiti k daljnjemu stadiju u osnivanju dioničarskog društva”. Kad taj uslov nije ispunjer, dalje se ne može ići. Konstituirajuća skupština, kad ima kvorum, može rešavati samo, ako se uverila da je glavnica upisana. Čim to nije slučaj, ona se na to| konstataciji ima da zadrži i rasturt. Ona nema šta da radi i da Корона, kad glavni elemenat za fo ne postoji. i

Prema tome, bez pravne je. važnosti i odluka ovakve osnivačke skupštine, da se smanji u prospektu predviđeni kapital, a društvo stvori sa onoliko kapitala koliko je upisano. Niko ne može prinuditi nikoga da ostane u društvu pod drugim uslovima od onih, koji su bili objavljeni u prospektu i na osnovu kojih je društvu prišao. Da bi ova odluka bila pravno važna, bilo b: potrebno da je jednoglasno donesu svi upisnici sa svima Ošnivačima (Pic, op. cit. str. 262). Tako + Stražnicki (cit. delo str. 115): „Ako ne bude potpuno pokrita supskripcijom (ете та glavnica, moći će se pristupiti k utemeljenju dioničarskogz društva s umanjenom .temeljnom glavnicom, samo privole li na fo svi supskribenfti”. Tada se, i ako ne bi bila potrebna nova supskripcija, u stvari pravi novi ugovor između svih interesovanih, kako misli prof. Taler.

Kako je, međutim, gotovo uvek nemogućno u jednom društvu, gde ima pimo osnivača i mnogo upisnika, postići ovu jednoglasnost, to osnivačima, ako misle da se sa smanjenim kapitalom može da ostvari i vodi preduzeće za koje su bili predvideli veći kapital, koji se nije mogao upisati, ne ostaje ništa drugo, nego da počnu iznova s novim froškovima: da izrade nova pravila društva s manjim kapitalom, koji će sigurno, s ођzirom ma iskustvo, moći biti upisan, da ponova izrade prospekt i objave poziv ma upis, štampaju рјакаје, пе ргорасапđu itd.

8. — Ponoviti sve, nije lako. To je i skupo i nesigurno. Prvi neuspeh dekuražira i one, koji su bili pioniri. Zbog toga se postavilo pitanje, da li bi se ova nezgoda mogla izbeći, ako bi se u statutima predvideo i regulisao ovakav slučaj. Ako bi se, na primer, u statutima predvidelo, da će osnivačka skupštia, u slučaju da se ne izvrši upis celokupne glavnice, moći sa određenom većinom odlučiti, da se društvo osnuje sa manjim, и pravilima unapred određenim kapitalom.

Pitanje je kontroversno, ali je većina pisaca mišljenja da bi bilo mogućno osnovati društvo i sa određenim, manjim, kapitalom nego što je prospektom predviđen, ako je takva klauzula izrično u statute unesena i ako je oma u prospektu objavljena. Francuski sudovi su, međutim, dugo odbijali da priznadu ovu klauzulu. Najzad su konsideracije praktične korisnosti preovladale, te je i jurisprudencija pristala uz ovo gledište. Ali — to ostaje jedini slučaj, kad se društvo, u slučaju neuspeha upisa, a bez jednoglasnog pristanka svih upisnika akcija, može osnovati s manjom temeljnom glavnicom od one predviđene statutima i objavljene u prospektu.

Зе

Алвтгло Лежословња чика Na Прекшка кредите Банка сеилијал >У БЕОГРАДУ — МПошт. фах 17.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

i Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству. Издаје сефове под закуп,