Narodno blagostanje
Страна 478
otuda što prilikom magle promene kupci i prodavci realiziraju dobit, prilikom skoka prodaju ranije 'kupljenu jeftinu robu, a prilikom pada kupuju ranije skuplje prodatu robu. I poslednji skok papira morao je da ima svoju reakciju, ona je nastupila. Svi su kursevi slabiji, a naročito kod Ratne štete koja je i najdalje ofišla. ;
13. УП. 16. УП. 17. УП. 18. УП.
19. УП. 7% Investicioni 71.— 71— — (1. 6% Begluci 56.— — 56.05. 56— 56.25 4% Agrarci 38.50 39.25 40.— — 8% Bler — 68.— — — 7% Bler 3850 58,50 5850. 5825. 5825 т% зећотап — — — — Renta Ratne štete 315.75. 316.75 :319:25 307.75 317:75 Narodna banka — — — 4000.— 4025Agrarna banka — 218.50 220.50 — Ratna šteta, termin 31850 3220 3200 22 ||
Termini su popustili kod Ratne štete takođe, ali manje no prompt roba. To je sasvim razumljivo: kad je kurs Ratne štete pošao na niže, nastalo |e hrvanje hosista sa tendencijom na više. Oni su pokušali da spreče pad povećavajtći tražnju, pa kako me raspolažu gotovinama., a veruju u dalji skok Ratne štete na zimu, to su Tražili termme i vmo dobro ih plaćali. U trenutku kad je prompt Ratna šteta rađena po 316.50, termini su za decembar išli oko 321. U opšte preko termina hosisti su bremzovali pad kurseva tako da je on bio prilično spor.
Pred kraj nedelje пазтајо је izvesno smirenje, како to obično biva posle jačeg pofresa. Može kurs neko vreme da se stabilizira na poslednjem mivou, čekajući da se pojave nova ponuda i nova tražnja. Što se tiče Tražnje, ona je sva na tržiš{u. Ali što se tiče ponude, ona u izvesnim malim količinama obično se pojavljuje svakoga dana ne od strane besista (oni mora da rade sa većim \eoličinama)) već od strame publike. I na 'ursu od 304—305 svakodnevno je priticala jedna mala količina robe.
I svi ostali papiri su popustili u kursu, što je sasvim prirodno, pošto je Ratna šteta dominirajuća, pošto je ona sunce, da se izrazimo astronomskim jezikom, u svom sunčanom sistemu u kome ostah papiri pretstavlja|ju zvezde.
Ukupan obrt u efektima iznosio je ove nedelje na Beogradskoj berzi 6.46 miliona prema 6.59 miliona u prošloj nedelii. NajVeći obrt smo imali u Ratnoj šteti, za 4.6 miliona od čega 2.7 miliona u terminima i u 6% Beglucima, za 1.1 milion dinara. U pojedinim papirima je trgovano za:
Vrsta u hiljadama dinara
21/29%' Капа šteta prompt 1.918 21/a% Ratna šteta termin 2.718 7% Investicioni zajam 41 4% Agtratci 53 6% Веоис 1.095 8% Bler | 87 7% Bler i 171 10% Seligman || 15 Akcije Narodne banke 120 Akcije Agrarne banke 233
6.457
Kod naših dolarskih papira, iznosio je ove nedelje na beogradskoj berzi obračunski kurs dolara, za ijedan dolar:
13 o. m. 43.5316 dinara 16 0. т 435138. .,, 17 o. m. 43.4425 „ 18 o. m 43.460. ,, m 435138 ,,
49 0.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр; 30
Na njujorškoj berzi od naših dolarskih papira u poslednie vreme ie u skoku 7% Seligman, dok su 7% i 8% Bler zadržali
nepromenjene kurseve. Notirali su:
30 januara” 28 februara 28 marta 29 april
29 maja 26 juna
11 jula
18 jula
7% Bler
23.50
23.50
23.50—24.23.15—24.— 23.50—24.23.50—24.— 2415—25.24. — 25.75
82% Bler 7% Seligman
24.—
26.50
25.— 26.25.—26— 24.50—26.25———26.— 25.50—26.25.25—26.50 35.50 32.—38.50 37.—38.75 40.—40.50 41.75 23:8—31 1 |» 23. — 3228. — 32—
Na pariskoj berzi naši su papiri i ove nedelje u skoku, i to svi bez izuzetka. 5% funding obveznice dostigle su 13 o. m. de sada rekordnu visinu od 119.—
11-VH
Vrsta 10-VII 12-VIL 13-VII 16-VII 4% od 1895 144— 142.— 142— 144— 147.5% od 1902 151. 153.— 152.— 157.— 155.—c 4:/2% od 1906 144. 140— 144—- 140.— 146.4:/2% od 1909 140— 140— 140— „140— 143.5% od 1913 151. 150 {4850 150 [153 41/2% od 1910 136— „131.50 13850 140 Đ „i14341/%% od 1911 136.— „li34.—S 138— 140— 143.—: 7% od 1931 173:— 170-—— [708— - 12. — |/Sd_5% Рипфапо 1933. 116— 118 (01850 110 1809
Na beogradskoj :deviznoj berzi obrt je iznosio ove педеце 7.43 miliona dinara, prema 9.5 miliona u prošloj i 9.01 miliona u pretprošloj nedelji. Najviše je trgovano u privatnom kliringu sa Londđonom, za 3.04 miliona i sa Bečom, za 2.87 miliona. U ostarim devizama dolazilo je 589 hiljada na Amsterđam, 131 hiliada na grčke bonove, 225 hiljada na Cirih, 216 hiljada na Paris itd. Po-
: čev sa 15 o. m. na osnovu. rešenja Ministarstva finansija pro- širen je privatni kliring i na Mađarsku. Jugoslovenski dužnici
mogu svoja dugovanja nastala od uvoza robe, bilo u stranoj valuti bilo u dinarima plaćati mađarskim poveriocima putem privalnog klirmga nabavkom penga na berzi, кон potiču od naših iz\Soznika u Mađarskoj. Naši izvoznici moraju 70% svojih potraživanja od izvoza u Mađarskoj prodati na iberzi a 30% obavezno nuditi na otkup Narodnoj banci po kursu od 10.07 penga za 100 dinara. Prve kurseve imali smo 18 i 19 o. m., u ponudi, za 10.30 i 10.20 dinara za penge. U privatnim klirinzima imali smo sledeće kurseve:
Na dan: London Beč Grčki bonovi Budimpešta Madrid 13 248.10 9.02 — — 16 — 9.00 29— — 6.30 17 —— 8.94 — = == 18 24615 8.85 — 10.30 —– 19 246.— 8.80 28.50 10.20 6.30
Znatan pad imamo kod kursa šilinga, pošto Narodna
banka u poslednje vreme ne reflektira na šilinge. Labavi su dalje i grčki bonovi.
Na ciriškoj berzi imali smo 19 o. m. sledeće kurseve deviza: dolar 307; funta sterlinga 15.48; nemačka marka 118.10; lira 26.30; francuski franak 20.23; čehoslovačka kruna 12.75.
Na našem privatnom tržištu osećaju se još uvek vrlo velike ponude, koje pritiskuju kurseve. Švajcarski franak notira 16.— dolar 48.50 do 49.— lira 422; fr. franak 324, funta 247.— a češka kruna 202.—