Narodno blagostanje
Страна 468
H Hop француски државни зајам |
У „Народном благостању“ од 6 јануара о. г. писали смо да је законом “од 23 децембра 1933 француска „влада добила ИЕ да у току 1934 емитује државни зајам до 10 милијарди франака. У броју од 13:јануара 0. г. јавили 'смо да је прва транша тога зајма изложена упису већ у лануару: То су били бонови са роком од 5,10 и 15 година. Уписано је 4180 милиона фр. 12 0.'м. влада је одлучила да емитује и другу траншу тог зајма у износу од 3 милијарде. Пошто је државни буџет у главном саниран, добивено ново средство употребиће се за консолидацију летећег дуга и за откуп краткорочних благајничких записа, који. према наређењу закона од 23 децембра 1933 морају до.-30. септембра о. г. да буду сведени са данашњих 12 на 10 милијарди франака. -
Каматна стопа: нове. емисије износи 0 a емисиони курс 95%. Амортизираће се.у току 50 година путем извлачења (5 јун и 5 дец.) уз амортизациону премију од 40% (1400 ефективних фр. за сваку: хиљаду номинале). Купони "ре плаћају два пута годишње уназад,. 16 јануара и 16 јула. Одлучено је да се узме зајам са нижом: каматом и високом премијом, у нади да ће-То повољно утицати на развитак "курсева државне ренте.: - ;
Истовремено жели влада ла пре рока. конвертује је"дан део 10 годишњих бонова из,1924, т. зв. бонова Клемантел, који доспевају 25 октобра-о, г. за чију исплату треба 5979 милиона фр; Због тога је и одлучено--да се ове две операције споје у једну. У новцу се може уплатити највише 3 милијарде номинале, а. дозвољена је „неограничена "вамена бонова Клемантел за обвезнице новог зајма, и то они од 500 франака примаће се уз рембурсну цену. од 750 франака као што је 1924 приликом емисије било обећано, плус фр. 6,25 на вредност купона који доспева 25 јула о. T., дакле по 756,25 фр. ;
Услови новог зајма показују. да се француски јавни кредит у последње време опоравио. Ово је прва дугорочна операција после оне у марту 1933, када је било емитовано за 5200 милиона 4#/9% обвезница плативих по 150% аса роком од 60 година; После тога влада је могла добити само зајмове са краћим роковима, и то: 4:/2% десе"тогодишњи:'у јулу 1933, 5% петогодишњи у децембру 1933 и: најзад 5—10 и 15 годишњи 5% у јануару OG, Ако се 'упореди. садашњи зајам са оним из марта 1933, приметиће се да је омањење каматне стопе са 4:2%. на 4% компенвирано смањењем емисионог курса са 982,50 на 950. (У "марту овакав 4%. зајам; имао би. емисисни курс од. највише 90%). Садашња амортизована премија од 450 франа-
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ — __
"као што је споменуто, на 5,
А
1 115 "Бр. 30 нака (400--50) за зајам од 50 година није за државу неповољнија од 517,50' франака, колико је износила премија за 60 годишњи зајам из 1933. Услови новог зајма за државу су повољнији и од услова одобрених за бонове: емитеване у јануару о. г. Номинална камата нове емисије износи 4% према 5% за јануарске бонове. Амортизација. новог зајма траје 5 год. а бонови прве транше гласили у 10' и - 15 година. Ефективно укамаћење јануарског зајма износило је 5,7%, а код- садашњег је пало на 5,1%. : 65 Влада је могла ставити овакве услове и због тога, штб су се после доласка Думергове владе измениле и при-
"лике на француском новчаном тржишту. Од јануара до
марта морале су приватне банке и велика друштва често тражити кредите. од емисионог завода, а у другом тромесечју понуда је била обилна и. на приватном тржишту капитала. Узрок овој промени налази се првенствено у повећаном приливу злата Француској банци, Тезаурација. зла-
"та и новчаница опала је, а текући рачуни и улози. у бан-
кама- су расли. Од марта до краја јуна. златна . подлога Француске. банке порасла је- за више од 5 милијарда, са - 13.928 на 79.548 милиона. И поред толиког прилива злата, оптицај новчаница је кров то време опао за 950 милисна франака, али су порасли за више од 3 милиарде, са 12. 350 „на 15.500, . жиро-рачуни код Француске банке, који претстављају главну. (резерву новчаног тржишта. Од јануара до марта еволуција биланса Француске банке показивала је обрнуту тенденцију. Кроз то време оптицај новчаница порастао је са 80.560 на: 81.870 милиона, а "салдо жиро-рачуна је пао са 14.455 на 12.350 милиона. Слична се еволуција опажала у то време и код осталих банака. На садашњу ликвидност париског тржишта повољно је утицала и околност, што у току последња два месеца у Француској није пласиран ниједан знатнији зајам. Због тога се сматра да le износ садашње државне емисије доста 0 MaH. j
У "погледу конверзије бонова Клемантел не може се још дати сигурна прогноза, али је извесно да ће већ сада бар. половина ових бонова бити замењена за нове папире. У октобру мораће се осигурати исплате остатка, а у новембру. требаће вратити још један зајам (emprunt de "Ттој5 "УШез) | од 1156 милиона франака. У оба случаја · „радиће се О простој_ замени обвезница, Према закону од 23 децембра. 1933 министар финансија у току ове године може 'емитовати и трећу траншу одобреног зајма 'у износу од 2800 "милиона франака за набавку нових средстава, али" још: није сигурно да ли ће се он тим правом и послужити, 5
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ Па
о стетинантетитевиттеетенате | Našu-drvnu privredu анти ·. дапа zadesila su dva teška udaта. Зратија је konhtmgentirala
"uvoz drva, a за Italijom, · ромо-
Dva udara našoj drevnoj industriji
lala i podvoznih povlastica austnijskom dryu, 'prekinufi 'SU pregovori 1 naša drvna privreda istupila је 1: Tršćanskog зрога· зита. у Španija: je izvršila kontingentiranje” na Osnovu ivoza 1033 . 1 poslednje iri gođine, i do raja godine odredila ove 'kontihgente: železnički pragovi 59.825 kvintala, · telegrafski Stubovi i drvo za potrebe rudarstva 143. 856 i obično агуо та građu 127.138 kubika. Podela 'konfingenata na Pojedine zemlje” UVOZ -
dom davanja” velikih preferenći- .5
"ОКирпо Od toga | O ~ kubika "i Jugoslavije: ои: 21931 190.696 25.888 5 alt 9 1032 0 00% 240096 Pi 38124 155, ПО33 ТАИ стао або 29 65 | 35:64;
-"тсе; biće пете! н trgovinskih pregovora, kojom. бе
prilikom братија pokušati да za svoj izvoz izdejstvuje šfo šire
· povlastice. Sem toga, u ugovoru sa Francuskom Španija je пје· nom izvozu železničkih pragova priznala 50% ukupnog kontin-
genta. Isti kontingent ebezbeđen je Francuskoj i kod telegratskih stirbovaxi: rudarskog drveta. Ukupan. uvoz običnog. drveta
та građu u Španiju i naše učešće u njemu prema..španskoj sta-
USC "kretali šu se ovako: