Narodno blagostanje
Страна 492
ćena vožnja lekarima saobraćajnih ustanova. Povećana je sa 38 na 50 kilometara daljina za besplatno putovanje radnika od mesta stanovanja .do mesta rada.
— Udruženje motornih vozila u Ljubljani podnelo je nadležnim pretstavku u kojoj traže da se izmeni „Uredba o izdavanju koncesija za prevoz robe sa motornim vozilima” i olakšaju uslovi rada autobusnim preduzećima, pošto se po svakom. pređenom kilometru plati na ime javnih dažbina po 2,4 din. I oko 150 teretnih automobila u biv. ljubljanskoj oblasti platio je prošle godine državi preko 10 miliona dinara, što iznosi po jednom automobisu oko 70 hiljada dinara!
— Рекћск be!gijskih železnica u toku prvog semestra: 1934 iznosi 94,4 miliona franaka prema 134,7 miliona u istom razdobiju 1933.
— Ufija dunavskog brodarstva država Male antante ima
na Dunavu 108 remorkera i 16 motornih tovarnih brodova sa 59,4 hiljada. konjskih snaga i 771 šlep i 81 tank sa 609 hilj. tona nosivosti, od čega otpada na Jugoslovensku državnu rečnu р!оvidbu 49 remorkera i 3 motoma broda sa 27,5 hilj. h. s.,; 366 šlepova sa 236,2 hilj. t. i 39 tankova sa 30,4 hilj. t. nosivosti Srpsko brodarsko društvo 7 remorkera sa 2,75 hilj. k. s. i 67 šleроуа за 39,1 hil|. t.; Brodarstvo Simon Šulc iz Pančeva, 5 remorkera sa 1.88 hilj. k. s., 65 šlepova i 3 drvarice sa 30,45 Ћи]. +.
— U pregovorima koji su trajali 10 meseci izrađeno je u
S. A. D. 30 projekata koda za parobrodarstvo, pa su svi projekti.
odbačeni i odustalo se od izrade opšteg koda za celo parobrodarstvo. Poteškoće su dolazile otuda što su neka društva izjavia da se neće pokoravati kodu ukoliko im trgovinski UZOVOTI garantuju slobodu plovidbe. NRA namerava da izda nekolko specijalnih kodđova.
— Prema statistici engleskog Lojda tonaža svetske irgovačke mornarice iznosila je krajem juna o. g. 65,576.600 tona
prema 67,920.200 na. dan 30 juna 1933. Porasla je tonaža Rusije.
(— 99.000), Grčke (+ 90.200) i Finske (+ 48.600), a opala. je tonaža Velike Britanije (—065.800), S. A. D. (—312.700), Italije (— 221.400), Francuske (— 214.200), Nemačke (— 210.300) i Japana (— 185.500).
KRIZA I KONJUNKTURA
— Poljska vlada otpočela je ponova akciju za ustanovijenje ravnoteže između cena poljoprivređih proizvoda čiji indeks beleži 48 i onih industrijskih proizvoda sa imdeksom od 60. Među prvima postignut je sporazum sa industrijom šećera O smanjenju cene za 20 zlota po ikvintalu. Sada se vode pregovori sa ostalim industrijskim granama.
— Indeks cena na veliko u Čehoslovačkoj pokazuje porast za 6.2%. Najveći skok bio je kod stočne hrane (60%), zatim u grupi predmeta ishrane i pića, sirovina pa, najzad, i пекојћ industrijskih proizvoda. Šta bi od garancije pretsednika vlade da valutni eksperiment neće imati za posledicu skok cena?
— Čehoslovačka vlada donela je zakom kojim se do 30 septembra o. g. zabranjuju prinudne prodaje i otvaranje stečajeva zemljoradnicima i nezapostenim radnicima, u krajevima, koji su ove godine stradali od suše.
— 15 jula o. g. bilo je u Austriji 250.400 nezaposlenih sa potporom prema 303.000 na isti dan prošle godine.
— „Politika” donosi da je u prvom polgođu o. g. zatvoreno u Beogradu 49 kavana i gostionica. Kafedžije su se najviše žalile na paušalnu trošarinu za vino i rakiju i ma neprilike sa naplaćivanjem autorskih faksa za muziku, jer se ne zna koliko freba platiti, a često se plaća dvema ustanovama,
— Цене вештачкој свили у Сједињеним Америчким Државама за последњих десет година пале су за 75% са 2.05' у 1924 на 0.50 дол. за либру.
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
Бр, 31
— Према подацима Државне статистике било је У целој земљи јуна о. г. 26 стечајева према 20 у истом месецу прошле године и 39 поравнања према 38
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Зборови акционарских друштава
28 јули „Кристалум" д. д, велепродаја стакла и порцулана у Загребу. 30 јула Крапинска текстилна индустрија, д. д: у Загребу. -
31 јули „Силк“ творница чарапа д. д. у Загребу. „Пилот" д. д. за грађевну индустрију, Загреб,
3 август Југословенско а, JL. за трговину дрва, Загреб. _ А август Дионичко друштво за асфалтирање и тара-
цање, Загреб.
26 август Југословенско источно трговачко и инду-
стриско акционарско друштво у Београду. 28 август Српска фабрика стакла — Београд (Параћин). Трговачки регистар Привилеговано а. д. за извоз земаљских производа Краљевине Југославије, упис генералног директора г. Еда
Марковића. — „Босанска индустријална и трговачка банка A JL, Београд, филијала Загреб", упис прокуристе г. Пискера Војислава, — „Фосфат" д. д. за промет и трговину умјет-
ним гнојивом у Загребу, упис ликвидације друштва и ликвидатора г. г. др. Дуре Франа и Лошница Фрање. — „Пропаганда д. д.“ пре Југословенско Рудолф Мосе д. д, Загреб, упис новоизабраних чланова равнатељства Маутнера Грге и др. Најмана Жиге оба из Загреба. — „Сузана“ до д. Загреб, упис промене члана 7 друштвених правила. — Југословенско Фиат аутомобилно прометно д. д. у Загребу, упис нових чланова равнатељства г. г. др. Публије Миро= слава и Шимуна Фрајтића из- Загреба.
Bibliografije:
Dr. Kosta Bugarski: „O regulisanju hipotekarnih -dugoVa u vezi sa sanacijom novčanih zavoda”, 1934 g. — Statistički godišnjak Društva narođa za 1933/34 god. — Društvo naroda: Opšti pregled svetske trgovine za 1933 5.
РАЗНО
— Pre no što će otići na raspust amreički kongres je otiredio· odbore, koji će za naredno zasedanje spremiti zakonske projekte, koje predviđa program privredne obnove zemlje i to: Zakon o reformi poreza, zakon o kontroli nafte, o zabrani izvoza kalaja, o ekonomskoj sigurnosti i zakon o reorganizaciji savetodavnih odbora za industrijsku politiku.
— U provinciji Travankore u Britanskoj Indiji jednom preduzeću pošlo je za rukom da pronađe metod za proizvodnju šećera iz kokosovih palmi i to po vrlo povoljnoj ceni.
— „Putnik” će radi propagande urizma istaknuti po svim železničkim vozovima i stanicama. spisak. svih većih hotela u zemlji.
— „Politika” donosi da je u prošloj godini svaki Beograđanin platio opštini 384 dinara na ime opštinskog prireza, trošarine i taksa, od čega 268. din, na trošarinu.
— Ekonomski komitet Društva narođa odlučio je da u buduće proučava i probleme međunarodnog urizma.
— Гувернер "бугарске Народне банке Момчилов од-
ступио је са положаја.
— Претседник бугарске владе г. Георгијев изјавио је да је највећа плата у бугарској Народној банци од 55 хиљ. лева редуцирана на 18 хиљ; у Земљорадничкој банци од 27 на 17 хиљ,; у Хипотекарној од 27 на. 12: хиљ,
Sombor, ·