Narodno blagostanje

28 јули ПАЈА

pojevtinjavanja nekih od ovih DROP Oda које це а industrija (na pr. gotovog odela i cipela). ·

Broj zaposlenih radnika u industriji kože i i guma porastao je sa,3.262 na 3.839 i 15%. Prodaja se povećala, ali je me povoljno uticao porast cena sirovina na svetskom tržištu. |

- Nijedna industrijska grana za poslednje dve i po “godine nije pokazala takav napredak, kao što je to slučaj sa tekstilnom, koja je i po broju zaposlenih radnika i. po proizvodnji падтаšia period poleta (pre 1930 5), dok su sve ostale veće пазе industrijske grane, pa i one kod kojih je nastupilo znatno pobolišanije, daleko ispod maksimuma. Uporedo sa njom pokazuje, iako mnogo manji, porast i konfekcija. Broj zaposlenih u tekЗА industriji je porastao sa 31.698 u 1933 g. па 39.124 u 1034 g., odnosno za 19%. U decembru prošle godine prema istom . Ни 1932 g. porast je iznosio za 23,4% (sa 32.832 na 40.508). Najveći je porast kod ureda u Ljubijani (sa 9.500 na 11.800); zatim u Zagrebu (за 6.283 па, 7.910); Somboru (ва 2.391 na 3.004); Nišu (sa 2.276 na 2.893); Karlovcu (sa 2.466 na 2.860) i u Beogradu: (sa 2.586 na 2.929).

Uvoz tekstilnih sirovina u prošloj godini je iznosio 15 442 tona, te je veći od onog и 1932 g. za 5.421 tone, i onog u 1929 2. та 5.663 tona; tekstilnih poluprerađevina 18.542, što: je porast та 8.948 +. 1 5.876 1., a tekstilnih gotovih proizvoda 6.059 +. što je prema 1932: g. porast za 1.182 f., ali prema 1929 g. ogromno smanienje od 16.403 t. U prvom tromesečju o. god. prema istom periodu prošle čodine porastao je uvoz sirovog pamuka' sa 3.216 na 4.066 t.; pamučnog prediva sa 3.027 na 4.485; tkanina. sa 820 na 875; ovče vune sa 497 na 658; vunenog prediva sa 213 na 290; vunenih tkamina sa 187 na 275; svilenog prediva sa 252 na 383; svilenih tkanina sa 20 na 34; prediva od raznih biljnih vlakana sa 642 na 761 tona. Ovaj veliki i stalni porast sirovina ı poluprerađevina, a opadanje gotovih proizvoda pokazuje nam znafno povećanje udela naše tekstilne mdustrije u snabdevanju domaćeg tržišta. Prošte godine je počeo da raste i izvoz nekih gotovih fekstilnih proizvoda (napr. ođ svile * paтика). Porast koji pokazuje industrija odela i čišćenja je takođe u vezi sa poboljšanjem ш tekstinoj industriji, u prvom ređu kod konfekcije, dok krojački poslovi opadaju. Broj zaposlenih je porastao sa 20.609 na 23.410, odnosno 12%.

U drugom tromesečju o. g. poboljšanje je nastavljeno još bržim tempom i to baš kod onih privrednih. grana. kođ kojih je porast zaposlenosti u prvom tromesečju.

SAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 485

II. Ostaki simptomi. Poboljšanje u našoj privredi pokazuju nam i sleđeći podaci:

Proizvodnja u pojedinim važnijim industrijskim granama se povećala u toku prošle i ove godine. Porast iznosi u prvom tromesečju o. g. prema istom prošle godine za 5 do 20%. Naročino je veliki porast kod rudarsko-topioničarske proizvodnje i kreće se u prošloj godini od 25 do 250%, a u prvom tromesečju о. g. od 5—180%. Takođe je porastao i izvoz industrijskih proizvoda (1933 g. za 16,67% po količini i 15%. о vrednosti prema 1932 g.), a on je nastavljen i dalje. Obim spoline trgovine se povećao u prošloj godini za 5,8% (izvoz je po količini porastao za 22,16%), a u. prvom tromesečju O. g. za 26,1% (izvoz je po količini porastao za 72,7%, a uvoz za 21,8%). Promet robe kod železnica se povećao u prvom fromesečju 0. 2. za 6,3%; tonaža brodova, koji su uplovili u nase pomorske luke, za 4% u 1933 pg. (udeo domacih brodova је porastao za 4,5%), a za 5,04% u prvom tromesečju O. g., kod rečnog saobraćaja za 74%, a broj prevaljenih kilometara za 41,5%. Prevoz putnika je porastao za 13,8%. Osnovan je veći broj novih preduzeća, od kojih 38 akcionarskih društava sa 82,7 mil. glavnice u 1933 g i 12 sa 13,6 mil. u prvom tromesečju 0. 2. Glavnicu je povećalo 21 akc. društvo sa 43 mil. din. u 1933 g. i 4 sa 27,5 mil. u prvom tromesečju о. о. Promet na berzama se povećao za 100% u prvom. fromesčeju 0. g., a kursevi državnih papira za 30%. Porasli su i ulozi na štednju kod državnih i poludržavnih banaka. Stečajevi su se smanjili za 62,4% u 1933 g. i za 26% u prvom чтотевесји 0. о. Takođe su se u prošloj godini smanjila i prinudna poravnanja za 83,4%. Broj osiguranih radnika je kod Suzora za prvih pet meseci o. с. prema istom periodu prošle godine porastao za 5%, a porast je i kod bratinskih blagajni. Kod većine privrednih grana, kod kojih se ne primećuje ргеokret ma bolje, usporen je tempo pogoršanja.

Porasla je i unutrašnja potrošnja izvesnih industrijskih

' artikala (tekstila, kožne i metalne robe). Glavni razlozi tome

su: smanjeni uvoz istih i pojevtinjavanje domaćih proizvoda, čime se omogućila njihova veća potrošnja, kao što je slučaj sa obućom i gotovim odelima. Znatni porast nekih grana metalurgijske industrije je zbog većeg rada industrije prevoznih sretstava (brodova, vagona) i državnih porudžbina. Ipak je pobohjašanje većim delom posledica autarkiziranja, a ne porasta kupovne snage.

Poboljšanje je relativno veće u Dravskoj, Savskoj, Viribaskoj ı Drinskoj banovini, nego u ostalim krajevima.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

НП рошле године у ово време Haj: M O Переа ми смо се опширно позабаМА | дачује вили питањем прорицања ви-

ПН на начин на који се врше, никада не могу да буду тачне. Наше гледиште потврђивали су упоредни подаци процена и оствареног извоза. Али, и поред тога, пророчанства су падала једно за другим; Како је та пракса поновљена и прошле године, . то ће по саму ствар бити од велике користи да извршимо један мали обрачун.

У јуну и јулу месецу прошле године објављена су четири . пророчанства: привредници су процењивали иввоз-

ни вишак на 50.000 вагона, Београдска трговачка комора ·

30:000, г. Дунђерски 40.000, а Министарство пољопривреде 35.000. Међутим, ниједно од ових пророчанстава није се

шка пшенице за извов. Твр- · дили смо да те процене, с

испунило, У периоду јули 1933 до мај 1934 извезено је 1416 вагона пшенице и 229 вагона брашна или, када брашно обрачунамо на пшеницу, укупно 1721 вагон. Извоз у јуну изнео је неколико стотина вагона. Разлог овако малом извозу лежи у томе, што су наше цене за све време кампање биле изнад извозног паритета (чланак „Зелени картел“ у бр. 26). Други је разлог цена кукуруза, која се већ при крају првог тромесечја ове године изједначила са оном пшенице, 2 доцније је и прешишала, те је форсиран његов извоз, а у исхрани је употребљавана више пшеница. Према изјави Министра пољопривреде у кампањи 1933/34 за исхрану је: потрошено више 30.000 вагона пшенице, него ли у ранијим кампањама. Узгред да напоменемо ми сматрамо да оволико повећање потрошње пшенице у људској исхрани. није могло да наступи и ако је сасвим вероватно да је повољна цена кукуруза утицала на то.