Narodno blagostanje

18. август 1934, НАРОДНО пета robe, dok prompt robe ne može biti, ako је berzijanci nemaju u rukama. _

Ništa manje nije interesantan posao sa begiucima. Oni su se pojavili na areni paralelno sa ratnom štetom. Taj je papir danas predmet interesovanja širokih krugova naših kapitalista isto 'ako kao i Ratna šteta. Svakako da |e Ratna šteta prodrla dublje u naš narod no begluci već i zbog načina na koji je ona puštena u opticaj i zbog njezine istorije i količine u opticaju. Ali je begluk među inteligentnim delom naših kapitalista isto tako omiljen kao Rat. šteta. Međutim obrti su minimaini, svega 715.000 cele nedelje. I ovde se opaža oskudica u robi. Čak je verovatno da ni velika besa ne bi mogla izazvati veću ponudu, jer je papir već potpuno u čvrstim rukama. Berzijanci su polako ispuštali robu a nova se više ne pojavljuje. Tako da će begluci ubrzo postati retkost kao što je to slučaj за 7% investicionim zajmom i 4% agrarcima.

Iz gornje tablice se vidi na primer da je u ova dva papira obrt bio minimalan. Ne što se kapitalisti ne bi interesovali za njih, već. zbog toga što im interesovanje ne bi ništa vredilo, jer se papiri u opšte ne pojavljuju. Oni su klasirani i samo se periodično i slučajno pojavljuju na berzi

I prema akcijama Narodne banke oživeo je interes. Obrt je: bio mali, ali je kurs nešto čvršći. Može se računati da je pravi kurs 4100.

Prema akcijama Agrarne banke gubi se interes. Obrt je svega 112 hiliada. Postepeno počinje da se dezinferesuje za taj papir i onaj mali deo berzijanaca, pri čemu freba imati u vidu da ima: znatan deo berzijanaca, koji od početka nije hteo da se zainteresuje za ovaj papir.

· Nasuprot ovome velikom optimizmu prema našim državnim hartijama od vrednosti pojavio se u ovoj nedelji jedan udar pesimizma na tržištu naših dolarskih papira. Na početku same nedelje saznao je finansijski svet za zakon o kupovanju srebra od strane Severo-Amerikanskih Država. Kako sama mera po sebi ne spada u oblast zdravih valutno-političkih mera, to je prva vest bila dovoljna da se razvije pesimizam u pogledu dolara i da da maha špekulaciji, da taj obrt iskoristi radi obaranja dolara. I u prošlu subotu dolar je bio nešto popustio. Ali već u nedelju je “došlo trežnjenje. Videlo se da ta mera ne može mi u kom slučaju u prvoj godini da ima veći obim, pa ni dejstvo na dolar, čak i kad bi se to želelo od strane Ruzvelta. Ukupna količina koja se ima kupiti može se nabaviti tek za nekoliko godina. Mi upozoravamo čitaoce na napis u današnjem broju pod naslovom „Da ji Ruzvelt namerava da depresira dolar?”

Kod nas ima vrlo malo dolarskih papira nacionaliziranih. Oni su svi u rukama serioznih kapitalista. Ali to su obično najveće kukavice. Otuda imamo pojavu da je odmah u početku ove nedelje počela da dejstvuje velika ponuda dolarskih papira. Čak je i Seligman bio povučen u faj vrtlog. 7% Bler je nuđen po „57.10, a 8% Bler po 67.50. Međutim kupaca nije bilo. Ali su i prodavci limitirali naloge tako da miko nije hteo дан ispod 57 odnosno 67. Međuvremeno je stigao kurs dolata od ponedeonika, iz čega se videlo da je on počeo da se popravlja. Već je u sredu :dolar došao bio blizu svom prvobitnom kursu tako da је и četvrtak nastao obrt i pojavila se ogromna fražnja. Tako imamo ogroman obrt u Seligmanu od 561.000 dinara po kursu 69 koji je svega za 1 poen manji od najboljeg, a obrt od 442.000 u 7% Bleru po kursu od 57.20. Već sama ta fražnja učinila je da se i poslednja sumnja ukloni i sada je za očekivati da se dolarski papiri vrate u bolji ambijent, u kome su bili poslednjih meseca.

_ Mi još uvek smatramo da je potrebno da se imaocima nacionaliziranih dolarskih papira da mogućnost, da dolarsku klauzulu pretvore u dinarsku i time stabiliziraju valutnu klauzulu odnosno vežu za sudbinu. dinara, koji u očima naših kapitalista za sada pretstavljaju bolju valutu no što je dolar.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 541.

Obračunski kurs dolara kod naših dolarskih papira iznosio je na beogradskoj berzi ove nedelje:

10 avgusta jedan dolar је лобгао 42.8357 dinara

13 avgusta jedan dolar je notirao 42.7642 dinara

14 i 15 avg. jedan dolar je notirao 42.8000 dinara

a 16 avgusta jedan dolar je notirao 43.0142 dinara

Na njujorškoj berzi pokazuju naši dolarski papiri posled-

njih dana nešto labaviju tendenciju, a nofirali su:

na dan 7 %. Bler 84% Bler 7% Seligman 30 januara 23:50 24.— 35.50 28 теђгџага 23.50 26.50 32———38.50 28 marta 23.50—24.— 25. —-26.—S 37.——38.75 29 aprila 2375—24— 25. —26.—S 40.— 40.50 29 maja II 2450: 24 |! P450 96." 2175 26 juna 23.57—24.— 25——26.— 231i/a—311J> 31 jula | 2305 24 _ 24 2050. 23 95 8 avgusta 23. 24— 24——25.50 23———35.50 15 avgusta 221] —23.— 24. 251 - 31.— tražnja

Na pariskoj Derzi naši su papiri poslednjih dana opet u skoku, izuzev 4% zajam iz 1895 godine koji je 10 o. mes. dostigao 155.— a zatim popustio na 150.—; 7% Stabilizacioni zaјат рорео зе па 179.50—180.— a 7% Funding-obveznice skočile su na 133.— (9 o. m.) a zatim su neznatno роризШе до 10 o. m. na 131.— Na pojedinim sastancima zabeleženi su sledeći kursevi: i

Vrsta 7 УШ 8 УШ 9 УШ10О УШ 13 УШ 4% od 1895 god. |50. 15 = 653 155 | 150. 5% od 1902 god. 160 ~ 160 ' 160 I/O 170 41/3% od, 1006 сод. „ JA4d-_ 149— 148— 149 41)% od 1909 god. 147. . 14750, 046:50, 142 _ 145_5% od 1913 god. 158." 1601 161. 1608 164 41|9% од 1910 сод. 142. 142 7 14) 148— 145.4/13% od 1911 god. ___JJ42.— 142 [49 [45 7% od 1931 god. 180 172. 170. 130. | 170.50 57% Fundine 1933 e. | 1318 [308 ı 133 132. 19

Na beogradskoj deviznoj berzi imali smo ove nedelje opet nešto veće obrte, koji dostižu 9.5 miliona dinara prema 8.7 miliona ı prošloj nedelji ali su ipak manji od obrta pre četrnaest dana kada je bio 11.6 miliona. Znatne ponude osećaju se u engleskim funtama, kod vrlo slabog interesovanja, zbog čega je kurs funte kroz čitavu ovu nedelju popuštao, od 238.50 na koliko se prošle nedelje bio popravio, na 233.— 16 o. m. a obrt u privatnom kliringu je iznosio 2.8 miliona prema 3.6 miliona prošle nedelje. Velike ponude su zabeležene takođe i u devizi Beč, koja se stabilizovala u prvoj polovini nedelje na kursu od 7.97; Narodna banka nije ni ove nedelje reflekftirala na ponuđenih 30% i uprkos nešto većeg obrta, od 3.45: miliona (prošle nedelje 2.2 miliona dinara) u privatnom kliringu popustio je kurs šilinga na poslednjim sastancima na 7.96, što je najniži kurs od kako postoji privatni kliring sa Bečom. Grčki bonovi su minimalno poskupeli, od 28.11 na 28.25 ali su ponude bonova još uvek vrlo velike. U privatnom kliringu notirala je deviza Madrid 6.10 dok je penge ostao bez kursa. Evo dnevnih kurseva u privatnim klirinzima:

Na dan „Beč London Pešta Solun · Madrid 10 avg. 7.97 238.50 = __ = 18. | 7.97 236— — = = ТА 791 235.50 _ 2817 [610 Па 196. 2348 _ | 02825 | 16 7.96 233— –— — —

»