Narodno blagostanje
Страна: 542 ___ |
: U devizi Prag obrt je-iznošio 868 h: iljada, Pešta 770 hiljada, Cirih 302 hiljade, Solun =— - bonovi 192 hiljade; Amsterdam 336 hiljada, Brisel 162 hiljade i t. d.
Na ciriškoj berzi zabeleženi su sledeći kursevi deviza:
РАНА Ма а Буја || 2 av, д'ауо. 16 avg. #571 engleska funta | 15.66 7 1544. | 1542 15.40 dmerič. dolar. 306.75 306.75 ~ 305.— 303.25
· nem: marka ~ · 117.80 ~ + 118.50 110.70 119.80 češka kruna 12.74 1273. 1279 12112
= ~ чтапе. Фтапак 20.225 :2028175 20.21 20.20 veo ital тај 5 00015 |) 2628: 7 2629. 2628
Nemačka marka je čvrsta poslednje tri nedelje i kurs se
· - popravio od. 117.80.na: 119.80, češka. kruna, francuski. franak i lira . gu stabilni dok su funta i dolar postepeno popuštali, najviše dolar, ma 303. 25 док је уес nekoliko meseci bio stabilizovan ma 307. Na našem privatnom deviznom tržištu u Beogradu je siTudcija i ovoj nedelji bila mirnija. Kursevi su se prema prošloj nedelji malo popravili te-se devize trguju na bazi od 15.20 za
-... Švajcarski franak koji je početkom. meseca bio .sišao na 14.70. Dolar je trgovan na toj bazi po kursu od 46.25; funta 233.—
до 234; fr. franak 308.— lira 402.— nemačka marka 18.20, češka .
"kruna 195— itd. Zlatnici su gotovo nestali sa privatnog tržišta, ·a + сећа- ве гтаупа, ро: окирпој ceni Narodne banke koja je za паЈЕ " O : j 5
| ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА
Новчано тржиште. Нова Уредба о максимирању ка„Матне стопе примљена је са доста индиферентности. Прили_ке су у привреди такве да алуштање каматне стопе за пола
процента нема веће значење. Много је важније питање но-
вих кредита. Аб томе нема данас ни говора, делимично из
страха од даљег присилног спуштања каматне стопе, а нај__већим делом због неизвесности по питању мораторија. Девизно тржиште. "Енглеска фунта која је опет била __прешла 240 динара спустила се је на 236—237. Свакако · је за 10 динара већа од курса пре 10 дана. Преовлађује MHшлење кад се сврши сезона туризма, и кад престане интензивнији извоз воћа и неких других сезонских артикала да ћемо“ се повратити на курсеве који су. важили пре пар месеци. те како осећају пад курса. Хба: "друге стране увоз из Аустрије. биће сада далеко интензивнији. |
| Ефекти. Код динарских папира влада златна хоса. Нарочито код ратне“ штете. Очекује се да ће. курсеви. до конца године да пораст за пар. десетака поена,
Народна“ ба ка, закљупена | по -4.120, а Паб по У 220. Код индустриских папира. никаквих већих промена и курсеви без- закључака. i
РОБНО ТРЖИШ
Сировине OM
На светском тржишту сировина ој epa) 0.
шло је понова до скока цена. Поред аграрних производа тенденцију пораста: показале "су и знеке. индустријске сировине. Соја пасуљ“ је скочио у Лондону са ба на Та фун-
ппивававававановаванаавааванизавнинннисаниваваннновнннони ни“ aa
ПРЕЂЕ |
"Е.с.ромгсо. :
_ жатиптапаповооипавеврравиаавивипаннинтвавоанав ин влива зании ћи н
__НАРОДНО_
Код аустриског шилинга нема промене, Извозници и.
ТРГОВАНКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д, 1
ти стерлинга за тону, ланено семе са 118 на 11:/2 фунти, ланено. уље са 2134 на 22 фунте; памук. у, Њујорку са 1310 на 138ј4 центи за либру; чешљана вуна у. Антверпену _ ca 251/4 на 26 пенса за либру; каучук у Лондону са: Taja на 7:/2 пенса за либру. Од метала скочиле су цене олову са 156 на Ија фунти стерлинга за тону, сребра са 20:/2 на 21'јав пенса за унцу. Цинк, калај и бакар су у попуштању. | o с
Пшеница |
жишту наступила је мала Dalja те су цене haryGubie" noловину од онога што су последњих дана добиле: До попуштања пене дошло је због тога што је преовладало. „уверење, да ће овогодишња жетва, ма како била слаба, са прошлогодишњим залихама бити више него довољна, Цена у ЦЧикагу је са 110—111 сишла на 105—107 центи за бушелу. У Ротердаму цена дунавској роби нотира 4.50 хел. форинте што одговара око 133 динара. 2: 5- па
На домаћем тржишту. настала је интересантна -ситуација. Због великих залиха из: прошлогодишње; жетве и, погоршања касеног стања сељака произвођачи су навалили са понудама. У отсуству великих финансијских јаких. извозника, који последњих година све више ишчезавају из послова, па тржишту су остали само ситни "трговци, који купују по писким ценама, Тиме је за произвођача настала врло тешка ситуација. Призад пак купује само за-преференциране. земље од чега је продао 6000 вагона за Чехословачку. и. 1700 вагона за Немачку. За аустријски преференцијал немамо контингент; сада се тек преговара.
"Призад купује промпт, за 31 август, 15' септембар и 15 октобар. За ова четири термина плаћа следеће цене: Тиса, [ 126, 129, 131, 134: IF 125. 128, 130, · 133: II 124, 127, 129. 132; Дунав канал 121, 124, 126; 129; жанал Краља Александра 120, 123, 125, 128; Бегеј 125, 128, 130, 133; Bauka Банат Дунав 123, 126, 128. 135, Срем Дунав 116.502:119.50, 121.50, 124.50; Србија Дунав 113.50, 116.50, 118.50, 121.50; "Сава 112.50, 115.50, 117.50, 120.50 дин. квинтал. За“ пролифик или тиценицу менану са пролификом | у свима горњим релацијама и за термине плаћа ce 5 дин. мање. по квинталу.
Међутим, пијачне цене су: на. Тиси 106 до 108 дин, а у _ Србији 90—100 дин. Али по овим ценама има славу купаца, Кукуруз | Светско тржиште кукуруза има“ чврсту тенденцију. У . Ротердаму нотира 4.25 хол. фор. На домаћем тржишту цене су се поправиле. Данас се продаје по 93—95' ДИН. али се“ "очекује да ће цена још: више скочити пошто се воде ПЦ орн | са Чехословачком о из150 4090 вагона. 5
јечам овас, сено
јечам тежина ai кг. тражи се за извоз и плаћа“ 88—90 динара. | | 3a 306 нема тражње, а нуди! се по 65 дин.
Сено се тражи доста за Чехословачку И Немачку и плаћа «се франко шлеп Јаја Стал 20799 uu 100 KOMO :
sasssasanRRRaGsGGaRRR S; (aan а аавва вина ва ва=
_ НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА. ОРГАНИЗАЦИЈА & БЕОГРАД ЗАГРЕБ
· Кнез Михајлова 39.
интаннивипинипамрочанпиовнапапивонививавенлан
Бериславићева 7.
LO OJ