Narodno blagostanje
18 "авгубт 1934.
Čehoslovačkoj. Porast aktivnosti je prema ltaliji, Švajcarskoj, Belgiji,: a ~pasivnosti prema Francuskoj. Prema Mađarskoj smo postali. aktivni, a prema Poljskoj pasivni (zbog opalog izvoza našega duvana).
==c=—<====== _ Onaxaie MebyHapojlHe TprOBHне општа је појава, па од ове невоље није поштеђена ни Француска. Ипак је резултат постигнут у току првог полгођа 1034 године нешто повољни! од оног који је остварен у одговарајућем времену 1933. Пасива трговинског биланса за првих 6 месеци O. T. HCHOCH 3814,7 MHNMOHa франака према. 6142,5 милиона за исто раздобље 1933, као што се види 13 следећих података (у милиснима франака):
Привидно побољшање француске спољне трговине
Увоз 1934. 1933. Разлика Исхрана | 3833,3 51157 — 1342,4 Сировине 6431,1 7248,9 — 817,8 Фабрикати| 2350,1 26835 = 3334"
0. Свега 12614,5 15108,1 — 2493,6
Извоз Исхрана 1201,8 1145,4 + 56,4 Сировине - 2583,5 2235,8 + 47,1. Фабрикати и 5014,5 55844 :— 5699
Са 8799,8 8985,6 — 165,8
O. дефицита у првом полгођу о. г. према истом периоду у: прошлој износи 2327,8 милиона, али тај повољни резултат. не треба прецењивати, јер је. вредност извоза углавном. остала. непромењена, а увоз се омањио за 2493,6 милиона. Шта више опао је aa 569,9 милиона и извоз фа"бриката_ чија вредност. претставља претежно француски рад; а већи. извоз 0. O и СИРА није могао надо-
интересантвија, | што је ове године количина ових a 160? хиљ, Е према 1362 хиљ. т. у 1933. О је, дакле, про-
јевтиној цени. Не 4 је само 70 што се код увоза On. kara дешава исто јер је количина њихова смањена само за 1% док им је вредност пала за 13%. Опадање увоза код пред-
мета исхране за 1342,4 милиона има се већим делом припи-·
А "прошлогодишњој "рекордној жетви пшенице, а мањи увоз сировина (За 817,8 милиона франака односно за 401
хиљаду тона) показује да је опала и индустријска доо о
у Француској.
74 Извоз у иностранство (изузев оног у коловије) по вредности је нешто порастао према прошлој години, али је извоз у колбније опао, а смањен је како увоз из. иностран-
ства тако и увоз из колонија, као што: показује: следећи пре- +
глед: (у милионима франака):
А - Увоз "Извоз = : 1934 1933 1934 1933 Иностранство 9755. 11673 . 6054 6014 DO ; 2859. . 3435. 2146 2951 | 12614 15108 8800 8965 |
(naćoju увоз. епске колоније може се објаснити даљим опадањем куповне снаге ових.; Ипак, на спољну трговину француске. метрополе са њеним, колонијама отпада још увек близу: 30% целокупне француске "међународне. размене добара. Ово је тим значајније што је пасива трг. биланса
према колонијама незнатна (само 113 милиона франака),
докпрема осталом. и ОИ НОВУ износи 3701 милиона фра-
VI i
да њен волумен. из године. у годину ( стално. опада, из чег
се. MOS И да. Na OP Ра напре
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
_ danje. smrinosti, kod. dece. Procenat zaključenih brakova, koji, j
одује. | - stranstvu pre 1929 5: Karakterištičhi su | 0 o: svetskoj O |
Crpanma 335
шљење да би девалвација могла донети преокрет. Влада _ међутим не дели то мишљење "јер верује да се девалваци=“ јом новца не могу. постићи трајне кбристиг Француска предата винска политика. пошла је "1931, као што је: познато, путем ковтингентирања. У септембру 1933 влада_је извршила знат- _ но ограничење увозних контингената за аграрне и индустријске производе, која је ступила на снагу јануара ове годиће“:
| Као последица тога ограничења контингената јавља' нев и садашње смањење "дефицита трговинског. биланса, 0 оно стварно не претставља никакав знак оздрављења, ПЕН остварено једино смањењем волу ла! сапољне трговине, E
Statistički Ни Društva naroda za 1933—34. godinu, koji ЈЕ | педаупо. ођјауЦеп, дФопов! 1 оуе godine “interesantne родаке 0. ekonomskim,. finansijskim, ODO. ii grafskim ı на Di likama u svetu. .Izneseni podaci idu: :ye> ćinom-do kraja 1933,:a. neki obuhvataju i prvo tromesečje 1938. | Тађеје o prirodnom kretanju stanovništva pokazuju, da rađanja i dalje opadaju — skoro u svim. državama. Smrtnost opada također, ali sporije od rađanja. Izgleda da je u mnogim. . · državama opadanje smrfnosti došlo na takav nivo, da: se dalji zna:niji pad me. može. više očekivati. Naročito pada u oči op
Priraštaj stanovništva opada, a proaizvodnja polako napre·. __дије
пааљивенрњсрссконсенино поданике
pos'ednjih godina stalno. opadao, počeo je u 1933 ponovo, da. raste — skoro u celome svetu. Višak rađanja mad smrtnim sin Сајемита та tendenciju, opadanja, pa je zbog toga u 1933 i pr raštaj stanovništva u Evropi — izuzevši. Soyjetski Rusiju .
manji nego pre deset godina. .U to vreme godišnji priraštaj sta-
novništva iznosio je Oko Зи miliona, . a M. 1933 samo oko . 21,5 miliona, dakle za čitav 1 milion manje, U vezi s оуакујт | demograiskim razvitkom. dolazi postepeno do važnih promena | u sastavu stanovništva po. godinama starosti, kao što to poka- zuju rezultati popisa: relativni Ђгој staraca, i, Starica raste, a broj. mlađeg sveta pokazuje relativno opadanje. U podacima. o bivšim ratničkim zemljama vidi se, Qsim. ) DO. bitaka i odnos muških ı ženski (ове! O poremećen. Zbog svega” |_ ovoga promenila se i struktura sta: ništya. u mnogim zemljama. .
Interesanina je i tabela o. novništva na profesije, . ali se..podaci u većini slučajeva, пе, · mogu, Тако upoređivati, те. samo zbog menjanja kriterijuma ро к jem. su · klasifikacije vršene, | već takođe zbog važnijih promena u pogledu nezaposlenošti. | Podaci o stepenu zaposlenosti 10 broju nezaposlenih utvrđuju da” je nezaposlenost bila najjača u 1932 g., 4 da је код većine ze> malja u toku 1933 došlo до izvesh0g malog poboljšanja, које“ ЈЕ. и 1934 105 znafniie, ali pri ike nisu u svim zemljama podjednake. i Siične razlike vide seiu podacima 0 stepenu zaposlenosti” i broju” | nezaposlenih kod raznih vrs/a ·jnduštrije.
Svetska. proizvodnja “Sredstava за ishranu i sirovina 1933 nešto je | porasla. Porast je prouzrokovan “prvenstveno роуеćanjem proizvodnje. industrijških зона. čiji indeks u 1033 stoji, pored svega toga, ј06 uvek za hekih 12% ispod prošečne gO- i dišnje proizvodnje u razdoblju 1925—1929. 510 зе Нсе рођорне vredne proizvodnje ona je u toku poslednjih godina ostala na istom. 5' аб поп nivou. о pojedinim zemljama promene na оде: i promene na bolje ipak postoje. Iidustrijska proizvodnja u NR}: važnijim državama u 1933 polako je napredovala, ali sa i. cene” najvećeg? broja fabrikata nešto” jače pale, nego. cene sirovina + ostal;h agrarnih' proižvođa. та“ je povoljno uticalo na Бат: bla-"ćanja većine 'agrarnih zemalja. ' :
Pregled o bilansima plaćanja pokažuje ı да је tok međuna= rodnih Напзакеја. ||hi poslednje vreme” popčmečen. u aGFetanje zlata i kapitala Бо је menormalno, pa je 40516 |'ао авитибне ИК vidacije priličnih investicija izvršenih" od pojedinih država::u ог