Narodno blagostanje
| . Crpana 530
| ižvodnji зјаја, Која зе ртета татт оофпата роуесаја. Џ 1933 ona je po prilici iznosila isto kao i u„1932, i pored smanjenja || proizvodnje u Južnoj Africi.
Paaa aaa eo Bugarska vlada je objavila 19 maja O. о. svoj privredni program, koji je sadržao daleko----=== „Sežne mere. U ranijim brojevi||| II ma pisali smo o već preduzetim || merama na polju bankarstva ı o velikom uspehu unutrašnjeg zajma.
Zaštita dužnika u Bugarskoj
Posle ovoga vlada je 8 avgusta objavila Zakon o olakši-
\cama za dužnike i za ozdravljenje kredita. Zakon pretstavlja “dopunu i proširenje onog od 31. XII. 1933. Dok je stari zakon
* predviđao samo sniženje kamate i produženje otplatnih rokova, ~ JOVi sadrži i smanjenje glavnice dugova do iznosa od 300 hili. leva. Kamata za ove dugove maksimirana je na 5%,'a za otplatu glavnice predviđeni su rokovi od 2 do 10, u izuzetnim slučajevima i do 15 godina. Sitnim dužnicima, čiji dugovi nisu · veći od 300: hil|. leva, smanjiće se obaveze i to: trgovcima sa 20%, zanatlijama sa 30% i zemljoradnicima sa 40%. Smanjenje - još je veće ako inicijativom poverioca dođe do sporazuma sa · „dužnikom. U ovom slučaju popust iznosi: trgovcima 25%, za. natlijama 35% i zemljoradnicima 50%. Ovakva nagodba može ~ бе dužniku nametnuta i sudskom odlukom. Za olakšanje 'po-
“stupka: “oko likvidacije dugova predviđena je saradnja likvida== стопе blagajne koja je osnovana zakonom od 31. XIL 1933. - Ona će nadoknaditi poveriocima svu štetu nastalu iz prinudnog U smanjenja njihovih potraživanja. Država će u fond za naknadu «а Зфеје да unese sav. prihod Od poreza za zanate i dopunske : „poreze na opšti prihod. Novi zakon od ovakvog načina reguli: sanja dugova izuzima samo dugove Hipotekarne banke, dok su po došadašnjem zakonu bili izuzeti i dugovi Novčanične, i „Poljoprivredne ii Zadružnč banke..Olakšice date dužnicima pro-__ležu.se i na jemce. Zakon obuhvata sve dugove nastale u vremenu. pre 1 januara 1934. godine.
- Osim smanjenja glavnice dugova za pomenute grupe du= фика гокот zaštićuje i sve ostale. dužnike, koji su dužni od 2
_ ПОЉОПРИВРЕДА | — Талијански министар пољопривреде у циркулару упућеном пољоприредним организацијама препоручује, да се ограничи производња житарица, а у замену да се обрати више пажње производњи сточне хране и гајењу воћа и поврћа. | — У Београду ће се одржати конгрес пчелара, који ће
бити скопчан изложбом пчеларских производа.
| — Prema proceni američkog ministarstva poljoprivrede, ovogodišnja berba pamuka u S. A. D. daće 9,195 mil. bala, ako Suša ne potraje duže, prema .13,047 mil. bala u prošloj godini. To bi bila najslabija. berba pamuka posle 1896/97, izuzev 1920/21 kada ie berba dala samo 7,945 mil. bala.
«== У Београду ће се одржати 19 августа O. r. KOHпрес задруга и задругара Земаљског савеза задруга за пољопривредни кредит.
_ ИНДУСТРИЈА | — Канадски министар Ија отворио је упис за
куповину. 250 хиљада унца сребра које потиче из канадских рудника, а прерађено је у канадским рафинеријама.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ Бр. 34
hiljade do 1 mil. leva ako njihov imetak nije manji od polovine njihovog duga. Zaštita se sastoji u produženju otplatnih rokova i maksimiranju kamate na 5%. Radnici, državni i samoupravni činovnici, pripadnici slobodnih profesija, ratni invalidi zaštićeni su ako su dužni do 500 hilj. leva. Svi ostali dužnici, koji duguju preko 1 mil. leva, potpadaju takođe pod zaštitu zakona. Od toga su izuzete banke i osigurvajuća društva. Zakon se neće prinienjivati na dužnike, koji su oglašeni nesposobnim za plaćanje, zatim na lica osuđena za prevaru i lažno bankrotstvo, kao i na one čije je teško stanje posledica lakomislenogs poslovanja.
Ovih dana doneta je nova uredUredba o obavezmoj prodaji ba o nadzoru nad proizvodnjom u zemlji dobivenih plemenitih i upotrebom plemenitih metala u
metala · koje se ubrajaju platina sa plaIm ==== · finskom grupom (omium, iridium, paladium, ruteniun i rodium), zlato i srebro. Narodna banka dobija pravo otkupa celokupne proizvodnje plemenitih me-
·'tala u zemlji; njihova je upotreba dozvoljena samo u opšte ko-
risne svrhe a u industrijske ili druge opravdane upotrebe dozvoljene su samo izuzetno, prema pravilniku o regulisanju prometa valutama i devizama. Svako koji se bavi proizvodnjom spomenutih metala, kao glavni ili sporedni proizvod, ili Čiji produkti sadrže plemenite metale bez obzira da li se oni dobijaju u zemlji ili van nje, dužan je ponuditi Narodnoj banci barem jedan put mesečno na otkup celokupnu svoju proizvodnju, a ova može preuzeti ponuđene količine po svetskoj ceni metala, u dinarima, a izuzetno, do najviše 35% ponuđene proizvodnje i u stranoj valuti, za što ie potrebno naročito odobrenje Ministra finansija. Predviđeno je uvođenje državne kontrole odnosno od strane Narodne banke nad preduzećima. Svaka druga upotreba ili raspolaganje plemenitim metalima smatraće se kao kriumča– renje a visina novčane kazne iznosi do 1 miliona a preko toga ako je vrednost metala veća, a u ponovnim slučajevima može se rešenjem Ministarskog saveta izgubiti uprava nad preduzećem ı zatim rudarska prava odnosno pravo rada. Kazne izriče Ministar finansija. Do 10 septembra dužna su sva preduzeća, na Које зе uredba odnosi, da se prijave Narodnoj banci radi propisivania načina nadzora.
веве
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА о
— „Prager Prese” donosi da je došlo do sporazuma izmeаи japanske i švedske industrije žižica, po kome Švedska ·dobija isključivo pravo prodaje za celu Evropu; a Japan za Holandiju, Indiju, Australiju i Polineziju; kao zajedničko tržište ostaju Filipini i Istočna Afrika.
— U Beogradu je prošle godine podignuto 370 novih zgrada, — u zagradi smanjenje prema 1932
679 (48%); velikih stanova 590 (35%); soba 3.295 (43%); dućana 165 (28%); kupatila 1.072 (36%); vrednost novih zgrada 152,4 mil. din. (43%). |
— Претседник Рузвелт у последњем говору изјављује да му је жеља да у амерички народ усади „електрични менталитет“. Влада намерава да искористи огромне водене снаге у жељи да цену електрицитета толико спусти да овај постане опште добро.
— У претпрошлом броју јавили смо, да је француска млинска индустрија одлучила да се не придржава декретиране цене за пшеницу и ту своју одлуку саопштила влади. Поводом овога Министар правде упутио је распис надлеж-
о. — (47%); зрга- | tova 847 (42%); prizemnih zgrada 182 (41%), zgrada sa jednim: spratom 103 (48%), višespratnih 104 (43%); malih stanova