Narodno blagostanje

Страна 548

Риму наводи, да ће светски извозни вишак из овогодишње жетве изнети 95 мил. кв., док ће увозна потреба износити 145. Према томе, мањак од 50 мил. кв. мора бити покривен из залиха, које ће на дан 1 августа наредне године сићи испод 100 мил. кв. тј. вратити се на стање пре избијања кризе пшенице.

С обзиром на све ово има врло много економиста и стручњака за житна питања, који сматрају да ће се ипак цене поправити. Ми се бојимо пророчанстава ове врсте, али смо стално у искушењу да дамо израза нашем осећању да постоје услови за скок цена и да је лако могућно да у другој половини ове кампање цене одиста скоче. Утолико је жалосније да је наш сељак сада баш приморан да реализује велики део своје летине. Понавља се стара трагедија сељака, да онда кад он мора да прода робу, а то је обично после жетве, цене стоје најниже. Сељак наравно нема да зажали ништа за напон који је учинио у току прошле кампање, јер је највећи део прошлогодишње жетве продао ипак по повољнијој цени.

TI Jom један узрок слабој тенденцији жита код нас

Али се зато сада за нашу економску политику отвара проблем с којим се боримо већ неколико година, проблем цене пшенице. Као што смо малопре видели цена пшенице данас се креће нешто више изнад извозног паритета за робу доброг квалитета. Али није искључена могућност да цене оду и испод извозног паритета, а делимично та појава и постоји за слабије врсте. Као што знамо, прилике међународне размене добара такве су да је често извозно паритетска цена само номинална, јер постоје разне друге сметње за извоз у том правцу. А могућност попуштања цена и даље долази од једне специјалне компликације у нашој привредној организацији, наиме у готово потпуном отсуству обртног капитала код трговине житом. Ми смо и о томе много пута писали, да је за последње 4 године од како је пена пшенице почела систематски да опада уништен читав ред житарских тпговаца кол нас. Наравно. нису људи помоли. већ су остали без капитала. Мећутим од како постоји тоговина пшеницом или житом од увек су. као тпто смо такоће много пута писали, пови полупирачи цене пољопривредних произвола. напочито пене жита после жетве. млинари и тоговти. Они по својој професији морају куповати извесну количину, која је у толико већа у колико се есконтује скок пена, а то је у нормално време била нормална појава. Као што рекосмо, трговпи си ту, али без капитала. Наш сељак мора да има очајан утисак кад лоће на тржиште; њему Mona ла се чини да га свет боткотује, нарочито тоговаџ: толико је отсуство купапа на тожишту. Сељак можла и не зна ла су тпговпи без средстава. Нама је више пута пребапивано да се не заузимамо | довољно за нашу извозну трговину житом пред опасношћу етатизације исте. Али ОВА! пример набоље показује да плелирање за слоболну тпоговину не би ништа помогло извознитима. већ семо истовременим стварањем обртног капитала. Тпговпи су свесни тога и због тога се у свим њиховим резолупијама налази захтев да се у исто време створе кредитне могућности

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

за житну трговину. Ми налазимо да је то централни проблем данас. Кад год држава није у стању да преко својих организама, који се баве трговином жита, замени све трговце, а то је случај код нас са Призадом, онда је проблем организације кредита како за произвођача тако и за трговца житом и извозника један од најпрешнијих. Ми у том погледу стојимо много горе но пре неколико година, искључиво услед банкарске кризе. Наших 630 банака су у јесен обично највећим делом својих сретстава кредитирале извозну трговину житом, јер је она најздравија. За наше мале банке није био потребан ломбард, јер су оне имале под контролом и трговца дужника и робу. У осталом сасвим је споредна ствар да ли ће то бити путем личног кредита или ломбарда, то јест кредитирања робе у магацину. Свакако ми смо данас у том погледу, као што рекосмо, далеко иза свију земаља из простог разлога што је код нас, као што је то небројено пута казано службено и приватно, услед банкарске кризе онеспособљен банкарски апарат. Пре банкарске кризе могло се са сигурношћу рачунати да ће се за велики део жита на тржишту наћи обртни капитал код банака. Данас тога уопште нема. Ми не знамо да ли данас постоји и једна банка у Југославији, која на овај или онај начин кредитира произвођаче и трговце житом. Према томе, све и ако би постојала апсолутна могућност извоза робе по извозном паритету, отсуство трговачког апарата онемогубује нормално уновчење наше жетве и у томе ле жи опасност да, упркос повољном развићу прилика на светском тржишту, код нас цена падне испод извозног паритета.

М Шта да се радиг

Као што из овога видимо ситуација на тржишту жита узела је веома неповољне облике. Док је у свим земљама житна политика влада упе рена на подизање цене изнад светског тржишта, дотле код нас може да се појави проблем одржавања цене на извозном паритету. У свима економски јачим земљама произвођачу је гарантована цена између 300 и 350 дин. Шатп сељак мора да продаје по знатно нижој цени. Широке масе произвођача не могу да користе ни нешто вишу цену. коју плаћа Призад. На тај начин, на тржишту су створене две цене. Имамо исту појаву, која је постојала у периоду када је житни режим био ушао у своју најгору фазу Ti. Kana финансијска сретства нису дозвољаваља Призаду да по ви шим ценама откупљује све понуђене количине. Овога пута узрок појави двеју цена лежи у преференцијалу. Поставља се питање, шта треба чинити» Преференпијал, да је примљен у форми у колој је 1930 предложило Друштво народа. могао би да буде лек. Његово делимично остварење, међутим, не помаже много. За ову кампању ми уживамо преференцијале у Немачко! и Чехословачкој (у првој 3 мк. по квинталу за 5000 вагона, а У другој 18 круна за 10.000 вагона). Што се Аустрије тиче прошле голине имали смо префепенпијал од 3 зл. круне са једним долатком за 5000 вагона, а ове године тек се сала преговара. Од преференцира-. ног извоза за прве две земље продали смо до сада