Narodno blagostanje

25 август 1934.

7.700 вагона (за прву 1.700). Према понуди и могућностима извоза ово је свакако мало. Аустрија је до сада купила 3.500 вагона у Мађарској. Све и кад бисмо уживали преференцирани контингент ми бисмо врло тешко могли да продамо, јер смоу клирингу активни. Исти случај имамо и код Немачке где ће такође због тога са продајом ићи тешко. Ова два примера најбоље потврђују наше гледиште, да је постојање клириншких споразума, узгред буди речено, једна од најглавнијих препрека нашем извозу. Овога пута они би могли да буду узрок и нижој цени пшенице. Преференцијали обезбеђени за један део извозног вишка недовољни су да би се произвођачима могло помоћи у виду подизања цене. Ми смо небројено пута указивали на чињеницу, да је немогуће искоришћавање преференцијала путем плаћања виших цена за преференциране контенгенте. Пре свега то не допушта разноликост система преференцијала, као ни постојање већег извозног вишка од износа преференцираних контингената. То доказује и садашње стање на тржишту, које карактерише појаву двају цена. Једини начин да преференцијал дође делимично до изражаја у це-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 549

ни био би да се заведе извозна премија на извоз. То би апсорбовало извозне вишкове што би био једини начин да се утиче на цене. Баш ових дана и француска влада, расправљајући житно питање, стала је на гледиште, да се једино решење налази у одстрањењу са тржишта извозних вишкова. Да би то постигла она је решила да форсира извозне премије од 80 франака и да путем давања кредита врши стокирање у земљи.

Као што смо рекли, износ преференцијала је мали да би се њиме могло помоћи свима произвођачима. Према томе, поставља се и питање помагања из општих сретства. С обзиром на величину овогодишњег извозног вишка помоћ из општих сретстава не би била тако велика.

Поред тога, за нас се поставља проблем како обезбедити произвођача од наглог пада цена са појавом нове жетве. Једини начин за ово јесте уклањање извозних вишкова са тржишта чиме би се створила могућност уравнотежења понудеи тражње на унутрашњем тржишту. А то се може извести путем кредитирања произвођача и стокирањем. Без тога немогуће је замислити трајније побољшање ситуације на тржишту пшенице.

аазе

DRŽAVNA HIPOTEKARNA BANKA ZA SVOJE DUZNIKE

Po ireći put Državna hipotekarna banka olakšava terete svojim dužnicima.

Pre no što izložimo ukratko treću seriju mera od 16 avgusta +. g. neka пат је dopušteno da napomenemo da je

pitanje olakšanja anuiteta dužnicima Državne hipotekarne banke

pokrenuo naš urednik dr. Bajkić još 27 februara 1927 g. jednim člankom, čiji drugi deo glasi:

„„Опотад зи javile novine da u Beogradu ima 1.600 stanova neizdatih. Od nas kao nekadanjeg profesora statistike, ne može se tražiti da verujemo u ma kakvu statistiku, koja bi роtekla ma iz koga nadleštva. Možda je tu belešku ubacio kakav kirajdžija, koji pravi štimung za obaranje kirija. Ali je danas već jasno za svakoga, ko i površno posmatra stvari, da Beograd ulazi u krizu kućevlasnika. Svet ne veruje u ono Što mu nije prijatno, pa makar fo bilo više nego očigledno. Beogradski kućevlasnici nikako ne vole da se kaže, da će prvoga maja ove godine kirije da pođu na niže. A to je neizbežno. To će doći i time će se stvoriti kriza kućevlasnika pre nego što smo izašli iz stanbene krize, odnosno krize kitajdžijske.

„Možda će ko od čitalaca da se zapita, kako je moguća kriza kućevlasnika pri istovremenoj stanbenoj krizi. Moguća je i, kao što rekoh, neizbežna. Uzgred budi rečeno, jedan deo kućevlasnika nalazi se već dve godine u krizi. O tome bi Drž. Hipot. Banka mogla mnogo da nam ispriča. U krizi se nalaze svi oni kućevlasnici, koji su se zadužili kod banaka ili kod privatnih. U doba kad je kriza kapitala kod nas bila na vrhuncu, ti su ljudi plaćali 25—30% kamate. А to je kriza nad krizama. Njihov je broj malen. Ali će zato u roku ove godine kriza da obuhvati najveći deo poratnih kućevlasnika.

„Račun je vrlo prost. Najjevtiniji kredit, koji se dobio posle rata za zidanje kuće, zahteva na ime interesa i otplate 13% godišnje. To su uslovi prve partije kredita Drž. Hip. Banke. Druga mnogo veća partija kredita traži od dužnika 14—15%. godišnje.

Ako se uzme da je za kuću oslobođenu poreza potrebno za plaćanje poreza invalidskog, komorskog i za troškove održanja najmanje 4% godišnje, onda znači da sopstvenik kuće, zadužen kod Drž. Hip. Banke, mora da vuče godišnje najmanje 18%, pa da može da se održi — naravno pod pretpostavkom, da ga ne snađe nikakav vanredan izdatak.

„Istina, ima kuća koje su donosile i 28%, možda ima i sada nekoliko takvih. Ali to je zlatno doba za kućevlasnike prošlo i bar za jedan vek neće se više ponoviti.

„Kuća koja nosi 15% ima se smatrati za kokošku koja nosi zlatna jaja. Međutim sopstvenik takve kuće eventualan je kandidat za bankrota.

„Van svake je sumnje, da se kućevlasnicima, kad ih bude stigla epidemija padanja kirija, treba da pomogne.”

„Ne može se danas očekivati znatnije smanjenje kamate.

„Sledstveno ostaje jedan izlaz, koji je ostvarljiv: produženje roka otplate. Poratni se zajmovi imaju isplatiti za 12 godina, sledstveno godišnja kvota amortizacije iznosi skoro 5%. To je mnogo. Predratni dužnik plaćao je na ime anuiteta 7%, a posleratni 14%. Kad bi se amortizacija mogla da smanji na jedan procenat, položaj kućevlasnika bio bi znatno olakšan. Znači da bi Drž. Hip. Banka trebala da upravi svu svoju pažnju na zaključenje jednog dugoročnog zajma, koji bi joj omogućio konverziju relativno krafkoročnih hipotekarnih zajmova u dugoročne.”

Upravni odbor Državne Hipotekarne banke na nepuna dva meseca posle ovoga članka doneo je odluku o smanjenju kamatne stope od 10 na 9% i produženju amortizacionih rokova od 12 i 15 na 25 i 30 godina.

Godine 1931 Državna Hipotekarna banka je ponovo sma< njila kamatnu stopu od 9 na 8%.

Po odluci od 16 avgusta smanjuje ona kamainu stopu od 8 na 7% po svima dugoročno hipotekarnim zajmovima: fizičkih lica, odobrenih pre 31 marta 1931 godine; dalje produžava rok za