Narodno blagostanje
Страна 570
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __________--- ка за вр, 36
ljada tona butera i 101,4 hiljadu sira,, prema 126 odnosno 99,9 hiljada tona u toku prethodne _
— U toku prvih 6 meseci o. g. izvoz iz Rumunije izneo je 6140 miliona leja, a uvoz 6144 OM. prema izvozu od 6612 i uvozu od 5899 miliona u prvom polgođu 1933. Suficitu od 713 miliona u prvom polgođu 1933 stoji nasuprot ovogodišnji deficit od 4 miliona leja.
— Komisija za kaučuk na Sumatri predložila je vladi Holandske Indije da ukine izvoznu taksu na kaučuk, a umesto toga da zavede individualno kontingentiranje proizvodnje.
— Svetska spoljna trgovina 52 zemlje u drugom tromesečju bila je: izvoz 10.1 milijardi mk., prema 10.4 u istom periodu 1933, a uvoz 11.7 prema 12.0. U prvom polgođu za tri poslednje godine svetska spoljna trgovina pokazuje ovako kretanje (u milijardama maraka):
1932 1933 1934
Uvoz 28.9 24.1 23.4 17707, 24.6 21.0 20.6 Ukupno 53.5 45.1 44.0
U prvom polgođu ove godine, prema istom periodu prošle, pad iznosi: uvoza nepunih 3%, a izvoza 1.9%. Pošto se obrt po količini povećao to je pad po vrednosti posledica s jedne strane strukturelnih promena: (sve veće učešće s rovina i polufabrikata), a S druge strane pada cena.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Радници из рудника у Зајезди, Коњшчини, Ивановом Пољу и Белетишту (Савска бановина) нису примили наднице већ неколико месеци. Стога су 400 рудара из Зајезде ступили у штрајк и затражили интервенцију надлежних. — Дефицити братинске благајне расту. Од 1927 г.
пензије су се снизиле Ha 75% жатегоријске зараде, а право стицања порасло са 30 на 40 година; члански доприноси су
се повећали са 5 на 159% наднице. — На конференцији радничких комора, на којој су
претресана питања рударских радника, донета је резолуција
у којој се тражи: да рударска предузећа врше редовно исплату радничких зарада; да братинске благајне исплаћују
"редовно помоћ за случајеве порођаја; да се примењује
осмочасовно радно време и прековремени рад плаћа са 50% додатка; да се предузму мере за већу сигурност у рудницима и појача контрола; да се нехигијенски раднички ста-
снови уреде и да се да пуна слобода синдикалног органи-
зовања.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Бугарска је објавила ванредни буџет у износу 260 мил. лева из кога ће бити исплаћени сви заостаци за државне лиферације у буџетској 1933/34 год. Расходи ће се за 230 мил. лева покрити из 6% унутрашњег зајма, а 30 мил. лева из уштеда у редовном буџету.
— Државни приходи у Румунији за прва четири ме-
сеца текуће буџетске године подбацили су за 17.2%.
= Француски Мароко емитује за 350 милиона франака 5% 65-годишњих обвезница, за које гарантује француска влада. Емисиони курс износи 89%, а амортизација вршиће се ал пари почевши од 13 фабруара 1935 г. Зајам
је. већ потпуно уписан. ; — Алжирска влада је овлашћена да емитује за 860,05 |
милиона франака нових обвезница. То је седма транша
"зајма одобреног 1920 г.
— Аустријски министар финансија и претседник аустријске Народне банке повешће 2 септембра у Женеви
- преговоре о конверзији 6:/2% зајма од 1923/43, који износи
650 милиона златних круна. Аустрија тражи смањење ка-
мате и продужење амортизационог рока за 10" година најмање. Од овог зајма отпада на енглеску, француску и чехословачку · транжу по 24,5%, на талијанску 20,5%, а остатак од 6% на Белгију, Холандију, Данску и Шведску. — Turska će u maju 1935 ukinuti upravu vakufa (розеда „mrtve ruke”), koji su ranije imali posebno ministarstvo, a u novije vreme prešli u staranje posebnog odelenja Ministarstva finansija. Od maja meseca Stran о У та prelazi ı na и banku. | : — С. А. Д. приступиће 15 септембра емисији новог зајма у износу од 1735 милиона долара: J\O0BP EA II служиће 3a KOHBepaHjy 41/4% зајма. -
НОВЧАРСТВО
— У Монтреалу (Канада) оснива се берза за сребро, која ће стајати под контролом тамошње ефектне_ берзе. Убудуће послови са сребром. за целу Северну Америку обављаће се једино на овој берзи, пошто је то у Њујорку онемогућено. -
— Вапаие de } Algćrie обара аорте они са 51J» na 41/%. Есконтна стопа остаје непромењена на: 5%
— Belgijski ministar finansija izjavio је да се vlada radi suzbijanja tezauracije novca povući iz Opticaja novčanice od 10.000 franaka, čiji je ukupni iznos od 1 milijarde skoro sasvim skriven kod privatnika.
— Ребке zlata iz Južne Afrike za London nisu..vršene u toku poslednje 4 nedelje. Pre toga dolazilo je u London neде по za 0,75 до 1,50 miliona funta rafinovanog zlata..Veruje se da su pošiljke obustavljene, jer se u Južnoj Alrici očekuje pad dolara i funte. |
— Belgiska Narodna banka od 28- avgusta snizila је е5kontnu stopu za: 2%.
— Dve švajcatske banke „Bank tur Graubunden” u Graubiindenu i „A. G. L. Tonduty & Co. Engadiner Bank" u Samadenu obustavili su plaćanja.. Obe _ banke :su..pretrpele velike gubitke kod hotelske industrije. Provedena sanacija, u. prošloj i pretprošloj godini nije bila dovoljna da povrati poverenje. Neposredni uzroci su povlačenje depozita i otkaz obligacije „Ji i,
ПИЛАНСКА ПРИВРЕДА
— Prilikom poslednjeg sastanka između Кигуећа, тепеrala Džonsna i Ričberga koji je proučavao "pitanje 'reorgahizacije Nire, odiučeno je 'da Džonsn 1 Касбего izrade svaki za sebe definitivni predlog o budućoj organizaciji Nire, a da pret-
· sednik u toku od 15 dana te predloge ispita: Ričberg bi žčle0” da
se nadzor i sudska vlast nad kodovima izdvoji iz Niič i prepuisti
' drugim ustanovama, a u administraciji kodova da ве zavede te-
šnja saradnja Nire i Komisije za federalnu trgovinu. General Džonsn se protivi tim reformama, koje bi ograničile samostalnost i autoritet Nire. Postoje razmimoilaženja i u pogledu upravljanja Nirom. I general Džonsn pristaje da Nirom upravlja di-
"rektorium kojem bi on bio na čelu, ali želi da ostali članovi di-
rektoriuma dobiju samo savetodavni glas. Ričberg bi hteo da većina direktoriuma :donosi punovažne :odluke, čak i.onda.;kađa 5е s istima pretsednik Nire ne slaže. Osim toga, Ričberg želi da se učvrste prava radnika, da im se garantuje pravo” udruživanja i da se favorizuje porast nadnica i smanjenje тадпов | temena, a da se ukinu'klauzule kodova koje omogučujui stvaran трон jbla i podizanje cena. Džonsn se hi s tim ne “slaže, _ .