Narodno blagostanje

"1 септембар 1934.

HAPOJUIO MIA

2 M ЕН

Страна 569

штима 2 шилинга по комаду, на. сечено свињско месо 3 гр. по кг. Таксу, којој подлеже и домаћа и инострана роба, плаћа продавац. Приход од ове таксе употребиће се за откупљивање домаће стоке (говеда и свиња) у циљу прераде и продаје прерађевина сиромашнијим слојевима по нижим ценама. Нове таксе важе од 26 августа до 31 децембра 1935. — Епојезка је оуе софпе декгентаја сепи рбетшсе па ' 10 Типн ха 'опи од сеса се агхаџа 12 takse na brašno doplaćivati oko 5 funti. Subvencija iznosi 6.75 mil. funti i ona će biti podeljena na 1.45 mil. tona. ____ Банска управа Дравске бановине поставила је ко-

мисије за преглед воћа намењеног извозу и продаји у: Це-_

љу, Марибору, Птују и Мурској Соботи.

— 2605 педаупе зизе S. A. D. su odlučile da u sledećoj kampanji ograniče proizvodnju žitarica samo za 10% od proseka u 19209/32, umesto dosadašnjih 15%.

| — „Deutsches Volksblatt" donosi, da je crveni pauk napravio štetu bačkim hmeljarnicima.

— Seno za izvoz plaća se u Bosanskom Šamcu po 20 dir nara Za 100 kgr. i već je prodato oko 200 vagona.

— Svetske zalihe moriHiuma porasle su u prošloj prema 1932 g. za 17%; dok su one kokaina nešto malo opale.

— Uvoz vina u Čehoslovačku stalno opada (sa 235 hilj. 1. и 1929. а. na 70 hilj. u 1933 5.).

— U S. A. D. indirektnim putem utvrđena je cena раmuku sa 12 centa po libri, pošto je novim državnim zavodima za poljoprivredni kredit naređeno da na bazi te cene daju zajmove proizvođačima. Dosadašnja baza za pomenute zajmove iznosila. je 10 centsa po libri. Refiko je stavila na raspoloženje 250 miliona dolara za finansiranje pamučne Žžetve.

— Prema statistici Njujorške Trest kompanije petina farmera u S. A. D. ima hipotekarne dugove u odnosu od 51 do 75% od prometne vrednosti njihovih poseda. Prosečno zaduženje svih farma iznosi 25% prema 9.5% u 1910. U apsolutnim ciframa,

. agrarni hipotekarni dug 1928 iznosio je 9 i po milijarda dolara prema 3320 miliona pre rata. Posle 1928 zaduženje je nešto opalo.

ИНДУСТРИЈА

— Министар финансија је одобрио да рафинерије могу увозити сирову и непречишћену нафту у циљу прераде и добивене производе, поменуте у броју 177 увозне царинске тарифе, извозити из земље с правом да им се наплаћене дажбине, изузев споредних такса, врате и то за сваки извезени килограм производа онолико колико је наплаћено за кгр. нафте. Извоз се може вршити преко свих царинарница, — Производња гаса за осветлење је у нашој земљи опала према 1932 г. за 5,5% према подацима Југословенског удружења за гас и водоводе. На годишњој скупштини је истакнуто да у Загребу електрика све више потискује гас.

— За прву половину ове године 4881 акционарско друштво у Белгији са капиталом од 27.5 милијарди франака објавило је своје билансе из којих се види, да је 1907 друштава имало добит 1907 мил. фр.

— Индекс индустријске производње Енглеске у другом тромесечју о. г. (1924—100) био је 110.3 према 109.5 у првом тромесечју исте године и 96.7 у другом тромесешу 1933 год.

— Mod OQuzora u Ljubljani iznosio je u julu O. g. broj osiguranih radnika i nameštenika 82.835, te je porast prema istom mesecu prošle godine za 4.403 ili 5,32%. Porast pokazuju 19 priyrednih grana, a najveći je kod tekstine industrije (za 2546 ili 24,81%), šumsko-pilanske (702 ili 10 ,98%), trgovine (478 ili 14,21%), industrije kamena i zemlje, (3117 il 7,48); a

- 4.360, 1933

opadanje 9, i to je najveće kod metalurgije (312 ili. 4,00%), građevina nad zemljom (291 ili 5,344%)) i prerade kože (233 ili 7,95%).

— Proizvodnja veštačkih đubriva u Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih godina kretala se ovako (u 1000 копа): 1925/29 с. 7.514, 1930 о. 8.164, 1931 с. 6.306, 1932 g о. 4.813. :

— Naredbom nemačkog ministra privrede izvršena је геforma industrijskih i frgovačkih komora na principu voćstva. Vođi komora i njihovi zamenici biće u buduće postavljani i opozivani od Ministra privrede. Komorske većnike biraju vođi, a potvrđuje ih Ministar privrede.

— Američko Ministarstvo vojske odredilo je naročitu komisiju stručnjaka za ispitivanje mogućnosti zamene kalaja, u kome Ametika zavisi od Engleske, drugim metalima. Engleska kontroliše danas 80% svetske proizvodnje kalaja, a od toga 50%. kupuju 5. А. Р.

— Nemačka industrija odeće uputila je raspis svojim članovima da pažljivo prikuplja|u sve odpatke radi uštede u uvozu Sirovina. Isti apel je učinjen i na kućnu radinosi,

_— Производња угља у Дравској бановини у првом полгођу O. г. износила је 586,5 хиљада тона према 558,2 хиљ. у истом периоду прошле године; порасла је и потрошња, а залихе се смањиле.

— Министарство трговине је одобрило оснивање акционарског друштва „Југогума“ у Београду са капиталом од 500 хиљада динара у акцијама од хиљ. дин. Бавиће се продајом производа од каучука, гутаперке и азбеста.

— Vlada Rajha i nemački proizvođači veštačke svile pregovaraju o projektu koji ima za cilj da poveća proizvodnju veštačke svile za 50 do 75% osnivanjem novih fabrika.

— Cene predivu u Nemačkoj znatno su porasle, jer su Tabrikanti zbog uvoznih organizacija morali u većoj meri upoirebljavati skuplju nemačku vunu.

— Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu otkupio je klanicu u Zaprešiću kod Zagreba sa postrojenjima za preradu mesa. Kapacitet klanice je 800 svinja ! 80 соveda na dan; u hladnjače može da se smesti 20 vagona mesa i ostalih proizvoda, i da se preradi 3 hilj. kg. mesa i 1 hilj. Ке. kobasica dnevno. Fabrika nije radila sedam godina.

— Prema statističkim podacima iznetim na nemačkoj radio izložbi u Berlinu broj radio slušalaca u pojedinim zemljama je sledeći: u Danskoj 7,7 na 50 stanovnika; Engleskoj 6,8; Nemačkoj 4; Francuskoj, 1,8; Poljskoj 0,5; Italiji 0,4; S. A. D. 7,7; Argentini 1,9; Japanu 1,3; Južno-afričkoj uniji 0,4; Australiji 4,2 Na celom svetu ima 43 miliona radio slušalaca.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U Budimpešti su otpočeli trgovinski pregovori između naše zemlje i Mađarske.

— У јулу месецу Чехословачка је увезла 6191 вагон кукуруза према 3434 у истом месецу прошле године. Од увезене количине 5461 вагон отпада на Југославију.

— Потписан је трговински уговор између С. А. Д.и Кубе. То је први североамерички трговински уговор: који 'се заснива на узајамним концесијама.

— Franctska je dozvolila bescarinski uvoz kukuruza, koji se uvozi na preradu u griz, brašno i kukuruzne kolače i potom izvozi.

—Uvoz pamučnih tkanina i konca 0 stavljen је pod kontrolu. |

— Nemački devizni ured dodeljivaće u kvotu deviza uvoznicima sirovina namenjenih fabrikaciji izvozne robe.

— Od avgusta 1933 do kraja jula o. e. izvoz mlečnih proizvoda sa Novog Zelanda pokazuje О cifre, i to 130 hi-