Narodno blagostanje

8. септембар 1934, ПАРОДАО

Petroleum 15,56 18,33 mo 2:11 Žižice 30,60 29,69 — 091 Hartije za cigarete 20,30 18,15 — 215 Razni prihodi 2,19 1,84 — 0,34 Svega 622,96 611,05 — 11,91 Smanjenje prihoda je prouzrokovano opadanjem prodaje

duvana i hartija za cigarete, što je posledica velikog opadanja prihoda od ovih artikala u apriu O. g. So i petroleum poka= zuju lep porast prihoda, što ranije kod petroleuma nije bio slučaj. у Poboljšanje, koje se oseća u našem privrednom životu poslednjih meseci došlo je do izražaja i kod porasta monopol. skih prihoda, što je još povoljnija činjenica s obzirom na Opadanje prihoda od izvoza duvana.

mem aa

Чехословачки индустријалци за стварност привредне

Потпретседник чехословачке националне демократ. странке Др. Ф. Ходач, пише у јед-

Мале Антанте ној полемици са органом аa === грарне странке „Венков“ следеће: „Мусолини је створио привредни споразум Италије, Аустрије и Мађарске који за нас може да постане опасан, док емо ми привредну Малу антанту изградили само до тог степена да може да доноси резолуције, и то кривицом наше аграрне политике". Г. Др. Ходач као изразити претставник чехословачке индустрије, — пре своје политичке каријере био је генерални секретар средишњег савеза индустрије, тумач је мишљења индустријалаца, који пребацују аграрцима да су својом једностраном политиком онемогућили привредну сарадњу земаља Мале антанте. Чехословачка се индустрија нашла у задње време између два камена: аграрне и социалистичке странке.

Закон о житном монополу, ограничење производње маргарина и његово принудно мешање са свињском машћу, покушаји за утврђењем четрдесеточасовне радне недеље изазвали су негодовање у индустријским круговима. Девалвација чешке круне није знатно повећала извоз, као што смо ми то раније изложили, што је још погоршало стање индустрије. — Сада изражена жеља индустријалаца да се обрати већа пажња привредној сарадњи земаља Мале антанте има својих дубљих разлога. Трговински биланс Чехословачке са Југославијом и Румунијом показао је са првом земљом од 1928 до 1932 извозни вишак, који се у 1933 г. претворио у увозни вишак, — са другом извозни вишак од 1928 до 1931. Од ове године до 1933 Чехословачка има увозни вишак из Румуније. На конференцији привредне Мале Антанте у месецу јануару о. г. Чехословачка је Југославији и Румунији одобрила повећање њиховог увоза, не водећи при томе рачуна да ли ће се Чехословачки извоз у те земље повећати. Узрок томе је велика актива која је настала У корист Чехословачке у клириншком промету са Југославијом (око 162 мил. ч. к.) и Румунијом (око 350 мил. ч. к). Ова потраживања настала су због немогућности трансфера чехословачких потраживања из ставке платног биланса. У првом полгођу о. г. уследио је пад извоза Чехословачке у Румунију за 30% (са 149 мил. ч. к. у првом полгођу 1933 на 104 мил. у првом полгођу о. г.). Увоз Румуније није се мењао у првом полгођу о. г. према претходној (76 мил. ч. к). Чехословачка је повећала свој извоз у Југославију за 27% (са 93 мил. ч. к. на 114 мил. ч. к.), док се увоз незнатно смањио (са 66 мил. ч. к. на 64 мил. ч. к.).

Према. томе план конференције Мале антанте у првом полгођу није остварен, јер пораст пасивности чехословачког трговинског биланса није уследио. Чехословачки повериоци, у првом реду индустријалци радо би дошли до својих залеђених потраживања. Пошто знаду да у клирингу могу

УЛАГОСТА ЊЕ

само тако наплатити своја потраживања ако трговински би-

Страна 581

ланс постане пасиван, траже, да се преузму пољопривредни производи ових земаља.

Резултати овогодишње жетве у Чехословачкој омогућили су преузимање веће количине пшенице. Званични резултати још нису познати али се према оценама мисли, да Be бити потребно увести око 20 хиљ. вагона пшенице и 30 хиљ. ваг. кукуруза. Јасно је да Чехословаци мисле ове количине да купе од земаља Мале антанте и ради тога да би ликвидирали залеђена потраживања. Чехословачки житни синдикат почео је да води преговоре са Румунијом и Југославијом о куповини пшенице. Румунија није била вољна да продаје, јер још не зна да ли ће имати извозног вишка. Призад и ако је продао 6 хиљада вагона држи се доста резервисано у погледу даљних продаја. На конференцији привредног савета Мале антанте, која је почела 4 септембра о. г. у нашој земљи изгледа да продаја југословенских и румунских извозних вишкова пшенице и кукуруза није више централни проблем. Чехословачка ће радо преузети потребне количине, јер ће на тај начин најлакше остварити своја потраживања, а као последица тога моћи ће њен увоз у ове земље да се задржи бар на досадашњој висини.

Mi smo u br. 34 o. g. analizirajući našu spoljnu trgovinu istakli da je kod izvoza karakteristično opadanje udela Austrije, i porast 5 5. А. D., Belgije i Engleske, a kod uvoza opadanje udela Mađarske i Austrije, a porast S. A. D. i Brit. Indije. Zatim da je porastao promet i to izvoz u jačoj meri sa udaljenim zemljama: S. A. D., Engleskom, Brit. Indijom, Belgijom i Argentinom.

Naš promet sirovina sa udaijenijim zemljama raste

Pošto je štampana „Statistika naše spoljne trgovine za prvo polgođe о. g.” možemo videti i artikle, koji su izazvali te promene.

Relativno je najveći porast prema S. A. D. Izvoz je u prvom polgođu o. g. prema istom periodu prošle godine porastao (u milionima dinara) u: S. A. D. sa 29,5 na 93,6; Belgiju sa 46,6 na 80,6; Englesku sa 23,4 na 56,7, a opao u: Austriju sa 340,3 na 283,3; uvoz je porastao iz: S. A. D. sa 61 na 115; :Brit. Indije sa 32,5 na 71,35 i Argentine sa 15,62 na 35, a opao iz: Mađarske.

Glavni izvozni artikal u S. A. D. je sirovi bakar na koga je otpadalo 84,36 mil. d. (90,4% celokupnog izvoza u S. A. D.) prema 24,35 mil. (82,5%), dok je na sve ostale artikle otpadalo 14,15 prema 9,32 mil. d. Još pokazuju porast: hmelj, kadulja, opium, lekovito bilje, sirove kože i hrastova burad, a opadanje hromova ruda i buhač u cvetu. Prema tome utrostručavanje našega izvoza prema S. A. D. je posledica porasta izvoza sirovoga bakra.

Kad ne bi videli statističke podatke teško bi mogli verovati da S. A. D. uvoze od nas toliku količinu sirova bakra, kad se zna da su one ne samo najveći proizvođač i potrošač, nego ! posednik ogromnih zaliha, koje rastu pritiskujući cene.

Skoro udvostručeni izvoz u Belgiju je takođe posledica porasta izvoza sirovoga bakra (sa 20,67 na 57,97 mil. d.), a još je porast olovne i cinkane rude, a opadanje kod niza drugih proizvoda, najjače kalcium-cijanamida.

Izvoz u Englesku je posledica porasta drva za građu i sirovoz olova. Opadanje izvoza u Austriju pokazuju čitav niz naših namirnica i to: kukuruz (sa 111,8 na 87,2 mil. d.), žive svinje (sa 76,9 na 50,8 mil.), jaja (sa 23,9 na 4,8 mil.), svinjsko meso (sa 8,25 па 1,6 mil.), zaklana živina, suva c:korija, konji, vo!ovi, sveža riba, pšenično brašno, ulje bundevino, zatim Кајcijum-cijanamid, svilene tkanine, sirov bakar, hmelj; a porast pšenica, mekinje, konoplja, šljive ı neke vrste drva za građu.

Opadanje izvoza svinja, jaja i ostalih poljoprivrednih