Narodno blagostanje

_ Страна 584

izrazio nadu „da će njegovi sugrađani iz Erfurta ipak kupovati samo u nemačkim radnjama”. U novoj uredbi jasno se primećuje «епдепаја да se da prednost radnjama koje pripadaju licima srednjeg imovnog stanja. Zbog toga su i određeni posebni uslovi za osnivanje velikih magacina, filijala i radnji s jedinstvenim cenama.

Pada u oči i jedna praznina nove uredbe: zahtevi u pogledu stručnosti i pouzdamosti ne postavljaju se za slučaj preuzimanja. Ništa se ne kaže ni o licima bez spreme, koja već imaju svoje radnje, verovatno zato što se nije htelo dirati u stečena prava.

а U Dakoti i u graničnim ргеде| lima okolnih država javila se ove godine neobična žega, čija su pustošenja strahovita. Usevi su potpuno izgoreli, tako da nije ništa Ostalo za žetvu. Zemlja na poljima usled suše pretvorila se u prašinu, koju su vetrovi razneli. Ostao je go kamen. Rovovi za sprovođenje vode, kao i nekad plodne livade zasute su, pa je i gajenje stoke postalo sasvim nemoguće. To je farmere dovelo u takvu bedu, da im slabo pomažu ı naknade štete za propalu žetvu i za o:kup stoke. Vlada im je zbog toga preporučila da sasvim napuste svoje farme i da prime u drugim krajevima zemlju koja će im biti dodeljena.

Amerika se vraća prasumama

· Zna:nije meteorološke promene u toku poslednjih godina nisu primećene. Ovogodišnje pustošenje ipak je strahovitije, nego ma kada ranije. Naročito su stradali severniji prerijski krajevi, dok je položaj u središnjim ит oblastima nešto boljt.

Ispi:ivanja o pravim uzrocima ovog pustošenja pokazala su da je kroz nekoijko poslednjih god na plodnost u ovim krajevima stalno opadala. To je u vezi sa skoro potpunim uništavanjem šuma, koje su ranije obezbeđivale potrebnu vlagu. Pro-

_BAPOJIHO BJIAPOOTAFbH

Бр. 37

„Širenje površine za gajenje žita išlo je na račun šuma, koje su „sprečavale i žegu ı nepovoljno dejstvo уебоуа.

S obzirom na to Ruzvelt je rado prihvatio predlog da se ovi krajevi opet pošume, pa je već izrađen i plan o izvođenju ·potrebnih radova. Prema tom planu treba da se zasadi jeda; šumski pojas od. 1000 milja dužine i 100 milja širine, koji се .ići popreko od kanadske granice kroz žitne oblasti do Teksasa. Ali će ovaj ogromni pojas u razmacima od jedne milje biti podeljen .još па 100 manjh pojaseva šume, Кој će imati za cilj da prelamaju pravce vetrova. Ovaj plan, čije · izvođenje. zahtevaju same prirodne okolnosti, dolazi S. A. D. u zgodno vreme. Pre svega, on pruža mogućnost za stvaranje velikog posla. U mnogim državama pošumljavanje je već počelo, koje izvodi američki ured za zbrinjavanje nezaposlen h (C. C. C.). S druge strane, ovim se pomažu težnje za Oograničenjem poljoprivredne proizvodnje, jer se zemlja potrebna za pošumljenje nabavlja od privatnih vlasnika, i to sa sre:stvima iz fonda za davanje ofšteta u slučaju suše i sa premijama organizacije za uređenje poljoprivrede (A. A. A.). Iz pomenutog fonda već je stavljeno na raspoloženje za izvođenje ovog plana 15 miliona dolara, a u foku sledećih 10 godina taj će iznos porasti na 75 miliona dolara.

Prema tome, izgleda da će izvođenje pošumijavanja nalaziti još samo. ma tehničke i „prirodne” teškoće. Moraće se pronaći drvo, koje može da uspeva u potpuno suv:m krajevima, a biće potrebno da se u prvo vreme naprave i zašite од уеtrova. Ima i drugih poteškoća, jer nije tako lako povratkom na staro stanje stvoriti i raniju klimu, kao što je bilo moguće zavođenjem novog načina obrađivanja zemlje uništiti povoljne kijimatske uslove. Pošto je ranije zbog uvećanog stanovništva i dobrih izgleda za izvoz prirođa izigrana i klimatski važne šume un:štene, sada će se ove opet stvori:i i priroda će dobiti svoja slara prava. S. A. D. treba ponova da dobiju svoje prašume, a pitanje je vremena da se i izumrle zveri opet Ро zovu u Život, jer i one spadaju u ove prašume.

OBARRILTAJRA CJIVŽIKODA

ПОЉОПРИВРЕДА.

— У броју 10 од 3 марта писали смо да ће после жита и стоке наступити хиперпродукција и код воћа пошто

„су ширењу производње приступиле чак и оне земље, које не располажу повољним климатским ни теренским прили-

кама. Пишући ово, нисмо мислили да ће се то неким земљама десити већ ове године. Према једној вести париског

„„Тана" Румунија ове године има одличну бербу воћа, али, "у недостатку страних пијаца, не зна шта ће да ради с овим.

Подсекретар у Министарству пољопривреде обилази ових

„дана важнија европска тржишта у циљу проучавања могућ-

ности извоза, али су наде на успех врло слабе. Поред Ру-

„муније и Бугарска се жали на немогућност пласирања це-

лог вишка. Сличне вести долазе и из Италије.

— Због пустошења проузрокованог сушом и канадска влада проучава пројект о претварању извесних житородних преријалних крајева у шуме. За помагање фармера предвиђено је 20 милиона долара.

— Međunaradnom poljoprivrednom institutu saopštene su sledeće cifre o zasejanim površinama u Argentni: pšenica 7.48, 'an 2.02, ovas 1,35, ječam 0,77, raž 0:75, miliona. hektara.

„Prema prošloj godini postoji smanjenje od 6% za pšenicu i

ovas, a povećanje od 5% za lan, 3% za raž i 8% za ječam. — На копгресу агронома разни говорници предлага-

ли су многе далекосежне мере из области пољопривреде и "аграрне политике. Проф. д-р Поштић је овима одговорио

да са сретствима, којима данас располажу, не могу нормално да раде ни оних неколико најважнијих научних завода. Стога треба бити поштен и не млатити празну сламу тражећи ствари, које прелазе наше могућности.

— РКаззЕеска Котедегасја poljoprivrednih radnika sastavi a је statistiku o seoskim kućama. u Italiji. Ima ih 3,479.200, a od toga bi trebalo 276.810 (8%) srušiti, jer su prepravke nemoguće. Velike reparature trebalo bi izvršiti kod 739.580 kuća (21,3). U kućama, koje bi trebalo srušiti, stanuje 346.930 porodica poljoprivrednika i poljoprivrednih radnika ili DEO 2 miliona lica.

— Trgovačka i industrijska komora u Zagrebu izvršila je anketu po pitanju pomorskog ribarstva. Donesena je rezolucija, koja traži uređenje i kontrolu domaćeg tržišta, sniženje trošarine, taksa, železničkih i parobrodskih tarifa, osnivanja kreditnih fondova za unapređenje ribarstva itd.

— У циљу спровођења међународног споразума о рестрикцији производње чаја одлучено је да се оснује нарочити фонд чија ће сретства служити за финансирање

размена са земљама, које имају клириншке споразуме.

— Danska Vada iztadila je zakonski predlog o poljoprivrednim dugovima koji sadrži: 1.) Utvrđivanje hipotekarnih kamata na 4%; 2.) Produženje roka otplate na 5 g. onih dugova, koji prelaze vrednost imetka. Trgovci i zanatlije mogu doći odmah do novaca, ako pristanu na 20% po!raživanja. 3.) Kod nekih dugova država će iz naročitog fonda. da povisi