Narodno blagostanje

8 септембар 1934.

'bankama i kreditnim zadrugama kamatu za 1,3%. Fond се se dopuniti iz nekih poreza na potrošnju, iz specialnoz poreza na dividende i najzad banke će uplaiiti onaj dobitak, koji kod njih nastane usled maksimiranja uložnih kamata na 3%.

ИНДУСТРИЈА

— Текстилна фабрика „Дуга Реса" прославила је 3. о. м. педесетогодишњицу оснивања. Она има 35276 финих вретена, 1280 вретена за памучне отпатке и 1104 равбоја; располаже погоном од 3550 коњских снага; а производи: разна памучна предива, конац, вату, готову памучну робу ит. д.

— Ričberg je u svom izveštaju o uspesima Nire naveo, da su 'dobitci kod 506 reprezentativnih industrijskih preduzeća porasli sa 158 mil. u prvom polgođu 1933 na 409 mil. u istom реподи 0. g. Iz izjave Morgenthaua izazi da su ovi uspesi skupi jer su državni dugovi porasli sa 21 miijardu dol. u proŠloj g. na 27 u ovoj godini i izgledi su takvi da će oni u idućoj 5. porasti na 32 i to usled finansiranja New-Deal.

— Prema podacima Narodne banke u drugom tromesečju 0. g. pokazuju od svih industrijskih crama pogoršanje samo hemijska i industrija građevinskoga materijala. Pad proizvodnje kod prve iznosi 7% prema istom periodu prošle godine.

— Pad cena nepokretnosti u Francuskoj dovodi često ti opasnost hipotekarna potraživanja uknjižena na drugo mesto. Znatne gubitke imala je i Socićtć Francaise Foncičre et Immobiličre, koja se bavila davanjem ovakvih kredita. lako je samo četvruna glavnice (25 miliona) uplaćena, ipak se društvo nije obratilo akcionarima za dalje uplate, znajući da oni dragovoljno ne bi odgovorili svojim obavezama, a uherivanje tražbina sudskim putem frajalo bi dugo i bilo bi skupo. Zbog toga je imaocima društvenih obligacija upućen poziv da pristanu na privremenu redukciju kamate sa 6 na 3% s tim da se na akcije ne isplaćuje dividenda dok obligacije ne dobiju svoju punu kamatu.

— Индустртални дрвом из Горског Котара, Лике и Приморја тражили су на својој седници одржаној у Сушаку: претварање краткорочних дугова у дугорочне и одређивање амортизације за већи број година; финансирање извоза преко једне продајне централе, која би се имала основати на Сушаку; оснивање принудног стручног удружења индустријалаца дрвом за Савску бановину; оснивање контролних надлештава за извоз дрва у рејонима шумске индустрије; продужење олакшица за плаћања шумских такса и за идућу буџетску годину; снижење железничких тарифа за грађевинско и гориво дрво.

— У циљу смањивања увоза због великог опадања извоза и пасивности трговинског биланса у Румунији се запажа велика оснивачка делатност у области индустрије. То се види и из увоза машина, који је у. прошлој години изнео 900 мил. леја. |

— У тежњи да се што више ослободи зависности од иностранства у погледу сировина у хемијским лабораторијумима италијанских индустрија ради се интензивно на проучавању могућности замене иностраних домаћим сировинама. Индустрија вештачке свиле усавршава једно ново влак"но, које треба да буде погодно за мешање с вуном. С друге "стране, да би се повећала потрошња свилених тканина на унутрашњем тржишту ове ће бити мешане с другим влакнима.

— Вредност грчке индустријске производње у периоду 1930—33 год. повећала се са 6.321 на 7.042 мил драхми или 11.4%. 1922 год. вредност је била само 1.958 мил. др.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 585

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Решењем Министра финансија извозничке фирме, које извозе кукуруз у Немачку које су обавезне на полагање износа немачке царине, могу полагати или ефективне динаре или гарантна писма новчаних завода.

— Генерални секретар Друштва народа г. Авенол изјавио је, да ће се ускоро одржати припремни састанак за међународну ветеринарску конференцију, која ће решавати о јединственој организацији ветеринарске службе и ЈА ћавању поступка за транзит стоке и меса.

— Bez naročite dozvole ministarstva finansija u Haliji je zabranjen uvoz boja i proizvoda iz kojih se ove neposredno dobijaju. Uvoz tutkala je kontingentiran.

— Talijanska vlada je 3 o. m. naredila da se roba uvezena iz Nemačke mora plaćati markama, koje treba nabaviti od Nacionalnog instituta za irgovinsku razmenu s inostranstvom. — Nemačka vlada je otkazala, za 15 septembar, talijansko-nemački sporazum o trgovačkim plaćanjima od 18 oktobra 1932.

— Od 1 septembra položiće naši uvoznici robe iz Rumunije protivrednost kod ovlašćenih banaka na privremeno vezane račune. Na zahtev inostranog poverioca da banka ovakvo nastalo potraživanje isplati našem izvozniku u Rumuniji ona се se obrati Narodnoj banci za ovlašćenje da bi se ovim mogli pravdati izvoznička uverenja.

— Miabapčka MHCIH да своје клириншке уговоре OTкаже, пошто јој они не обезбеђују потребне слободне девизе, којима би вршила смањену службу камата на зајам Друштва народа и одржавала своју дипломатску службу. Досадашњи уговори били су тако састављени, да се могло рачунати на 20—25% вредности извозног вишка као на слободно расположиве девизе. Али мађарска спољна трговина и ако се није тако неповољно развијала, није могла обезбедити потребне слободне девизе, јер највећи део извоза пољопривредних производа вршио се за „везане пенге“, да би се пољопривредницима обезбедила већа цена. Инострани купци су делимично или у целости одобравали дисажио ових новчаних сурогата продавцима. Стога мађарска влада има намеру да предложи финансијском одбору Друштва народа промену девизне политике, која би се састојала у отказу клириншких уговора и у склапању нових, према којима би обрачун једног дела спољне трговине требао да се врши ван клиринга. У вези са овим настојањима мађарска влада намерава да укине право оних 30 фирми које су досад могле вршити клириншки обрачун са иностранством под надзором новчаничне банке.

— Између Аустрије и Мађарске отпочели су преговори за регулисање међусобног трговинског промета. Уговором је, наиме, предвиђено да однос размене треба да буде 1 према 1:/5. Међутим за првих седам месеци Мађарска је увезла из Аустрије за 52 мил. шил, а извезла за 69.5 или 8.5 мил. шил. мање од предвиђеног односа. Приликом садањих преговора проучиће се могућности за повећање

"мађарског извоза у Аустрију.

— Немачка је основала уред за контролу увоза дувана и привремено забранила куповину дувана и његових прерађевина у иностранству. Ова забрана не важи за оријенталне дуване.

СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Nemački ministar privrede g. Šaht zabranio je radni-

"сипа да se sele iz oblasti i da menjaju struku u kojoj su radili,

bez prethodne dozvole. Ova mera ima za cili da spreči rađnike da napuste fabrike, u kojima je radno vreme ograničeno zbog nestašice sirovina.