Narodno blagostanje

) Страна 604 ВАРОЛНО

___ Potrošnja vina po stanovniku u Мани раја је за 128 1906—10 na 91 14. 1931—33. у | — Opšti indeks cena na veliko Narodne banke za mesec avgust 0. g. iznosio je 61,1 prema 60,7 u istom mesecu prošle i 62,8 u julu o. g.; biljnih proizvoda 56,5 prema 49,3. ı 60,0; stočnih 51,9 prema 55,6 i 52,0; mineralnih 78,4 prema 82,8 i 74,9; industrijskih 65,3 prema 68,5 i 66,3; izvoznih 56,6 prema 55,8 i, 56,6, a uvoznih 68,0 prema 73,4 i 70,2. Popravile su se cene pasulju, pšenici, ječmu, raži, a pad je kod ostalih biljn:h, uglja, đona, boksa, crepa, prediva, pamučnih tkanina i mekinja.

— U Bečn se broj nezaposlenih od januara do kraja jula о. g. smanjio sa 140 hiljada na 121 hiljadu, u provinciji Austrije sa 217 hiljada na 133 hiljade. To je prvi put da je smanjenje u provinciji jače, a uzrok tome je što su prestali Veliki javni radovi bečke opštine. . · _— U Švedskoj je od polovice 1933 nastupilo privredno poboljšanje. Industrijska proizvodnja je u stalnom porastu. Broj zaposlenih u industriji povećao se u prvom polgođu o. g. na 95% за 88% u istom periodu prošle godine; indeks proizvodnje sa 108 na 112. Indeks cena ma veliko pokazao je pad do aprila 1033 sa 108 na i04, a od tada de maja о. g. porast na 113.

PLANSKA PRIVREDA

· — Američka federacija rada zaključila je da pomaže drŽavni program građenja kuća. Njena organizacija za зтапоуе osnovaće u pojedinim opštinama komitete, koji će sarađivati sa vladinim organima. Računa se da će ovi radovi apsorbovati jedan milon radnika neposredno, a jedan milion posredno. Istovremeno federacija je predložila vladi i drugi plan na bazi direktnih državnih dotacija. -

— Stran, biv. pretsednik Trgovačke komore S.A.D. označava Ruzveltovu politku kao opasan eksperiment. Ruzvelt se oslanja na gledište izvesnih teoretičara, da je krizu izazvao kapitalizam, a ova se može otkloniti samo pomoću planske privrede. Da bi se planska privreda u potpunos.i sprovela potrebno ·je imati punu egzekutivnu vlast, Која тоде да рптепјије i prinudne mere. Ova prinuda međutim protivna je slobodnom duhu Amerikanaca i mora pre ili posle krahirati.

—- Američki Min:star trgovine Rope rekao je, da Ruzve!t nema nameru da iz američke privrede izluči motiv profita, već samo njegovo zloupotrebljavanje u vidu preteranosti. Mnogobrojne državne ustanove sivorene za rukovođenje i oživljenjš privredne radinosti iščezavaće u toliko u koliko privatna inicijativa bude sazrevala za plansku organizaciju.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akcionarskih društava:

15 septembar: Joco Knežević, d. d. u Slav Brodu.

18 septembar: „Kromos” d. d. Jugoslovenska tvornica k9#mičkih proizvoda u Zagrebu (izvanredan).

30 septembar: „Orient” tvornica papirnate robe i grafičko-umetnički zavod d. d. u Novom Sadu.

Trgovački registar:

„Zagrebačka tvornica cipela d. d. iz Zagreba”, upis Filijale u Mariboru. — Srpska kreditna banka d. d. u Slav. Brodu, u'ps novoizabranog člana uprave g. Berčiša Save. — Union grafičko nakladni zavod d. d. u Zagrebu, upis promene člana 5 društvenih pravila. – Tvornica parketa i pilana d. d. u Karlovcu, podružnica u Zagrebu, upis pretsednika društva g. Fišera Maksa. -— Kristalum d. d. u Zagrebu, upis prokuriste g. Taubera Ernesta. — Međunarodna banka d. d. u Zagrebu, upis prokuriste g. Strunjaka Franje. — Gradska štedionica u Koprivnici, up:s novoizabranog člana ravnateljstva g. Mašanskera Stjepana. -—

OTAVOV VPA

Бр. 38.

„Elektra” d. d. u Sušaku, upis novih članova ravnatelistva g. 9. Ružića Đure, Antića Vlad:mira, Cucilića Tome, Kolomba Ivana. __ Prva Hrvatska štedionica filijala u Slav. Brodu, upis novog

upravi:el|a g. Stjepana Bratelja. — Čarapa d. d. za promet tekslinom robom u Zagrebu, upis promene pravila. — Jjugoslo-

vensko a. d. za trgovinu drva u Zagrebu, upis novoizbranih članova ravnateljstva g. g. Cuvaja dr. Adolia i Kaizera Ferd:nanda. — „Podružnica ljubljanske kreditne banke u Zagrebu”. upis promene naziva tvrike u „Ljubljanska Kreditna banka d. d. Ljubliana, podružnica u Zagrebu”. — "Tvornica parketa i pi lana d. d. u Karlovcu, podružnica u Zagrebu” upis promene pravila.”

Врностанја:

D-r 7. Herkov: „Zbirka propisa o porezu na poslovn: promet 1033 gp.”, Zagreb. — Dr. Zlatan Ružić: „Revizija privrednih preduzeća”, Zagreb, 1034. — Jovan M. Radulović: „Šta treba da zna poreski obveznik o tečevini”, Beograd, 1934 god. — O gornjim interesantnim Knjgama donećemo prikaz čim budemo. u mogućnosti.

RAZNO

Ovih dana je umro Oskar Wassermann, bivši pretsedn:k uprave D. D. banke. On je bio poznat u celom svetu kao jedan od najboljih bankarskih stručnjaka.

_— Novine su sa žaljenjem konstatovale da je u jednoj našoj banovini ove godine ostao neupisan u ostovne škole veći broj dece, zbog oskudice školskih prostorija. Interesanino ie šta će na ovo reći, oni konservativni krugovi, među kojima se nalazi i jedan naš profesor Univerziteta, koji predlažu u privrednom pogledu povratak prošlosti, ili kako se izrazio Lord Šesil, povratak u džunglu, pošto je gornja pojava sasvim u duhu nj:hovih predloga.

— Iz podataka o socijalnoj strukturi mađarskog stanOVaištva nw 1930 vidi se da su u periodu 1920—30 nastupile sledeće promene: poljoprivredno stanovništvo se uvećalo sa 4.45 na 4.0 mil., dok je njegov udeo u ukupnom broju pao sa 55.8 па 51.8%; industrijsko stanovništvo je poras'o sa 1.52 na 1.38 mil., a njegov udeo sa 19.1 na 21.7%; broj lica koja žive od Wrgovine porastao je sa 407.000 na 470.000, a njihov udeo sa 5.1 na 5.4%: udeo lica koja žive od saobraćaja pao je sa 44 na 3.9%, a onih u javnoj službi ı slobodnih profesija povećao se 58 4.7 na 5%. Broj rentijera i penzionera povećao se sa 197.000 na 360:000, a udeo sa 2.4 na 4.2%.

— U cilju oživljenja privredne radinosti, pored ostaloga, S. A. D. dale su i veće kredite za građenje i prepravi janje kuća. "To je delo dalo podstreka građevinskoj tehnici da pronađe nove načine građenja i uređenja stanova, koji su praktičniji i jevtiniji od siarih. Tako se na prvom mestu propagita отаđenje kuća od čelika i stakla, koje su samo 20%. skuplje od onih koje se zidaju ciglom. Za tapeciranje zidova pronađeno je iedno novo sredstvo od celuloze, koje ima veliku izolatorsk:i sposobnost te ne zahteva debele spoljne zidove. Naročiti napredak je učinjen u unutrašnjem uređenju (aparati za hlađeniv i ovlaživanje vazduha, automati za kuvanje, pranje, Čišćenje 1 5 а) |

— „Jadranska plovidba” sklopila je kompenzacioni Sporazum sa poliskim rudn:cima uglja o nabavci poliskog uglja do iznosa svote poljskih turista na brodovima „Jadranske plovidbe”.

— Udvesaženmje vojvođanskih banaka tražilo je да зе јаупа skladišta koja su osnovali novčani zavodi, izuzmu ispod Uredbe o maksimalnoj khamatnoj stopi i za ista utanovi posebna maksimalna kamatna stopa, koja bi trebala da bude bar 2% veća od one prop:sane za novčane zavode, inače pod sadanjim uslovima rad je nemoguć.