Narodno blagostanje
15 септембар 1934.
sledećim uslovima: nominalna kamata 5%, rok 15 godina, emisioni kurs za publiku 92,75%, maksimalni troškovi emisije 35,95% od čega 2,50 za publicitet i reklamu. Etektivno ukamaćenje iznosi dakle oko 6,75%.
— Švedska vlada dobila je ovlašćenje da raspiše unutrašnji zajam od 50 miliona pezeta, koji će biti upotrebljen _ та javne radove radi suzbijanja nezaposlenosti.
NOVČARST VO
— Do kraja ove godine u Austriji treba da bude Osnovana italijanska banka (Banca Commerciale Italana per · PAustria) čiji je zadatak da radi na unapređivanju međusobnih privrednih odnosa. Kapital će biti 10 mil. šilinga, a sve akcije nalaziće se u rukama Banca Commerciale Htaliana.
|___— O besi funte objavio je članak u francuskom listu L'ln-
-_ formation-u poznati finansijski stručnjak Šarl Rist u kome, роred ostaloga, veli, da se ova ne može drukčije objasniti, već Чако, да valutni fond ili više neće ili ne može pomagati održavanje kursa funte. Zatim ukazuje, da fond može sprečavati porast funte, ali ni u kom slučaju i trajno uticati na sprečavanje padanja u čemu se pokazuje i najveća teškoća dirigovanog novca. Iz uverenja mnogih Engleza, da funta ne pada, već da dolar skače izvlači zaključak, da u svetu dirigovanog novca nč može uopšte biti merila.
— Vel:ki francuski industrijalac Dišmen, pretsednik gencralnog saveza industrije, izjasnio se protivu devalvacije iranka sa argumentom, da cene u zemljama sa devalviranom valutom
brže skaču nego li u zemljama zlatnoga bloka, te će se na taj.
način različiti troškovi proizvodnje u svetu sami od sebe izjednačiti. Francuska treba da se približi ovome stanju laganim sniženjem cena.
— Francuski M'nistar trgovine Flanden na banketu u Otavi govorio je protivu privrednog nacionalizma, naglašujući da je za povratak sveiskoj privredi neophodno ostvariti jedinstveni svetski novčani sistem.
· — Marsel Renie, budžetski izvestilac u francuskom senatu, izjasnio se prot:vu Renoa i Patrnotra za devalvaciju. On ukazuje na oštećenje štediša i uništenje volie za štednjom Što je za Francusku od ogromnog značaja, kao i na beskoristnost u koliko cene budu skakale. Devalvacija, po njemu, vodi: momentanom olakšanju javnih i privatnih dugova, prividnom oživljenju poslova, sigurnom zamahu špekulacije na štetu duha štednje i poverenja u državu.
-— Američko ministarstvo finansija stavilo je na znanje - javnosti da će ono izvoziti zlato radi održavanja kursa dolara.
Ova odluka sračunata je na podizanje kursa državnih papita i
vraćanja poverenja radi s{varanja povoljne situacije za nove konverzione planove.
— Savez industrijalaca za preradu mesa uputio je pismo Generalnoj direkciji državnih železnica žaleći se da mađarske željeznice obračunavaju penge po 12,96 din. i ako penge ne vredi više od 8.73 din. prema Londonskom par:tetu. Stoga moli da Generalna direkcija spreči ovakvu zloupotrebu. Izgleda da Savez nije znao da je to i naš zvanični kurs pengea.
— Izvršni komitet Narodne banke doneo je odluku na
Osnovi ovlašćenja ministra finansija da se izvoznici za Nemačku i Grčku mogu koristi kreditom kod Narodne banke na osnovu klirinških potraživanja: prvi do 80% potraživanja, a drugi do celog iznosa onog dela (20%) koji se može mobilisati samo
| učešćem trećih država. Kamafte na ove zajmove se neće razli-
kovati od diskontne stope Narodne banke (61/-%). | — Ministar finansi'a dopunio je Pravilnik o regulisanju
- prometa, devizama i valutama od 7 oktobra 1931 g. Industrijska ·
_ preduzeća koja prerađuju zlato, srebro, platinu i metale pla-
BAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ
prošloj god:ni za 12,25%.
| Страна 603
tinske grupe (osmium, iridium, paladium, rutenium, rodium) mogu ove kupovati samo po ·prethodnom 'odobrenju Narodne banke. O kupljenim plemenitim metalima mora se vodili naročita knjiga, koja će omogućiti kontrolu Narodne banke. Zlatarske radnje zana{li|a, trgovaca, zubni 'lekafi: mogu kupovati sve metale slobodno, no ne smeju ih prelivati u poluge i kao takve prodavati bez dozvole, osim Narodnoj · “banci. Ova određba je dopuna uredbe od 4 avg. 0. 5. “koja. obavezuje proizvođače plemn:tih metala da ih nude na otkup:Narodnoj banci. — Engleska banka je 7 septembra dodeljivala _kratkoročne državne menice. Postojala је potražnja. za 54,31 mil. funti, bilo je predviđeno 35 mil., a stvarno је. dodeljeno 32, mil. Ukamaćenje je nešto više od 1%. Ovo je najniža diskontna stopa od oktobra pr. god.
SAOBRAĆAJ . — Broj putnika na našim rečnim rogovima izmosio je u drugom .fromesečju O. g. 1 a је "је "рогазјао ртета
— бепеган шзрекфог puteva Rajha 87 Тофћ па Колgresu stranke u Nirnbergu, izjavio je da će novi ПА putevi za čiju će izgradnju trebati 7 godina, bis dugi 7000 k Prema njegovoj izjavi ovo pretstavlja samo jedan deo OR socijalističkog programa. motorizacije transportnih sredstava. Automobilski putevi treba da postanu · tehnički izraz Trećeg Rajha, i njegovo remek-delo. Pojam tih puteva biće nerazdvo= jan od macional-socija.ističke Nemačke, Као. Što su rimski puteyi nerazdvojni od pojma rimske imperije. .
— U izveštaju o preistojećoj reformi · Šubvencioniranja pomorskog i vazdušnog saobraćaja za prenos TDoštanskih pošiljaka u S.A.D. navodi se,.da .je u 1933 izdato preko 26 mil. dol. dok efektivni troškovi obavljenog prenosa nisu izneli više od 3 mil.
— Američki Ministar poljoprivrede Vole, izjasnio se ргонуш proširenja politike subvencioniranja brodafsiva. On tvrdi da se uskraćivanjem subvencija brodarstvo. treba. da prepusti Englezima, koji bi na taj način ponova. došli u položaj da OU američke poljoprivredne proizvode.
KRIZA 1 KONJUNKTURA
— Francuski ministar rada g. Marke i | pismu црисепот Dumergu veli da je broj nezaposlenih u provinciji i u pariskoj · okolini veći nego ikada ranije, a da» je nčizbežno znatno pogoršanje prilika u toku zime. On traži dase. čim pre pristup: izvođenju javnih radova po planu koji je odobren 7 jula, o ko= jem smo i mi pisali u broju 30 od 21 jula:o. g.
— U dragom tromezečji o. g. био је и“
“našoj. zemlji 73 stečaja prema 61 u ištom periodu ове 0 a prinudnih poravnanja 90 ртета 36. -
— Na području M рога а цени еконане natske komore u julu o. g. porastao je broj zanatshih radnji za 20, trgovačkih za 5, dBosnlaljakih 9; 0 prodavnica 5, dok je industrijskih opao ža 2. ~ i
— Jndeks· cena u zZatu na veliko agtdbačke Radn:čke Komore (1913—100) iznosio- je u julu“ 0. g. #15 prema 77 u istom mesecu prošle i 151 u 1929 godini. "тваекв сепа na malo
87 prema OT i 162. Opšti indeks. troškova? :jednoga odrasloga
radnika je iznosio 82 prema 871 170; а: тада ке рогофсе од 4 člana 78 prema 81 i 165. Znači, da je. пајуса рад kod tro=
škova života, zatim cena na veliko. |"
— Od englesk:h dominija, prema „”Oestereichische VolksWirt”-u, najveće privredno oživljenje ipokažalaž je Austraija.
“Tome su себи razloga: еф ума“ Нпанзузка politika, konver<
e
pi ećanje izVoza,
zija državnih zajmova, depresijacija funte. porast cene vune, 5522