Narodno blagostanje
с 614
3
Приходи од врели предузећа. | ет београдске. OH
штине износе преко 60% укупних прихода, Последњих го-
дина ови приходи јако опадају што је последица смањива-
ња куповне моћи Београђана, о чему смо више пута писали. Тако су у -1033 према 1931 подбацили“приходи од трам-.
вајских карата за: 11:7%, од осветлења: за непуних. 30%, ОД.
воде 14.4% ИТД.
Београд је град малог човека тенк радника, на- .
мештеника и чиновника) чији -приходи последњих година стално подбацују. Од укупног броја лица која“ привређују
преко 100.000- или око::90% отпада на оне чији приходи стоје испод минимума егзистенције, као, што. је то утврдио. ваш уредник. Таква. структура. становништва претставља. свакако тежак- проблем за. београдску. општину, У колико. она поскупљује-своје услуге и производе, грађани. се овима
у толико мање користе, нарочите. кад се ради о производима, који у скали људских потреба "не стоје. на првом месту. А то вреди и за трамвајски саобраћај. | Београд и ако по пространству превазилази многе светске градове има најмањи трамвајски саобраћај. Сем
тога, после рата развој. овога никада није ишао паралелно
са ширењем насеља. Пораст броја превезених пупника кретао се према претходној години овако. 1928 се повећао за 1.25 'мил., 1929 се. смањио за OKO | мил, 1930 се повећао за 4.2 мил. 1931 за 2,1 мил. Од тада почиње опадање. У 1932 пад износи 2.2 мил. или 4.7%, » у 1933 год. 24 мил. или непуних 4%. Нешто јаче опао је приход од трамваја: у 1932 према 1931 г. за 3,5 мил, дин. или 5.6%, а у прошлој према 1932 г. 3.6 мил. дин или 5.%%. " Опадање путника свакако
није толико последица недостатка "удобности саобраћаја.
колико опале куповне снаге и то баш оног дела становништва, које се од савремених градских | "саобраћајних средстава још једино може да користи трамвајем. Од све веће несразмере између трамвајске тарифе и куповне снаге становништва, морале су наступити две последице: смањење броја путника, и пораст употребе друге класе.
Ако изузмемо наше мање градове, Београд има највишу трамвајску тарифу. и најнеповољнију тарифну политику. Велики је број оних, чија надница данас не прелази 25 дин. Ако би овакав радник учинио само две вожње дневно, које најјевтиније. могу бити по 1.50 дин. (пошто радници
станују Ha периферији) "то. би овај расход претстављао-
12% његове зараде. И за друге“ слојеве расход на трамвају
у доба падања куповне снаге претставља. све тежи терет. _
Ту лежи такође један од разлога повлачења становништва
ка центру о чему смо писали ЈУ бр. 'од 19 маја о. г. Београдска општина практикује систем једнолинијских карата, који 5. је у свима великим градовима већ давно замењен системом у прелазних карата,“ које су "негде комбиноване и с ауто=: : бусним саобраћајем. Овај систем "показао "се као врло по: годан за појевтињење саобраћаја, "повећање броја. путника. и прихода. Поред овога у целом свету уводе. се равне вр-.:
сте претплатних карата, "док" у Беог аду ове“ "постоје само
за извесна службена лица и ђаке. Да би се олакшало кре- „1 тање радника до 8 часова ујутру тарифа је јевтинија са
0.590 дин. То. је једина тарифска мера, која је предузета у циљу појачања промета. Међутим, они, којима је сова на-
мењена, најмање је користе, поготову акосод места“ стано= 2 Таб: ттећпјуанје: с обзиром “на релативно мали капацитет градског - саобра-.
вања до рада морају да употребе двапут трамвај; Најзад;
ћаја у Београду, трамваји су и сувише спори те и.то ути-
година све празнији.·
Свему овоме треба: додати. и отбуство. | прчин
али ова није, као што се у Општини мисли, последица; не-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
постојале (би две могућности; „снивити тарифе. или укинути
8 о4 25 godina. 0 predu
ће. od, čistog. 'konjunkturnog razvića, koji:
Пра
ani, 1 извесно пета дана и на "извес Ним | стоји „стална „пренатрпаност путника. Због високе тарифе прва класа „остаје најмање. искоршићена. Да-се- овоговклони
пастојање. двеју класа, Првим начином не би се и нило, јер би друга класа, као. јевтинија, опет пр; путника. Према томе треба укинути постојање двеју А ако се. жели повећање броја путника, онда „треба.
пити сви жењу тарифе. и савременој, тарифској | политици.
—____--_______________ (02 раку) | godini borbe profivu
Novi metodi u borbi protivu _ nezaposlenosti i Nemačkoj učinezaposlenosti u Nemačkoj - njen je manji napredak. Dok je ___i eto! 1033 "upošleno 425 а пининиениииЕи ада radn:ka, u ištom” реноди ove godine nije moglo biti uposleno više od 100 hiljada. 'Оуоте broju dodaje se i 280.000 radnika, koji su sa javnih radova prešli na redovno uposlenje u privatnoj privredi. Dejstvo slabljenja izvozne mdustrije na industriju potrošnih dobara, n kojoj se već sada smanjuje proizvodnja, još više je ofežalo borbu protvu nezaposlenosti. Zbog toga je vlada otvorila umesto kvaniitativne kvalitativnu akciju. Radnici koji su bili najviše nezapošleni biće smenjivani za one radnike, koji nisu toliko stradali od nezaposlenosti i niskih nadnica. Ova таттепа роstala je nužna, jer su mere za stvaranje posla doprinele takođe znatnom pogoršavanju ovoga odnosa. Kao što se moglo očekivafti:i što je sada statistički utvrđeno, na javnim radovima, naročito podzemnim, lkoji su bili izvođeni au radničkim centrima, najviše su uposlavani mlađi radnici, koji su se pri tome stalno smenjivali. Za starije, oženjene, sa stalnim mestom stanovanja i za skuplje stručne radnike do sada je stvoreno vrlo malo mogućnosti uposlenja. Od juna 1933 do juna 1934 nezaposlemost, prema zvaničnim podacima, smanjila se kod radnika između 18 i 25 god. 67.7%, kod onih starosti 25—40 god. 45%, a kod ostalih preko 40 god. samo 30%. Stoga je već u leto započeto smehjivanje. Vođ privrede uputio je poziv, "kojim je apelovao na preduzetnike da pristupe smenjivanju radnika, što je u nekim velikim gradovima i pojedinim дејоуша | zemlje i izvedeno. Da bi se ova akcija mogla jednovremeno da izvodi u celoj zemlji naredbom od 10 avgusta preneta je na socijalno osiguranje. Ona će se izvršiti na taj način, što će vođi "ртедиzeća prethodno utvrditi sastav radništva po starosti, bračnom stanju, opterečenosti decom, izdržavahih Tica itd., pa na о5поуш toga učiniti konkretan predlog та razmenu. Istovremeno је 2аЂтапјепо, да se prilikom novih "uposlehja "uzimaju radnici mlazeća ovom prilikom ne bi finansijontom RON O O
и pretstavlja “obeštećenje – preduzetnika,
ЈАН, čitava ova akcija imaće mali značaj pošto. u iri pravca. Od nj
oženjehi, koji, imaju ekoga. na izdržavanju, bivši vojnici, stari
· borci, (pripadnici-partije): koji sq prošli kroz radnu~sHžbi. Naj-
će::se vršiti samo. tada kada. se zar one koje
„ovo pogađa stvori. | u poljopriv “edi, šumarstvu ili kuć_ noj privredi... че на опадање њиховог коришћења, Спорост кола је огром-..: на, Из свих. тих разлога, 0 O су последњих,
„Ovaj, movi. metod. 0 Роне "sužbijanja нехарозгенозн роkazuje, -da. nemačka. мада: pre svega ne осекије:у бе, мебе: изреbi „big; podržavan U. OVE. Jmogućnosli. uglayiogm već
sretstvima javne: тике, ро5 iskorišćene.