Narodno blagostanje

Страна 644 НАРОДНО

Од децембра 1930 до марта 1934 зарада је пала са 1142,75 на 953,34 динара, дакле за 16,6%. Ако се посматрају поједине привредне гране, приметиће се једна интересантна ствар. Наша је јавност тврдила да су наднице најниже у текстилној индустрији, а према „Индексу“ тамо је номинална зарада чак порасла. Пораст је констатован такође код железница, поште, телеграфа, телефона и радиа. Знатнији пад номиналне месечне зараде постоји само код дрварске и грађевинске индустрије, а затим код угоститељских радњи, купалишта, праоница рубља, берберница, код банака и осигуравајућих друштава, као и код кућне послуге. Изузевши дрварску индустрију и кредитне установе, увек су у питању радње које раде у занатском обиму.)

Према Сузоровим подацима просечна обезбеђена надница износила је: | у години 1930 1931 1932 1933 динара 26,76 26,12 23,0 22,69 Од 1930 до 1933 пад износи 15,2% (према „Индексу“ 16,6%). Разлика између података „Индекса“ загребачке Радничке коморе и Сузорове статистике потиче делом и отуда, што у Сувзоровим подацима читави пад номиналних надница не долази потпуно до изражаја, јер је максимална обезбеђена надница утврђена са 48 динара, тако да статистика осигурања не региструје кретање надница које стоје изнад 48 динара. Пад номиналних надница ипак се може пратити, јер се мења и број осигураних радника у појединим надничним разредима. Тако је код београдског Оузора број чланова у највишем (XII) надничном разреду пао са 23.728 у 1931 на 13.608 у 1933. Овако велики пад не може се објаснити само

БЛАГОСТАЊЕ · 0 Бр, 41

тиме што су неке категорије радника (дневничари у државној служби) изузете из осигурања радника, кад је ! априла 1932 за њих образован посебан фонд код Министарства финансија. Број тих дневничара не прелази 5.000. Апсолутно и релативно опадање броја осигураних чланова може се констатовати и у 1Х, Х и ХТ надничном разреду (од 28,80. до 48 динара), где је број осигураних пао са 30.130 у 1931 на 22.627 у 1933 години. Насупрот томе у нижим надничним разредима број осигураних чланова релативно се повећава. Ни прилике у провинцији нису у погледу номиналних надница боље, као што се види из следеће табеле, коју је 1933 год. објавио Оузор у Великом Бечкереку:

Надн. разред Београд Нови Сад Сомбор Суботица В. Бечкер.

[ 8,50) 12,56 128% 20,0% 19,1% ДЕ и њи 22 14,5 185 215 27,5 A VI . VOL VML 310. 998... 2171. 325 34,0 IX. XK XI 568. 2500. (005. 155 135 XII 19,5 9,2 7,5 8,5 5,0

Број осигураних у најнижим надничним разредима (1, Ц, Ш и ТУ) износи у Београду 12,7%, у Новом Саду 27%, у Сомбору 31,3%, у Суботици 41,5%, a у Великом Бечкереку чак 46,6%. У разним местима различито је и учешће у осталим надничним разредима. Тако процентуално учешће осигураних у ХИ разреду износи у Беогдаду 19,5%, а у Вел. Бечкереку скоро четири пута мање. Ове разлике у надницама између Београда и провинције наводе на мисао да надница стоји у извесном односу са трошковима живота, јер је опште познато да је скупоћа у Београду далеко осетнија него у осталим крајевима земље.

e B!

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

U „Radničkoj zaštiti” organu

Odnos madmica prema staro- Suzora objavljena je jedna tabsti radna kod nas

lica, koja prikazuje uporedo broj osiguranih radnika i nameštenika po godinama starosti i nadničnim razredima na dan 30 juna 1933 г.

O nadnicama smo pisali ranije, stoga ćemo ih sada dodirnuti ukoliko imaju veze sa starošću osiguranih.

Donja nam tablica pokazuje kretanje osiguranih po godinama starosti.

Godina starosti Broj osiguranih % Ukupnog broja

do 13 4.850 0,9 14—15 19.791 3,8 16—17 27.907 5,4 18 18.537 3,6 19—22 85.618 16,5 28821 104.194 20,1 28—32 84.022 16,2

1) Објективни прикази наглашавају да пад надница уопште није потекао од индустрије, иако је она прва осетила, услед засићености пијаца и пада куповне моћи потрошача, тешке ударе кризе и застоја промета. Тако на пр. г, Растко Пурић вели у својој брошури „Социјални проблеми Јужне Србије", да је пад надница потекао од државиих и приватних предузећа истовремено, почетком 1931

33—37 62.295 12,0 38—42 38.324 7,4 43—47 21.421 53 48—52 17,849 3,4 53—62 19.089 3,7 63—72 584 0: · 73—87 1,025 0,2 Nepoznato 2.674 0,5

Gornji nam podaci pokazuju da na decu i mladiće ispod 18 godina otpada 13,7% svih osiguranih, a od njih preko tri četvrtine ima platu ispod 8 dinara. Ovaj procent bi bio nešto manji, kad bi se upotrebljavao samo dozvoljeni odnos šegrta prema pomoćnicima, što nije slučaj u mnogim manjim zanatskim radionicama i preduzećima, gde je kontrola teža. Oko dve trećine (65%) osiguranih otpada na one od 19 do 37 god. t. |. doba kad je radna snaga najbolja. Na one od 23 do 27 g. otpada petina svih osiguranih. Procentualni udeo starijih preko 38 god. iznosi oko 20%. Ma da se starost zaposlenih kreće čak i do 90

„EZ _

године... Писац брошуре. признаје да има и послодаваца, а у првом реду предузимача (на изради путева и т. д.). и занатлија, који сматрају радну снагу као објекат на коме се може: зарадити највише у временима кризе. Код трговачког и занатског особља, поред ниских надница, и радно време од 14 до 16 часова на дан врло је честа појава.

28

2 Ya |

5 4