Narodno blagostanje

6. октобар 1934. НАРОДНО

godina, ipak broj uposlenih preko 47 godina je bez značaja.

Na muške je otpadalo 380 hilj. (ili 73%. svih osiguranih). Muških do 18 god. starošii je bilo oko 48 hilj., 12,46; a žemskih oko 14 hilj. ih 14%. Broj zaposlenih ženskih ispod 18 god. ie tri i po puta manji nego muških, na prvom mestu onih ispod 16 godina. Dok je kod ženskih najveći broj onih između 19 i 22 god. (33,5 hili.), dotle je kod muških između 23 i 27 god. (72,7 hi:i.) Brže opada udeo ženskih posle 37 godina starosti. Preko 57 god. bilo je muških 11,8 hilj., a ženskih svega 2,2 hilj.

Znači, da se ženske nedorasle i starije radnice u manjoj meri uzimaju na posao nego muški radnici.

Karakteristično je, da ima svih godina starosti u SVim nadničnim razredima. Tako od 64 hij. u prvom nadničnom гаzredu (ispod 8 din.). otpada 38 hilj. na one do 17 god., a hile. na one preko 18god., što znači da dve petine onih sa osiguranom nadnicom ispod 8 dinara oipada na odrasle i to 16 hiljada na one do 33 godine. lako je prosečna nadnica kod muških skoro za trećinu veća od one ženskih, ipak je ovde udeo muških znatno veći.

Sasvim je neznatan broj osiguranih ispod 18 godina čija nadnica prelazi 20 dinara. Ali je udeo odraslih radnika u nadničnim razredima od 10 do 20 dinara veliki, jer na njih otpada 160 hilj. (odnosno 90% svih osiguranih u ovim razredima). Dalje su, relativno bolje plaćeni stariji radnici i nameštenici

_ (ртеко 30 godina).

Prema tome gro radnika i nameštenika je bio star od 20 do 30 godina, a kod većeg dela nadnice su se kretale između 15 do 20 dinara. WE === () nurTatby OpraHH3auWje CHaGe-

вања Београда млеком говори се и пише скоро читава деценија. Поред речи, мастила и фарбе отишла је и прилична пара, јер су периодично стваране комисије, израђипланови, довлачени стручњаци са стране и т. д. Па ипак се до данас ништа није учинило. Сада је питање понова постало актуелно. Удружење трговаца млека и млечHHXx производа у Београду приредиће млекарски конгрес, који ће, по речима његовог потпретседника, из темеља реорганизовати наше млекарство! Како ће бити изведена ова организација и колико ће она користити млекарској привреди види се из тога, што се тражи оснивање организације за пропаганду што веће потрошње млека, затим оргазизације за усавршавање производње млечних производа, потом организације за извоз млечних производа, стручне организације за контролу производње и потрошње, најзад саветодавног одбора састављеног од теоретичара и практичара и т. д:!

Поводом сазива конгреса оцепљено удружење трговаца млека и млечних производа (углавном. ситни продавци) одржало је своју конференцију на којој је истакнуто, да се проблем снабдевања млеком може решити једино на задружној основи. Најзад, управник савеза Српских земљорадничких задруга изјавио је, да централну млекарску организацију треба створити преко организованих произвобача млека у млекарским задругама.

После „свега овога питање неће бити решено. Удружење трговаца млека, које сазива конгрес, као да нема ни јасне претставе о томе у чему је проблем. Створити низ непотребних организација не би значило ништа, сем што би произвођачи имали да сносе нове терете. Што се задругарства тиче, оно би свакако могло много допринети централисању млекарске производње и смањивању трошкова око прикупљања.

Млеко као вечити проблем Београда

сума вани

БЛАГОСТАЊЕ Страна 645

Начин на који се Београд снабдева млеком не попостоји вајвда ни у једном другом великом граду у Европи. Производња се не контролише, а манипулисање још и мање. Једина контрола, и то само делимична, односи се на тласноћу млека. Иначе, млеко се пушта у продају без пастефизације односно стерилизације. То значи да се производња а продаја млека обављају под најнехигијенскијим условима, што проузрокује многе заразне болести, нарочито 060лења деце. Све досадање анкете утврдиле су поразно дејство оваквог стања, али је ипак све остајало по старом.

Питањем организације снабдевања Београда млеком ми смо се позабавили више пута истичући увек да су хигијеноки разлози толико важни да се преко њих не би смело зише прелазити. Здравље грађана, које је у питању, претставља општи интерес, који би се најбоље могао обезбедити старањем јавне руке, углавном општине. Приватна инитијатива ретко где је успела да реши ово питање.

Београдска општина последњих година створила је зише нових ствари, међу којима су многе и. врло корисне. Али свакако централна млекара за пастеризацију или стериљизацију требала је да буде много преча од кафилерије, ~ коштала би мање него ли извесне улице.

Nagađanje o daljoj sudbini Ruzveltovog programa obnove ıpola je bespredmetno. Najzad je general Džonson podneo Ostavku, o čijem se odstitupanju počelo da govori još u maju mesecu {j. kada |e konjunktura počela da opada. Do ove je došlo čim je završen čisto formalni deo reforme, koja se odnosila na persnalna i organizaciona pitanja.

Džonson je pao, a šta sad?

CU GRRR OG

Sada je obrazovan jedan opšti Odbor, koji će davati direktive i to ne samo Niri, već i svima ostalim ustanovama New · deala. Ovaj novi odbor, koji sačinjavaju šest članova vlada, stoji ped vođstvom Ričberga, koji inače upravlja nedavno osnovanom Industrial Emergency Council (Savet za suzbijanje indusirijske krize). Ostala petorica su ministri rada, unutrašnjih dela, zatim šefovi federalne administracije za socijalnu pomoć, admiristracije za regulisanje poljoprivredne proizvodnje i nOVO OSnOvane ustanove za saniranje industrije (National Industrial Recovery Board) o kojoj ćemo docnije govoriti. Nova organizacija pretstavlja pobedu etatista tj. principa državne kontrole što su naročito zahtevali Perkins, ministar rada i Ričberg. Time je likvidiran princip korporativizma, koji je Džonson zastupao i koji je bio primljen od strane velike industrije. Još manju uiogu igraju želje za ponovnim uspostavljanjem slobodne konkurencije, koju zahtevaju mali industrijalci potpomognuti libčranim senatorima Borah-om i Najom. Položaj Džonsonov izme"ди etatista i liberalista, koji su ga zajednički napadali, bio je neodrživ. Odstupanje njegovo ipak iznenađuje, jer su napadi etatista protivu monopolističkih tendencija Nire i oni liberalista piotivu programa obnove uopšte, bili upereni takođe protivu Ruzvelta, koji se smatra odgovornim za sve ovo. Ali, čim je Darrou bio ovlašćen da ispita delatnost Nire, a: Ričberg i Perkins neprestano insistirali na reformi — pokazalo se da Ruzvelt pokušava da skine sa sebe odgovornost. I ako je već dotadanja kritika učinila jak ulisak na Ruzvelta, trebalo je još nešto učiniti radi oslabljenja položaja Džonsona. Taj poslednji udar Džonson je dobio svojim nastojanjem da reši pitanje štrajka tekstilnih radnika. Tom prilikom on је izgubio simpatije radništva, koje je i pored svega bilo za Niru, prigovarajući mu: da nema dobre volje i da mora primiti svu odgovornost. To je u toliko teže delovalo, jer je radništvo na · svima ostalim stranama

u vladi uživalo potporu. Definitivna likvidacija Džonsona vidi se najbolje po tome,