Narodno blagostanje

Страна 648

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 41

1933 год. за 58% а то је више но и код једне европске земље, као што се то види из глосе: „Спољна трговина у подунавско-балканским земљама" у данашњем броју. Клиринг је систем плаћања увоза извозом. Али унакажен систем, и у ствари пре увођења клиринга то је важило да се увоз плаha извозом. Али је клиринг поцепао трговински биланс једне земље са неколико самосталних, двостраних и сада евентуално тространих трговинских биланса, и тиме онемогућио да се увоз плаћа извозом, јер то је могуће само тако да се у једну земљу увози а из друге извози.

=== oo Ca почетком извођења јавних Извозна индустрија и јавни _ радова у Француској још се радови у Француској

увек одуговлачи, јер се пролетос скицирани план претходно мора сасвим детаљно да изради. Неки се чак боје да се ни у току ове зиме неће моћи почети са давањем посла незапосленима. Ово одутовлачење било је повод да се појаве и критике не само противу задоцњавања, већ и самих јавних радова. Тако су последњих дана учињени од стране извозничких кругова интересантни приговори и предлози. Некадашњи државну потсекретар г. Базил и фабрикант калијевих соли г. Бају веле, да план јавних радова фаворизира само унутрашњу привреду, нарочито грађевинску индустрију, у којој је упослено много талијанских и других стручних радника. Насупрот томе ништа се не предвиђа у корист извозних индудгрија. Због тога они предлажу да се извозној индустрији препусте она средства, која су предвиђена за извобење јавних радова, јер је развитак све много важнији по народну привреду. Г. Баји тврди да би се код субвенционирања 'исвоза, са 1000 франака могле добити повећанс поруџбине у износу од 10.000 франака, од чега би отпало 5.000 на радничке маднице, лок од 1000 франака утрошених за јавне радове отпада само 100 франака на наднице.

-Према томе, држава би требала за сваког радника, који

буде упослен, и даље давати своју помоћ, а предузимачи би имали ту помоћ само да допуне до износа који би радвици добили при извођењу јавних радова. То би имало исто дејство као извозна премија од 30%.

Прихватање овог предлога довело би до смањења трошкова производње, што би повољно утицало на смањивање незапослености. Међутим, свакво смањење трошкова је само делимично стварно, н то једино у мери у којој би нова надница била мања сд нормалне, јер би за разлику била смањена и потрошња. С друге стране ово смањење трошкова јавило би се само у књигама предузимача. За народну привреду оно не би постојало, јер помоћ, коју даје држава, преба да се прибави у виду пореза. Прикупљање пореза смањује, међутим првенствено продуктивни капитал, тако да би се незапосленост морала јавити на другој страни. Према томе, овај предлог не би смањио незапосленост, већ би само нас:упило померање из једне. привредне гране у другу.

Горњи предлог иде за тим да: се препусте извозној индустрији користи које ће држава имати приликом извођења јавних радова употребом јевтине радне снаге. С истим правом могли би и други привредни редови рећи да би се и код њих предвиђена средства успешније употредила. То би било тим лакше, што нико не спори да је дејство јавних радова прилично слабо, док се њихова рентабилност тешко може одредити. Ипак се може казаги да би и слабије оживљавање унутрашње привреде имало већи успех, него субвенционирање извозне индустрије. Док се оживљавање унутрашње привреде може обављати без сметње, . извозна индустрија не би, могла да покаже трајније резултате. Ми смо више пута напоменули, да у спољној

трговини цена не игра онолику улогу као раније, јер се регулисање 'ове обавља на бази количина, На сваки начин, да би овако висока извозна премија изазвала у другим земљама противмере. Субвенције би послужиле за производњу робе, која би се тешко могла продати. Код јавних радова предвиђена помоћ се ипак може употребити за инвестиције, које су корисне, иако им се рентабилитет не може тачно утврдити.

сремнаанара да

OSE Problemi петаскосг астаглос Kolektivizacija seljačkih du- kredita i pokušaji za njegovo gova u Nemačkoj rešenje nisu se dosad u mnogome razlikovali od onih u ostalim zemljama Evrope. U Nemačkoj se načelno . pribegavalo. moratoriumu, smanjenju kamata i smanjenju glavnice u slučajevima gde je zaduženje poljoprivrednika prelazilo vrednost njegovog imetka i zabranivanju prinudne prodaje poljoprivrednih imanja. Konstrukcija dofičnih zakona i uredaba bila je toliko komplikovana, da su ovi često ostali mrtvo slovo na hartiji. Jedan od najboljih poznavalaca problema agrarnog kredita u Nemačkoj dr. Kolotkowilevicz, pretsednik Saveza nemačkih javno- pravnih kreditnih zavoda, konstatuje to u brošuri „Vergangenheit, Gegvenwart und Zukunit des Agrarkredits.” On u istoj brošuri ispituje nove pravce agrarnogz kredita. Pošto se pravac nemačke agrarne politike, zakonom O vezanom seljačkom posedu (Erbhof) izmenio, potrebno je prilagođavati agrarni kredit novim pravnim odnosima u poljoprivredi. Nemačka vlada uskoro се doneti zakon o razduženiu vezanih-seljačkih poseda. Dugovi koji terete vezani seljački posed cene se na 8 milardi maraka, tj. 2/3 svih poljoprivrednih dugova, prema ukupnoj vrednosti ovih poseda od 16—20 miliardi. Novi zakon, koji će se bitno razlikovati od dosadašnjih, „predviđa

А LJ O SNE

pro:varanje dugova u reniu. Seljak na naslednom-seljačkom·

posedu neće u buduće biti dužan izvesnu svotu na koju će morafi platit: kamatu, nego će mu prihod biti opterećen povremepn5m rentom sa ograničenim rokom, koju će plaćati zavodu za razduženje vezanih-seljačkih poseda. Ovaj zavod koji će se tek osnovati :zdaće dosadašnjim poveriocima založnice i to onima u granicama pupilarne vrednosti u punoj vrednosi njihovog potraživanja, a onima van ove granice u зтапјепот iZnOSu. Ukupan dug vezanih seljačkih poseda razdeliće se na sve Seljake, bez obzira na to da li su bili dužni ili ne, a od dužnih poseda ubiraće se dopunska renta prema visini zaduženja.

Seljački dugovi dobiće sasvim novi oblik, koji se može uporediti što зе !iče načina plaćanja, s otkupom feudalnih prava, posle oslobođenja seljaka u Nemačkoj pre 100 godina. Privatno pravni odnosi između dužnika i poverioca raskidaju se, a, obaveze prelaze na sve posednike vezanih-seljačkih poseda. Založno osiguranje hipotekom zamenjuje se kolektivnom cLbavezom ovih, a platće se iz prihoda.

Princip opterećenja prihoda biće u buduće primenjen i код росопзко : тешасопос ктедна. Jemstvo za poverioca biće u budućnost Stalež za zemaljsku ishranu, koji će imati pravo kontrole nad seljacima i koji će preuzeti moralnu i materijalnu garanciju. Kreditiranje će u buduće vršiti za to izabrani zavodi u uskoj saradnji sa Staležom za zemaljsku ishranu davanjem ličnih, umesto dosadašnjih realnih kredita.

————— —— Nr = ""—,—— · ||eMauxw' MHHHCTap исхране и Политика снажења цена по- пољопривреде одржао је ових љопривредних производа у дана говор о годишњици наНемачкој и њено дејство · ционал-социјалистичке аграрне | а ————_———————==) рекао, да је у овој првој години решен проблем побољшања цена пољопривредних троизвода без увећаног оптерећења потрошача. И поред тога што постоји велика разлика изме.

политике. Том приликом он је.