Narodno blagostanje
6, O! 1934,
i te za deoničke Lake 40 miliona leja u Bukureštu, 20 milona u O mestima pokrajina; 10 miliona u" ostalim” čradovima 4 miliona u seoskim opštinama. Banke u vidujavnožč- она а Ккотапапос društva i drušiva s ograničenim jamstvom mogu se osnovati i sa polovinom gornje glaynice. Osnivački tro-
škovi ne smeju nikako preći. 59%. glavnice, :a, moraju 5е amorti ii ·zovati u toku 5 godina. Nominala. “akcije treba da iznosi najma~ 7: 3 \ “ предлози показали као производи маште O
пје 500 Теја. _ = E: У ši: | Svaki član: upravnog. - odbora. Oe na ime капсце; пај-
manje, 1J- 6 društvene: glavnice u deonicama, ali ipak. u nijednom, „ članovi, uprave „društva S... ograničenim jamstvom moraju posedovati najmanje po «бо;
slučaju ne: manje. od 50.000 јеја, а
druškvene::glavnice.- ya ONO 2 CMOS
Članovi: upravnoS- -0dbota: свео #сепхоет пе -торви ~
uživati kredit kod banke kojom upravljaju, osim u slučaju da im to odobri nadzorni odbor, ali i tada samo na bazi realnih garancija. Suma svih ovako odobrenih kredita ipak ne sme da pređe
preko !/s društvene glavnice. Prilikom. podnošenja bilansa Vr- А hovnom bankarskom savetu treba saopštiti i i plate članova upra-
ve, direktora i cenzora. Bilansi se podnose dvaput godišnje, a mesečne iskaze ireba redovno dostavljati Rumunskoj Narodnoj banci. |
___Sva fuđa sredstva mogu biti samo za deset puta veća, a ulozi na knjižice samo za tri puta veći od sopstvenih sredstava (glavnica —+ rezerve). Uloge na knjižice mogu primati samo one banke koje postoje preko 5 godina, a imaju bar za 100% veću glavnicu od propisane minimalne. Za primanje uloga i izdavanje blagajničkih zapisa treba u svakom slučaju naročita dozvola Vrhovnog bankarskog saveta. Banke koje primaju uloge po viđenju ili sa rokom do 30 dana dužne su da drže u теzervi gotovinu u visini od najmanje 10% od ukupnog iznosa ovakvih obaveza. Osim toga moraju najmanje za 1/a ovakvih obaveza držati vrlo likvidne rezerve koje se mogu sastojati iz državnih ili državom garantovanih hartija od vrednosti i, drugih sredstava koja se mogu diskontovati kod Narodne banke.
Bez realnih garancija ne. može se · nikome одођгауан kredit koji bi bio veći od 1|uo bančine glavnice i rezervi, a sasvim je zabranjena trgovina robom za sopstveni računy kupovina nekretnina (osim za sopstvene potrebe), nabavka ili: primanje u zalog deonica za izvoz veći od ija društvene glavnice, као 1 kupovina sopstvenih deonica, osim u о И odobrenog отапа“ nia društvene glavnice.
Među važne odredbe novog zakoma dolazi i-ona kojom” se rezerviše isključivo za banke vršenje kratkoročnih 'kreditnih poslova. (do 6 meseci, odnosno ја poljoprivredne kredite do 12 тезест). 2акоп predviđa” i m ijačće | zalapa0nice,. al: Se "ove пе smeju отласаман Као веће. 2 Меди и сргамо копе; које 1 nad пута шта Vrhovni bankarski savet. uv”
_ Sve postojeće banke dužne su d. se prilagod propisima. поуов zakona u roku od 5 godina. a bi se ovo pr: Паводауапје| bez znatnijih potresa moglo. izvršiti, Zakon” 'dlakšava fužije ohih. kreditnih ustanova koje ne oodggvaraju” novim zdakonškim 1810 vima. Ipak se ne misli dirati u interese" Thanjih.i srednjih ba-: naka, naročito u novim oblastima, u kolko se dokaže da Де: niihovo. dalje postojanje još uvek potrebno.” а Ovakve: Dan imao bi se doneti poseban” zakon 1 6
:: Антломехословачња и Прашка кредитна. Банка. 5 14 "Филијал у БЕОГРА JL. „Мошт. фах 1 17 ;
| Pay ML штедионице,: Београљ 51005,
— SRO РАНО PE | Страна 647
У
зајтпа 1 za osnivanje Баникау 8
трна Jure 'Ba a IO по: А, камати, ES све бипарена ослове |
Француски министар трговине ги индустрије Ламуре - одржао о “је пред - другом | комисијом '2: aa Će Друштва народа у Женеви dB 00 303 16 једно. предавање, и: „било. а Паја њено да. BO изнети нов начин. обрачуна. међу. „народи“. ма, који би требао. да: олакша, трансфер. робних дугова, : како: су државе. почеле да уводе девизна ограничења. било. је многобројних, предлога. о међународним плаћањима,. који ; би,паралисали штетно. дејство тих мера. Али су Ce .CBH „TH...
Још једно разочарање!
за практичне циљеве или повраћај ка старом, с које наравно, нико вије хтео, Цела згблуд J код аутора тих пропалазака. што, мисле, „да. се „еконо: ке. тешкоће могу да, реше техничким мерама. ЈЕ Др. Мохорић | је m ође. сво едобно „пос. лао. · Међународној, трговачкој ко-. , мори. предлог. 0 вишестраном клирингу, али је он о, из простог разлога што је претстављао повраћај ка. њу пре увођења девизних ограничења.
OM. Је | 0 појам. слушаоцима | Једно a „раје -
у у ei и Па а по, коме. Грв ам да плаћа Југославији своје дугове својим, клириншким траживањем од. Немачке или које друге. земље.. Г. мецист,
се изрично позива на тај случај и мисли „да ra треба тен ралисати.
Кад би г. Паре знао сртски“ и читао „Народно, Благостање“, свакако да до његовог предавања не би дошло; јер смо ми у броју 35 исцрпно ганализирали -морућнољу сти примене оваквог клиринга и показали д је она тако. ограничена да је готово без „практичног значаја. _ сантно. је да су се са његовим предлогом били сагласили и преставници: Холандије, Аустрије,“ = Данске == ПЕортуга је на Индије, Пољске, Шведске, Чехословачке и;Италије и да.ј
мо у. случају ако je M пасивна према С, а С пасивна. према. B. Такви | с врло ретки. Триангуларни клиринг у југословенско-грчко 7 уговору није могао да почне да _функционира,, „јер. му. лаког. ђе: недостају услови. Ми смо. толико активни према. Н кој да би нам плаћање Грчке активним салдом у нем клирингу само створило још. веће тешкоће, јер. Немачка. – је убпела да изравна салдо дуговања. према. нама, па ђе. још мање моћи да то учинии с оним према. Грчкој. 7
" Интересантна је crBap:' Kako се: свет: олако. хвата “а клиринг и мисли да у његовим разноврсним ко омбинација у које њу „ствари имају увек једну исту подлогу, мову Hah; неки трик“ којим би се: сам клиринг учинио: илузорним. Клиз“ ране“је гробар спољне трговине; Ми смо; то доказали не бројено: пута; Нека нам је: допуштено ода:данасо наведемо: крунски; аргумент у корист те тезе, Робни; клиринг је измиг слила Аустрија услед тешкоћа плаћања 1931 године Финале је наметнула осталим државама. ; Изгледало. је «да: је тај; систем као. створен. за Аустрију, јер је она била, пасивна према -највећем броју држава у. робном пром па. чекивала да: ћегклиринг: OD њезин: т поене 6
_ Телефох 23402. 23403, Пи 23405,