Narodno blagostanje

Страна 666

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ 54 5 "Бр. 42

istom periodu prošle godine, a uvezla za 21,1 mil: 'p. prema 14,4 t. |. za 90% više. Ovi podatci pokazuju, da se stanje Mađarske u prvih osam meseci O. g. zaista pogoršalo. Ali oni ne dokazuju, da je Mađarska usled rimskog pakia pretrpela gubitke, kao što to hoće da pretstavi g. Hantoš. Rimski pakt je zaključen u martu o. g., ali su njegove trgovačko-političke od-

redbe stupile tek u julu na snagu. Prema tome statistika do”

jula ne može da iskaže ništa o dejstvu rimskog pakta na spoljnu frgovinu te je način dokazivanja 2. Hantoša s metodološke tačke gledišta gruba greška.

— 3a време од 24 септембра о. г. до 30 јуна 1935 италијанска влада је ослободила извоз аутомобила порезе на пословни промет и царине на употребљени инострани

материјал што износи око 1.50 лира по килограму.

—- Италија је завела систем извозних дозвола за живу. Ова је мера донета због тога што су талијански и шпански рудници живе образовали картел за контингентирање. Картелни уговор предвиђа конвенционалне казне за случај да произвођачи или трећа лица прекораче извозни континтент. У вези с тим извозне дозволе даваће се само картелисаним произвођачима. |

— Закључењем већег броја компензационих послова Бугарска је успела да распрода највећи део залиха дувана из жетве 1932 и 1933. Стога постоји вероватноћа да ће се у овој години побољшати цене, у толико пре јер ће принос бити мањи од прошлогодишњег.

__ У периоду 1930—33 год. према 1926—29 опала је наша спољна трговина по количини за 26,6% и по вредности (израженој у динарима) за 39,1% и то увоз 25,8% и 42,3%, а извоз 295% и 36,5%,. те је пад знатно већи од оног светске трговине у истом периоду.

— Новим трговинским споразумом са Мађарском додељен нам је и контингент од 5 хиљ. вагона горивог дрвета, али се извезена количина мора уступати „Акционар-

ском друштву шумских поседника и трговаца дрвом“ у Бу- .

димпешти, које има увозни монопол. Његов заступник у нашој земљи је „Траверс“ дд. из Загреба.

СОНИЈАЛНА ПОЛИТИПА

— „Hrvatska straža” donosi да 21.084 duša (odnosno 10% stanovništva) prima pomoć od socijalnih otseka zagrebačke opštine, od čega je mali broj zavičajan u Zagrebu. Njihov broj se povećava.

— Код љубљанског Оузора било је у септембру 0. г. 82.995 осигураних радника и намештеника, више за 4.010 према истом месецу прошле године. Оболелих је било 2.268, односно 2,73%, те је пораст за 0,16%. Просечна осигурана надница је износила 22,70 дин. (код мушких 25,37 и женских 18,21), те је опала за 0,73 дин. (мушких 1,02 и женских 0,14). Укупна дневна зарада је износила 1,88 мил. дин. те је порасла за 34 хиљ. '

НОВЧАРСТВО

— Код Поштанске штедионице порастао је у септембру о. г. број чековних рачуна ica 24.148 на 24.218, а улошци по овим рачунима са 1.025,7 мил. дин. на 1.063,9 мил., што је врло осетан пораст. Такође је порастао и број штедних књижица са 300.779 на 304.645, а штедни улошци са 690,8 мил. на 703,5 мил. дин. Промет је износио 5.523,5 мил. дин. од чега без готовине 48,69%. |

— Novi bankarski institut u Bugarskoj „Bugarski kredit” osnovan je sa kapitalom od 132 mil. leva od čega je 50 uplatla Narodna banka.

— Belgijski zakon o reformi banaka izmenjen je u toliko što su od odredaba odnosno minimuma uplaćenog kapitala (10 mil. fr.) izuzete postojeće:male banke sa nnjmanjim kapitalom od 1 mil; fr,, koji mora biti, potpuno uplaćen. Izuzetak je uči-

njen zbog toga, jer su se ove banke i u doba krize održale relativno dobro. _ — Zbog skoka cene zlata u Londonu ponova su otpočele да stižu pošiljke iz Južne Afrike i Indije. — G. Pik, specijalni savetodavac sevsroameričkog ministarstva irgovine, tvrdi da su S.A.D od 1923—29 dale ino-

· stranstvu za 7,14 milijarda dolara kredita, od kojih je 2,57 mi-

lijarda upotrebljeno za kupovinu američke robe, a ceo ostatak je ponovno pozajmljen Americi, i to 3 milijarde kratkoročno, a 1,57 milijarda dugoročno. Ovim je omogućeno da Evropa za vreme krize povuče iz S.A.D. za 2,55 milijarda dolara kratkoročnih potraživanja. G. Pik veli da je tako za vreme kr:ze otežan položaj S.A.D., i predlaže da se zavede kontrola nad kretaniem kapitala, kako bi se slične teškoće u budućnosti izbegle. -

__Glavnica nove kanadske novčaničme banke iznosi 5 miliona kanadskih dolara. Država garantuje dividendu od 41/|2%. U upravu se bira 7 lica, i to 2 iz redova роћорпутеде, 2 12 frgovine, a ostala trojica iz ostalih privred. grana. U izvršni komitet, koji se sastoji iz 4. člana, dolazi ministar finansija i ima savetodavni glas.

— Federalna korporacija za osiguranje depozita u S.A.D. saopštava da je osigurala 13.867 banaka sa 35,8. milijarda dolara, a još ima neosiguranih 1.164 banaka sa ulozima od 0,5 milijardu dolara. Za štedionice pos'oji naročito osiguranje, ан је tome pristupio samo malen broj štedionica. .

_- „Die Borse?” donosi da na bečkoj berzi vlada hosa u obligacijama, Које dolaze na šiling i dolar. Kao razlog tome navodi veće plasmane kapitala u ove hartije, koje imaju ukamaćenje od 7—11%, dok snižene kamate kod banaka i štedionica iznose 31/2%.

— Mane банке у Румунији одлучиле су да својим улагачима понуде исплату 30—90% њихових улога бескаматно у року од 15 година. Банке, чији улагачи не би пристали

"на овај предлог, приступиле би ликвидацији.

— Рајхсбанка је основала нарочити отсек за послове који проистичу из клириншких уговора са иностранством.

__ Енглески министар финансија Чемберлен у једном говору рекао је, да је задатак фонда за изравнање-да не допусти веће колебање курса фунте, јер се његова сретства ни у ком случају неће употребити за стабилизацију фунте.

— Наредбом Рајхсбанке сва инострана потраживања, која потпадају под девизна ограничења, морају се на нарочитим формуларима пријавити до 20 октобра. · -

— Француски Министар финансија снизио је камату на благајничке записе ca 1—429/a Ha 1/—23ј8%.

—- Министар финансија решио је да наши извозници у Немачку могу вршити продају, истављање фактуре и обезбеђење валуте искључиво у динарима. Забрањено · је свако фактурисање у страној валути или везивање на дру-

ту страну валуте при извозу у Немачку.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ | | | — Нови предлог чехословачког буџета за 1935 предвиђа расходе од 7974 мил. кр. и приходе од 7916.

— Бугарски Министар финансија Тодоров изјавио је, да је до сада исплаћено или уређена исплата 3 милијарде лева летећег дуга. ; АЕ

— Предлог данског буџета за 1934/35 предвиђа расходе од 382.2 мил. кр. и приходе 385.1 мил. кр. |

— Мталија је дала сагласност за конверзију аустријског зајма Друштва народа. ;

— У 1932 г. било је у нашој земљи 308.619 обвезника течевине и то на подручју дирекције у: Новом Саду 70.683.

· Загребу 59.716, Љубљани 40.407, Сарајеву 28.385, Скопљу

28.311, Нишу 20.800, Сплиту 16.864, Београду 14.939, Бања Луци 14.189-и Подгорици 13.125. Највећи је број- обвезника