Narodno blagostanje

рана арми не i

пе

Мина

Страна 668 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

је и волуминозна дела, али, како изгледа, није имао ни храбрости, ни воље да завири у једну малу књижицу, која се зове граматика.

Завршавамо пишчевим речима: „Сви нека допринесу општем добру колико могу, према својим способностима, али не са празним предлозима и фразама".

Милан Комадинин: „Скице и Огледи за једну историју задругарства у Србији", Београд. — Милан Комадинић: Проблем сељачких дугова", Београд, 1934 г. — Ђорђе Крстић: „Два актуелна аграрна проблема“, Сарајево, 1934 г. „Ештора веће Кеуце", 5 оаг—Вегћп (Специјалан број посвећен балканским земљама. О нашој земљи написали су чланке гл. проф. Јован Јовановић, наш уредник В. Бајкић и Н. Селесковић.) — Societe des Nations: „Revue де Ја 3tuation economique топфаје еп 1933-34", — Сепеуе, 1394, цена 6 шв. фр. (Ова свеска је наставак двеју ранијих и приказује стање светске привреде до јула о. г. Посвећена је пажња свим главнијим питањима у поглављима о: производњи, ценама, надницама, међународној трговини, трговинској политици, јавним финансијама, банкарству, новчарству, тржишту капитала итд.).

Растко Пурић, Наличја—Социјални проблеми јужне Србије, Скопље 1934. — Доста је писано о природним лепотама и старинама, о националним костимима и попевкама, о зурлама и о гочевима Јужне Србије, али су социјални услови, под којима се тамо живи, до сада слабо проучавани. Посматрајући ствари с тога гледишта, требало би уписати у заслугу г. Пурићу што је својом књижицом попунио једну. истинску празнину. У неколико чланака писац летимично приказује савремено животарење радника, варошке сиротиње, ситних трговаца и занатлија, земљорадника, насељеника и печалбара на нашем југу. Он не решава нити предлаже решења за сва социјална питања Јужне Србије већ се задовољава давањем обичне новинарске репортаже о оном што је видео и сазнао као шеф Берзе рада у Скопљу. Мзлагања често оскудевају у документацији, садрже уопштавања извесних негативних особина тамошњег становништва, али су ипак писана прилично убедљивим стилом и показују пишчеву љубав за Јужну Србију. На крају брошуре налази се и један додатак о незапослености у свету, али би боље било да га и нема, јер у том додатку има толико нетачности, да их је немогуће исправити. Писац тврди на пр. да је Роберт Овен био учитељ А. Смита, а Хегел сарадник Мрксов, да је Робеспијер смакнут 1874 итд. итд. Кад читаоци дођу до тог додатка, треба да затворе књигу, у интересу свом и пишчевом.

Богдан Крекић, Радничка надница, Београд 1934. У тринаест поглавља писац износи своја разматрања о проблему наднице. Приказавши њено стање код нас и прилике у којима живи наше радништво, даје он летимичан преглед законодавства о минималним надницама у разним државама и пледира за доношење сличног закона и код нас. Документација о висини надница, о радничкој исхрани и општем стању нашег радништва је прилична, али би се писцу морало приговорити што у појединим случајевима није употребио најновије податке, јер они постоје, а њему су, с 0о6зиром на функцију коју врши, могли бити познати. Подаци о репрезентативним предузећима у Београду можда су и тачни, али је требало навести по којем су критериуму односна предузећа означена као репрезентативна. Излагања у 9 поглављу о разлици у надницама у појединим земљама требало је допунити подацима за Југославију, или изоставити. Писцу је, иначе, успело, да докаже штетност ниских надница по здравствено и породично стање радништва. Али се теже може казати, да је код читалаца створио и убеђење о могућности практичнонг спровођења закона о минималним надницама.

_РАЗНО

— У Стрези је одржан конгрес међународног друштва за економетрију, чији је задатак, као што смо ми то. већ раније јавили, да у границама могућности примењује математичку методу на проучавање економских проблема. Економетриско друштво је основано под ауспицијама чувеног американског професора Ервинга Фишера, а њему припадају сви економисти математичког правца, којих је све више и више, а међу којима су најистакнутији: лондонски професор Боли, париски Дивизија, милански Делвекио и т. д. Конгрес је био једна лепа манифестација о огромном прогресу, који је учинила статистика у последње време и нарочито о великом продирању математике при искоришћавању статистичких података. Статистика је тиме удвостручила своју корисност. У свима земљама је после примене математичке методе обрада статистике добила нов полет. Нарочито се Италија у том одликује, тамо се предаје статистика у великом обиму не само на универзитети ма већ и на специјалним школама за статистику као што је H.mp. „La scuola di statistika de la R. Universitč di Firenze”. Статистика је данас у употреби не само код јавно-правних тела, већ и код приватника, код осигурања радника, банака, привредних организација и појединих великих предузећа. |

На конгресу је држао предавање и професор универзитета у Љубљани г. д-р Александар Билимовић под насловом: „једначење производње и добити подузетника."'

— Prema podacima Ministarstva finasija bilo je u budžet. 1933/34 godini u našoj zemlji 428,3 hilj. državnih i samoupravnih činovnika i penzionera sa invalidima. Prema tome dolaze 33 stanovnika na jednog državnog ili samoupravnog činovnika. Ргоsečni prihodi su iznosili 15.674 din. godišnje. :

— Kućevlasnici iz cele zemlje podneli su nadležnima pretstavku u kojoj traže sniženje poreza i prireza na zgrade.

_ Ministar saobraćaja povratio je železničkim potrošačkim zadrugama ranije vozne povlastice, ali u buduće zadruge smeju prodavati robu samo železničarima, a čista dobit da se vraća zadrugarima. -

— Ministar građevina propisao je Pravilnik za izvršenje javnih radova, koji predviđa u prvom redu zaposlenje siromašnog stanovništva onih opštma i srezova gde se radovi izvode. Radničke nadnice su u ovom Pravilniku maksimirane, i to 20 din. za nekvalilikovane, a 40 din. za stručne radnike.

— Savez za unapređivanje turizma u Splitu кадо је да morska kupališta dođu pod nadležnost Ministarstva frgovine i industrije i da se o njima donese novi zakom, pošto su odredbe postojećeg zakona neprovodljive u praksi.

— U Splitu je osnovano društvo za puteve. Takva društva postoje u Zagrebu i Ljubljani, kao što smo javili u ranijim brojevima. |

__У овој школској години је уписано у основним школама Вардарске бановине 163 хиљ. ученика, више за 34,4 хиљ. него у прошлој години.

___ У свом последњем говору претседник француске владе г. Думерг вели да је за поправљање прилика потребно, поред осталога, резервисати самој влади иницијативу да предлаже нове буџетске расходе, дозволити продужење прошлогодишњег буџета уколико нови не буде на време изгласан и организовати национални привредни стручни савет.

—_ Сума уложених капитала Сједињених америчких држава у иностранству концем прошле године износила је 13.799 мил. долара. S

__ За новог претседника загребачке општине постављен је г. Рудолф Ербер, генерални директор Градске штедионице и претседник „Загребачког збора".