Narodno blagostanje

13, OD 1934,

~ 3

ском билансу. Потпуно је погрешно гледиште, које сретамо "у немачким новинама, по коме се пребацује француском _ министру Ламуре-у што намерава да смањи извоз у Немачку у место да се труди да повећа извоз из Немачке. Као _ што рекосмо, то је дужност Немаца. Државе ће се бранити _ од претеране имобилизације својих капитала у Немачкој, успоравајући даљи извоз. Дуговања немачка по клирингу изравнаће се извозом из Немачке, тако да државе извознице које су сад активне, немају много да рескирају. Али Не«мачка ће доћи у положај да за даљи увоз потребних сировина животних намирница мора да спрема девизе, којих _ нема. Према томе Немачка у сопственом интересу мора да напреже све своје снаге, да форсира извоз у оне земље, којима је дужна и из којих може и даље да извози потребну јој робу.

НАРС JU БЛАРОСТАЊЕ

"то осталим државама, са којима је она пасивна у трговин-

'Srpara 663

· Наш положај је нарочито деликатан. Ми немамо ве-

_љиких капитала за имобилизацију на клириншком рачуну с

Немачком. С друге стране наш трговинско-политички положај је такав данас, да нам је Немачка као купац наше робе врло драгоцена. Ми потпуно разумемо Народну банку, што је одлучила да ломбардира са 80% наша клириншка потраживања према Немачкој. Али исто тако потпуно разумемо Народну банку у њеној бризи за судбину тих потраживања. Истина ма како да је валутно-политички положај Немачке деликатан, за Народну банку не може бити ризика, јер тешко да би евентуална депресијација марке у земљи могла бити већа од 20%. Али је нескладно са принципима кредитне политике кредитирање на неодређен и дуг рок. Народна банка се налази у врло деликатној алтернативи из које је тешко наћи излаз. Повећан увоз из Немачке је једини правилан излаз из овог стања.

# MI BB BI

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

=

U broju od 15 septembra pisali smo, da su kriza i naročito devalvacija novca znatno pogoršali stanje hotelijerstva и zemljama zlatnoga bloka. Samo izalija, najstarija i najbolje organizovana zemlja turizma, čini _ izuzetak. Protivno ovome, mnogo je bolje stanje u jevtinijim zemljama i onima sa devalviranom valutom, a naročito u јиgoslaviji i Nemačkoj. U prvoj je do avgusta turistički promet bio veći za 15% od onoga u prošloj godini. Prema „nekim procenama prihod od furizma povećao se sa 750 mil. din. na jednu milijardu dinara i to poglavito od inostranih posetilaca. Ješ veći porast zabeležen je u Nemačkoj. U zimu Bavarsku je -posefilo 2.8 mil. turista od čega 170.000 stranaca što prema 1932/33 pretstavlja porast od 15% odnosno. 37% kod strana· ca. Ovaj se razvitak produžio i u leto. Na skupštini nemačkog Saveza furističkih društava i banja bavarski ministar Eser- rekao je, da ovogodišnje povećanje broja turista iznosi 45.9%, pri čemu pojedina mesta, naročito ona manja, pokazuju poгазе 1 до 180%. Iz pojedinih izveštaja se vidi da je porast stranih turista bio svuda veći od prosečnog priraštaja.

Turizam na bazi zamrznutih potraživanja

Apsolutni porast ima se ipak najviše prip sati pojačanom prometu domaćih. Tako je u Jugoslaviji porast turističkog 'prometa u periodu 1930—33 za 350.000 hilj. došao uglavnom od domaćih, dok je broj inostranaca opao. isto je bilo i u Nemačkoj i to iz iri razloga. Nova organizacija furističkog saobraćaja u Nemačkoj ima devizu: Svakom Nemcu jedanput u godini obezbediti prijatno oisustvo. I to u zemlji, pošto vlada oskudica deviza. Porast se ima takođe zahvaliti i poјасапој reklami. Najzad, ne treba zaboraviti ni mnoge povlastice na železnici, koje su omogućavale intenziviranje putovanja u vreme svih priredaba, izložaba, svečanosti id. Može Se verovati da će se ovo povećanje prometa održati, eventu-

alno još i povećati ukoliko se predviđa „novo sn:ženje Železničke tarife.

· Što se povećanja prometa stranaca tiče, ova je. pojava . prolazna i ovaj će doživeti istu sudbinu onoga u Francuskoj „1 Švajcarskoj. On će ići istim putem kao i međunarodna razmena dobara. U Jugoslaviji podstrek za. pojačanje priliva , stranaca leži u apsolutno i relativno niskim cenama, a u Nemačkoj u slobodnoj upotrebi register maraka, koje su mastale od pretvaranja inostranih bankarskih kredita, koji su glasui na valute, u rajhsmarke i nose ažiju od 30%. Turistički ·promet je, sem dopunskog izvoza i prenošenja dugova, naj=

bolja forma za poverioce da odmah i u potpunosti ostvare svoja poiraživanja. U stvari među inostranim turistima паlazio se najveći broj poverilaca iz Holandije, Francuske, Švajcarske, dok je Amerikanaca, bilo mnogo manje. Raskravlienje kredita pomoću turističkog prometa, koji može da га-

·sie за роуесапјет јеуНпосе i disažije, stalno je smanjivalo

dugove, a fime i promet stranaca. Тако se iznos odloženih kratkoročnih kredita smanjio sa 8 milijardi (1930) na 2 milijarde. U 1933 smanjenje ovih kredi:a iznosilo je 500 mil. mk., a toliko isto ceni se i u ovoj godini. Na taj način uskoro će biti postignuta granica iskorišćavanja ovih kredita, jer će jedan deo poverilaca, naročito Englezi i njujorške banke, radije čekati na isplatu devizama. Prirodno, da i Nemačka i Jugoslavija daljim oslobođenjem i drugih kategorija vezanih valuta, imaju mogućnosti da ovaj promet još u nekoliko povećaju. Može se takođe pretpostaviti, da će poverioci, pri današnjem monetarnom stanju, činiti i dalje upotrebu od ovih potraživanja. |

Dužničke zemlje, međutim, ne mogu ovaj promet u pogledu deviza da knjiže u potpunosti na strani aktive bilansa plaćanja. Pre svega, on delom ne donosi nikakve devize, ali se isto fako izbegava i potreba deviza, jer se na Ovaj nečin vrši otplata duga u unufrašnjoj potrošnji.

У економским извештајима И. Г. Фарбениндустри дат је један интересантан поглед на узроке кретања цена сировина у тренду (кривуља дуготаласног кретања) на основу чега је постављена и прогноза за будући раввој.

Као основ за проучавање цена појединих сировина прво су утврђени дуги таласи тренда (општег нивоа цена). Од узрока за ово дуготаласно кретање нађени су сем економских, још и читав низ социолошких и других. Тако се периоди пораста цена крајем 18, средином 19 и почетком 20 века поклапају са припремама ратова и ратовима. Периоди падања, који наступају одмах по закључењу мира, испуњени су углавном новим научним и техничким проналасцима и 'сооцијалним променама. Из овога излази за будућност, да данашњи пад цена може да траје све до. половине овога столећа у колико не би у међувремену наступио рат. За доказ овог тврђења наводи се, да нису још потпуно исцрпљене могућности снижења производних трошкова и да процес померања производње у седишта нај-

Прогноза о кретању цена аграрних производа