Narodno blagostanje

Сара п НАРО,

centa po bušelu od zaključnih kurseva :ustanovlienih na: prethodnom berzanskom sastanku. | |

- __ ритеди Пацје ! Мадаузке otpočeli su pregovori o kupovini jednog odnosno dva. miliona kvintala pšenice kako је predviđeno ugovorom na Osnoyu Rimskog pakta. | |.

___Mađarska je počela da uvozi italijanska priplodna gO- | veda rase maremane, koja će upotrebljavati za regeneraciju Svog

stepskog stočarstva, koje je počelo da se degeneriše.

— Mađarska je obrazovala. specijalnu komisiju, koja će,

oratiti razvoj prilika na tržištu svinja i proizvoda od ovih i regulisavati cene. _ | 1. — У августу 0. г. ми смо извезли кукуруза за 68,1 мил.

дин. више но и једног месеца за последње четири године, — Према званичним подацима износила је засејана _

површина под индустријским биљем у Бугарској. 1933 г. 143 хиљ. ха (сем шећерне репе) према 116 хиљ. у 19832 г.

и 71 хиљ. у 1927 г. а жетвени принос је био 1,34 мил., 0,91 _ мил. и 0,43 мил. квинтала. Површина под памуком |C TITO

расла са 1.660 ха у 1923 г. на 26 хиљ. ха у 1953 5 __ уЖетва пшенице у Аустралији за 1934/35 цени се на 124 мил. бушела према 174 у прошлој кампањи.

— На конгресу француских трговаца житом у Лилу ·

тражено је, да се на тржишту пшенице уведе понова сло“ бода, а да се за помагање произвођача оптерети са 10 франака сваки квинтал који купе млинови, што би омогућило стварање фонда од 750 мил. фр. Такође је тражено да се овогодишња засејана површина ограничи на 80% прошлогодишње. — У Њујорку је отворена берза за дуван, а као ме сеци ликвидације одређени су: јануар, март, мај, јуни, ок-

тобар и децембар. о.

· — Berba grožđa u Mađarskoj je završena i ona je podbacila za polovinu prema prošlogodišnjoj. — Мађарска је забранила извоз свих врста сточне хране. Поред тога, изгледа да ће морати одобрити-и увоз, пошто је оскудица врло велика и цене су нагло скочиле.

__ Септембра месеца у Немачкој је избројано 25.04 .

мил. ком свиња према 24.65 y истом месецу прошле године. Пораст износи 1.6%. Пошто се број носећих крмача

смањио за 15.3% то се у пролеће идуће године може да.

очекује мања понуда.

ИНДУСТРИЈА | — Светска потрошња памука, од стране механичких

предионица 1933/34 била је 54.830.000 кв. према 53.250.000

у 1932/33 и 48.570.000 кв. у 1931/32. , — Производња шећера у Европи ове кампање биће 4 мил. тона према 3.88 у 1933/34.

— „Љубљанска Хроника" доноси написе д-р Рудол-

фа Андрејка о развоју индустрије у Љубљани. "Најстарија

предузећа су „Деселбрунерјева сукнара“ основана полови- ном 18 века и „фабрика свилених трака" основана 1775 год.

— Narodna banka u svojim mesečnim biltenima vodi i indeks uvoza oruđa za proizvodnju (baza 1926 — 100). Za poslednje četiri godine nas*upilo je znatno opadanje u drugoj роlovini 1931 i prvoj 1032 g. Maksimum je dostignut u maju 1931

g. sa 176,7, a minimum u martu 1932 g. sa 53,2. U prvih sedam

meseci o. g. on pokazuje porast prema istom periodu 1933 i 1932 g., a naročito za poslednja četiri meseca, kad iznosi prosečno 135,25 prema 105,34 u istom periodu 1933 2. Naš uvoz

proizvodnih sretstava za poslednje četiri godine је bio veći od

onoga u 1926 g. ; — Ruska proizvodnja. metalne rude epatit, koja služi pro-

izvodnji superfosfata, napredovala je toliko, da:je u prošloj go-.

dini izvezeno 294.000 tona. Inostrana-industrija veštačkih đubri-

va pokazuje veliko, interesovanje za ovaj. novi. koncentrat.”

(80. ВЛАРОСТАЊЕ

· доб.

па Па НИ Ина

— Према подацима Сузора било јеу јуну 0. [~ 555.920: .. осигураних радника и намештеника, т.ј. за 34.143 или 6,2% више нето у истом месецу прошле године. Пораст или опадање према истом месецу прошле године код појединих зривредних грана показује нам доња таблица:

+ или — = или —= +. O : према јулу 1933 према јулу 1933 у % "Гекстилна индустрија. 79.744. :- _ +23,1 Грађење превозних сретстава + 1427 · 22,4 | Електпричне "централе | па 1250 „~. __E DB | Индустрија одела и чишћења > 4.279. +16,9. Грађење путева и железница.. + 3.108 IG | __I · Шумско-пиланска индустрија + 7146, а · Графичка. индустрија | | 1164 ~ 142 Индустрија камена и земље + 2607. 08. Индустрија папира ___-_ 369 + 90. Индустрија коже и гуме U “08 ____ 5! Прерађивање коже. + 1.057. += 5,8 Хемијска индустрија“ + 484 0.50 Индустрија хране и пића + 1.540 == АЛ Кућна послуга | + 2.687 + 4,7 Позориште и “разно Mo 477 -- 99: Јавни саобраћај +. 461 s 3,6 Tpronune ._ _— 1.390 = 271 Металургијска индустрија = 620 7 1,9 Дрводељско-резбарска инд. = 1 "00 Приватни саобраћај -· — dal - 04. Општински послови. — 2409 835 Новчани, осигуравајући заводи 5 и“ самост. канцо = == #37. · — 8,9 Градње над земљом = 2.591 = 9,5 Индустрија: дувана: - — 4.449 40,8 псе а Укупно 34.143 1 62

— Zbog velikih zaliha brašna, koje su se nakupile usled nemogućnosti izvoza, najveći mađarski mlinovi ograničili su rad na 10 dana.u mesecu. .

_-_ Austrija namerava da za industriju šećera i kandita uvede ·koncesioni sistem. . - | x. —— U Londonit je održana. konferencija pretstavnika zemalja, koje. proizvode tvrda +ekstilna vlakna sa ciljem stvaranja sporazuma o ograničenju proizvodnje, ali do ovoga nije moglo

| — U prošlom broju javili smo, da engleska pamučna in- · dustrija stoji pred obrazovanjem kartela čiji bi cilj bio omogućenje racionalizacije i reducirtanje proizvodnje na nivo. sadašnjih

| mogućnosti prodaje. U tom cilju imalo bi se izbaciti iz procesa ·

proizvodnje 8—10 mil. vretena. Izbačena vretena ofkupio bi kar tel, a sretstva za ovo habavio bi iz opterećenja predionica prema kapacitetu proizvodnje.. Otkupna cena za vretena bila bi 5 šil.. po.:komadu. „ “ a — U Norveškoj je početkom ove godine bilo registrova~ .

no 55 industrijskih sporazuma i 201 kartel, dok ih je 1928 bilo, 15d. | | _

|. — Према подацима Народне банке индекс наше рударске производње (1926—29 — 100) износио је у августу | О. 1 102,8 према 88,7 у истом месецу прошле године и изузимајући мај, био је у свим месецима 0. Г. већи од оног у прошлој и претпрошлој години. — |

“ — У Старом Врбасу подигнута је нова фабрика кудеље Лудвига Сингера и Н. Ситоа, која ће прерађивати си рову кудељу. - |. ) LI ON AU

__ Између Електре" а. д. у Сушаку и. општине у

Бакру склопљен је споразум о проширењу постојеће елек-,. тричне.· мреже. _ Општина се обавезала да. ће потрошња струје износити најмање 60 хиљ. киловата. годишње, а цена , утврђена на, 3 динара по. киловату. . ~