Narodno blagostanje

Насупрот двема претходнима, у четвртом тромесечју, 1933 г. констатована су свега два преокрета на боље (у Турској и Мађарској), али је преокрет на горе код осам земаља (С. А. Д., Белгије, Швајцарске, Холандије, Француске са Луксембургом, Италије и Ирске). Као што је у претходном тромесечју констатовано побољшање код аграрносировинских земаља, тако је сада наступило погоршање код типично индустријских земаља. И изузимајући С. А. Д., оно је остало све до половине 0. Г.

_У прва два тромесечја о. г. није дошло до побољшања само код девет земаља и то: Сирије и раније поменутих осам европских земаља. Према томе ако изузмемо ових неколико европских индустријских земаља стање светске привреде се побољшава. То важи за све набројене америчке, азијске, афричке, и океанске земље, али јачи полет из првог тромесечја нешто попушта у другом код низа земаља' (Немачке, Енглеске, С. А. Д. Аргентине, Јапана, Чехословачке, Мађарске и Пољске) и наставља се код: Јужноафричке Уније, Палестине, Холандске Индије, британских Малаја, а од европских земаља једино код Шведске.

За последње две године (од половине 1932 г. до половине 1934 г.) код Јужно-афричке Уније, Палестине, Јапана, Индије, Енглеске, Немачке, Финске, Аустралије и Зеландије није било погоршања. Ми смо и прошле године констатовали да је побољшање код Енглеске и њених доминиона и колонија ишло бржим темпом него код осталих земаља. То исто видимо и у овој години.

"Код четири земље (Сирије, Швајцарске, Ирске и Литваније) није уопште дошло до преокрета на боље. Швајцарска је једина земља, где се привредна депресија и даље пооштрава, што смо ми у току године у више махова констатовали. Положај наше земље до половине прошле године био је сличан оном Швајцарске у првом полгођу о. г., јер се и даље пооштравала привредна депресија насупрот свим осталим земљама. Међутим већ у трећем тромесечју прошле године наступа побољшање, које је настављено и у прва два тромесечја о. г., што смо ми такође у више махова констатовали. .

Карактеристичне промене у стању светске привреде, које су наступиле у другом полгођу прошле и првом 0. T. јесу: _

Прво, много јаче побољшање стања светске привреде, него што је то било у претходном периоду у односу према најнижој тачки привредне депресије (у првој половини 1932 г.).

Друго, наступило је погоршање код Белгије, Холандије, Швајцарске, Француске са Луксенбургом. Видимо појаву супротну оној у другом полгођу 1932 и првом 1933 г., кад је од 40 набројаних земаља свега код једне четвртине био преокрет на боље, а међу њима су биле и ове четири земље.

Треће, у другом полгођу 1932 и првом 1933 г., изузимајући земље Британске империје, и Финску, ни код једне од аграрних земаља у свету не видимо побољшање. Међутим у другом полгођу прошле, а нарочито ове године наступило је побољшање код свих аграрних земаља изузимајући. Литванију, Летонију и Ирску.

== Bez pravilnog funkcioniranja trNemački državni papiri žišta kapitala ne može biti Zo-

i Rajhsbanka vora O stalnom pobolišanju privredne. konjunkture. Visoka. sto-

pa na tržištu kapitala, — a to

je dokaz da je ono bolesno, — sprečava svaki privredni polet.

Nemogućno je veštački stvarati kapital. Ali je u ovoj krizi

jedno od najboljih sretstava za oživljenje tržišta kapitala prebacivanje sretstava sa novčanog tržišta na isto. U Nemačkoj

ЧАВОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Страна 6

je zakonom od 27 okt. 1933 ovlaštena Rajhsbanka da vodi takozvanu politiku otvorenog tržišta, ij. da kupuje (i po potrebi: prodaje) hartije od vrednosti, odnosno obligacije, па_ prvom mestu državne, i da uračunava svoj portfelj hartija u pokriće novčaničnoge opticaja. To je, svakako, jedna vrlo delikatna mera koja može da postane štetnom ako se njome ne operiše sa puno znanja i opreznosti. Ne može se smanjiti kamaftna stopa na tržištu kapitala na silu. Takva politika obično pretrpi poraz, kao što je slučaj bio u Italiji. U ostalom тије dosta samo raditi na obaranju kamatne stope, već je upravo glavni uslov za uspeh te politike stvaranje poverenja za dugoročne investicije od strane privatne inicijative. Gde toga nema, nagomilavaju se gotovine kod banaka, bez ikakve tražnje: za kapitalom od strane proizvođača, kao što je to slučaj u Severnoj Americi. U Nemačkoj je novi krug rada Rajhsbanke imao za dejstvo da su banke prodavale hartije od vrednosti i oduživale. svoje dugove kod Rajhsbanke, tako da nije došlo do povećanja novčaničnog opticaja, a usled velike tražnje za hartijama od strane Rajhsbanke podignut je kurs i time je opala renta obigacija od 8.1% 1 septembra 1933 na 6.5 u martu 0. с.

U poslednje vreme izvršena je izvesna promena u poli-

lici, otvorenog tržišta Rajhsbanke. U mesto negovanja tržišta

kapitala kao takvog, došla je politika negovanja samo državnih hartija od vrednost. Radi suzbijanja nezaposlenosti Raihu su potrebna finansijska sretstva. Jedan deo ovih izdataka u da-· našnjici biće pokriven poreskim prihodima ili zajmovima, ali posle izvesnog vremena. Da bi se omoguć:o Rajhu apel na tržište kapitala. apelovalo se na Rajhsbanku. Ona je počela da rediskoniuje menice, koje potiču iz akcije na stvaranju rada. Pored toga ona je na tržištu počela da kupuje poreske. bonove i kamatne skripte. Sad više Rajhsbanki ne samo da nije stalo do ioga, da podiže kurseve na tržištu kapitala, već, na profiv, da favotizira samo državne pap:re. Za to je Nemačka uvela |oš čitav niz mera. Tako je, na primer, uvedena naročita poreza na špekulativne dobiti na akcijama. Dalje, povećane dobiti poduzeća moraju jednim delom da budu uložene u državne . papire, dalje, povećana kontrola nad akcijama novo osnovanih i saniranih društava; kod osiguravajućih društava takođe se interveniše da kupuju državne hartije od vrednosti, pri čemu državno socijalno osiguranje prednjači.

Usled svega ovoga nastaje obrt u nemačkim berzama. Kursevi akcija slabe, a one državnih hartija skaču. Samo se još vrlo dobro drže akcije industrije naoružanja i rudnika zlata.

везану ларва ваЕ Ir: UA UO TTE Prr: EEU er ЕР.

U svom privrednom programu Bugarska interveniše u ob- sadašnja bugarska vlada posvelasti cena poljoprivrednih tila je najveću pažnju poljopriproizvoda vredi želeći da otkloni makaze

OSa Suse =— | Gena iZmliedu шпаизијзјић 1 ро-

__Џорпугефћ proizvoda na štetu poslednjh. Da bi se to _.to postiglo morale su se ili podići cene poljoprivrednih proizvo-

da ili spustiti one industrijskih. Izvodeći svoj privredni program vlada se nije zadržala iskijučivo na jednom od ovih puteva, У>С је povela paralennu akciju i na jednoj i na dručoj strani. I kao kod svake državne intervencije tako su i u ovome slučaju prvobitne mere izazivale niz drugih. Krug državnih intervencija stalno se širio. Težnja uticanja na obezbeđenje ravnoteže između cena agrarnih i industr:jscih proizvoda rezultirala je u екоnomsko-političke mere, kojima se proširuje uticaj države i па prcizvodnju i na irgovinu dotičnih proizvoda, na proizvodne troškove i t. d. Poljoprivredna proizvodnja treba da bude planski podeljena na pojedine proizvode prema potrebi ishrane stanovništva i snabdevanja industrije sirovinama. Ovaj drugi cilj igra u sadašnjim prilikama najvažniju ulogu. Industrijski razvitak se ima vršiti prvenstveno u onim granama, koje imaju u zemlji si-