Narodno blagostanje
3. новембар 1934.
где се за то укаже потреба, као на пр. за сузбијање шумских пожара, за снабдевање водом. сушних. крајева, за пошумљавање ит, д.
НОБЧАРСТВО
~ = У Букурешту је одржана конференција гувернера новчаничних банака земаља Мале Антанте, која је расправљала о спровођењу одлука O COOP, које је усвојио При: вредни савет.
-— Амерички посланик у еден изјавио је, даје не-
опходно приступити стабилизацији долара и: фунте и откло~
нити садању неизвесност, која ~ оздрављење међународних односа. -
— „За првих седам месеци у С. о Д. или ило се- 25 мил. дол. краткорочних кредита. ;
— Ha банкету америчке трговачке коморе. у Лондону г. Ангас је изјавио, да Америка има све услове за враћање просперитету. По његовом мишљењу, Вол стрит се није смео уплашити због настојања претседника Рузвелта да развије трговину на мало. Не треба се бојати да ће С. А, Д. пропасти нити да ће инспирације инфлациониста завршити с инфлацијом. . 0 - |
— Народна банка издала је објашњење да на рачун привремено везаних динара може се положити само. противредност фактуре иностране | фирме, ако 'она гласи на динаре. Ако је фактура у страној валути, она се прерачунава у динаре по дневном курсу са примом“ Народне банке. Забрањено је примењивање већих курсева.
· - — Према извештају федерал резерв борда. непосредано давање кредита индустрији. од федералних резервних банака није било у већем опсегу. Од 2800 тражења одбијено је 1300, која нису одговарала прописима закона, '" Одо-
брена сума зајмова износи 8.5 мил. дол. Упркос тога, успех |
ове акције био је већи, јер су приватне банке показале наклоност за повећање кредита. Због свега тога индустрија је постала кредитно способнија,
— Од доношења закона о национализацији сребра у С. А. Д. оптицај новчаница повећан је за 134 мил. дол. од чега 80 мил. отпада на сребрне цертификате,
— U svom na_-novijem govort Ruzvelt je tražio da banke prošire davanje kredita, jer je proizvodnja bez kredita nemoguća, a sada je došlo vreme da banke i indus! rija zajednički rade u cilju oživljenja privredne radinosti, Intervencije i državne organizacije iz nužde, naročito u oblasti kredita, neće biti proširivane, već naprotiv sužavane i to и тен и kojoj privatna inicijativa bude preduzimala i izvršivala njihove zadatke.
— Džons, prefsednik Refika, izjavio je, da su privatne banke u mogućnosti da prošire davanje kredita, jer se ne freba više bojati povlačenja uloga. One naročito treba da pomažu Refko kod finasiranja. železnica i u reorganizaciji tržišta hipofeka. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Пројект пољског буџета за. 1935/36 предвиђа дефицит од 145 мил. злота. Расходи. су и 2132, a приходи 1987 мил. злота.
— Чехословачки буџет за 1935 трећа расходе од 1983 а приходе 7985. мил. кр;
| Конгресу француске радихалсоцијалистичке стран-
ке. ЈУ Нанту. поднео је. финансијски | „извештај р. Поти, прет-
седник комисије за. фискалну реформу. . Извештај „оправдава садашњу француску финансијску политику “ изјашњавајући се за буџетску равнотежу, одбрану“ O ги стабилност новца. | :
У NUDY фаворизов от који 1 глас.ена име, француска. је влада. већ раније смањила порез на доходак год истих. са. 1 на. 12%. "Сада је. "наређено. ти! банкама · да наро-
- IU БЛАГОСТАЊЕ
Страна-715 чито излазе „у сусрет имаоцима ефеката на име; за њих треба установити посебне шалтере. Истовремено је 'објашњено, да су акционарска друштва на захтев ималаца дужна DOT OU хартије на име.
„= На конгресу банкара у Вашингтону одговорено је на Рузвелтов, апел резолуцијом у којој се тражи од: државе уравнотежење буџета. Затим се изражава. тотовост за давање кредита приватној привреди, које ова предходно мора да тражи. Најзад се изражава поверење у федерални резервни систем и одбијају сви планови за његово реформисање. __= Џонстон, амерички индустријалац изјавио је, да. порези. односе данас 21% националног дохотка. према. 12 %. у 1922. Пошто А издаци. износе 1 националног.
КРИО И КОЊУНКТУРА _ |
___- Платни биланс" Чехословачке завршио је 1933" си активом од 233 мил. кр., док је у 1932 био пасиван за 32, а у 1931 активан за 1739 мил. кр.
— Према најновијем извештају И. Г. Фарбениндустри побољшање светске коњунктуре показује у месецима септембру и октобру застој у већини индустријских земаља. Индустријска производња је пала у целом свету а. највише у САДУ сировинским земљама побољшава се стање стално и ако су цене мало пале. Исто тако опао је обим спољне трговине и то нарочито увоз земаља златног блока, Стање. јавних финансија се побољшава, Тржишта новца и капитала су ликвидна у англо-саксонским земљама, северном делу Европе и у Јапану. После стабилизације старог односа између долара и фунте може се очекивати постојаници Ба вој валутарних прилика.у свету:
— Промет трговачких радњи на мало у Немачкој показује стални пораст. Индекс промета био је у мају, јуну и јулу (1929—100) 66,4; 66,2; 642 према 59,9: 956: 562 у истим месецима прошле године. Индекс промета предмета за одећу износио је 64.9, 55.5, 53,3 према 57,9; 48,5; 484; кућног намештаја 78,4; 75,1; 68,5 према 54,3; 51,3; 527. 7
— Opšti indeks cena na vebko u zlatu zagrebačke Radničke komore (1913—100) iznosio je za septembar o. g. 73 prema 74 u istom mesecu prošle i 73 u avgustu 0. g. Indeks cene na malo (juli 1014— 100) 85 prema 80 i 85. Prema tome cene na malo su jače pale. Indeks troškova života jednoga” оде raslog radnika iznosio je 80 prema 83 i 81, а radničke borodice od 4 člana 76 prema 80 1 77.
САОБРАЋА] 4 — istman, pretsednik istražne komisije, koja ispituje се: nje američkih železnica, izjavio je da će u narednom zasedanju
'kongresa biti podnet zakon o saobraćajnim sretstvima po kome
železnice neće uživati nikakve povlastice prema autobusnim i automobilskim društvima. Ovim zakonom biće takođe utyrđena opšta tarifa, koja će biti izrađena prema troškovima autobusa.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА | Зборови акционарских друштава пса 8 новембар — „Најгрубер“ д. д. за трговину и нидустрију, Загреб. 10 невембар — Орао д. д. за шумску индустрију; Загреб. — Р. Турчића синови д. д. за шумску индустрију Загреб. — „Звечево Ново" шумска индустрија, Загреб.
18. новембар — Загребачка. творница) кожа А Зак греб (ванредан). [Еј 14 новембар — Јутена индустрија JL ML OM a
5 децембар — Југословенски. Брина а. до; Београду (АНРИ). | |) a 16 "децембар. — Шабачка штедионица, Шабан, КА а