Narodno blagostanje

НАРОДНО

Страна 7'6

Трговачки регистар

Рајххолд, Флидер и Бекинг а. д., Кнежевац, упис измене друштвених правила и нових чланова управног одбора г. г. Васа Божидаревића и Петра Блашковића. Обнова а. д. у Београду, упис новог члана управног одбора г. Еда Бадера — Југошкода а. д. у Београду упис новог члана управног одбора г. Јозефа Ворачека. — Муња, творница! акумулатора д. д.'у Загребу, упис члана равнатељства 1D. Пећаревића др. Јураја. Народна шумска индустрија д. M. у Загребу, упис чланова др. У. Роткопфа и Андреаса Барата. — Творница за памучну индустрију д. д. У Загребу, упис ново-изабраних чланова равнатељства T. T. Поповића др. Лазе и Дајера др. Хермана. — Окружни као трговачки суд у Загребу, упис филијале Компањи Женерал Трансатлантик, Париз. — Југословенска привредна банка д. д. у Глини, упис промене друштвених правила. — Хрватска банка д. д. у Загребу, филијала у Сушаку, упис прокуристе г. Езекиела Тичаца.

Библиографија |

Др. Иво Политео, Радно право. — Непуну годину дана по објави закона о радњама предао је др. Политео јавности своју књигу „Трговачки и остали приватни намештеници према службодавцима и закону“. После две године појављује се на тржишту његово друго дело по истом питању под насловом „Радно право", пошто је прво дело већ распродато. Нас то не изненађује, јер је социјално-политички део закона о радњама од практичног значаја за врло велики број људи. |

Прво дело д-ра Политеа (било је у ствари на чисто егзегетичкој бази израђен коментар односних одредаба закона о радњама по аритметичком реду. „Радно право“ пак разврстао је др. Политео по сасвим другом критериуму, по ономе. по коме се у теорији оно разврстава. Писац вели у предговору да је његово дело на средини између теоријског и практичног. Он жали што није могао да изради чисто теоријско дело о радном праву, али узрок није до њега, већ до чињенице да за такве књиге нема довољно купаца. Таква би књига шила, вели он, кад би је морали куповати

ђаци, а то би био случај кад би постојала засебна катедра

за радно право. Ми пак сматрамо да посебна катедра за радно право није у опште потребна, јер је оно већ одавна у програму наших универзитета. Што се, изгледа, оно ипак не предаје, криви су наставници, који имају да предају економску политику. У Немачкој, на пример, највећи део економске политике је посвећен социјалној политици, а ова! се пак у главноме односи на заштиту радника и намештеника. Осим ако није др, Политео мислио на прилике у Француској у којој постоји засебна катедра под називом Legislation industrielle. MiMe не чини ништа. Савесно вршење дужности наставника економске политике на нашим универзитетима имплицира анализу закона о радњама у пуном обиму, а то би било исто што и засебна катедра. Дотле је свакако потпуно у праву др. Политео кад вели, да! за чисто теоријску књигу о радном праву још нема прође на нашем тржишту. Али како књига д-ра Политеа треба да служи више практичним циљевима, то страхујемо да није овај његов систем разврставања материје незгоднији од првобитнога. Практичару је потребно дати сва сретства да што пре нађе одговор на питање из живота, које га у даном тренутку интересује. Опширан коментар са теоријском примесом само може бити отежица са гледишта чисто-практичних циљева. То у толико више што је овога пута изостао и садржај из књиге.

Др. Политео каже да је закон о радњама теоријски толико добар да се он „приближио максимуму који капита-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 45 _

листички поредак може да да онима, који служе капиталу и да при томе не поткопава сам себе“.

Не можемо да се спријатељимо са термином „Радно право“. Њега је др. Политео позајмио из немачког језика (Атђезгесће), Нама се чини да је израз и сувише широк и да би много пре одговарао израз Радничко право, при чему би се наравно намештеници супсумирали под радника, што у ствари, о обзиром на природу односа, потпуно одговара. Закон о радњама односи се на радничке односе, а рада има и ван најамничког односа, односно радничког односа. Радно право је етимолошко право о раду, а закон о радњама се не односи на рад већ на односе између послодавца и радника.

Досадања прођа књиге д-ра Политеа чини нашу препоруку излишном. Али ми обраћамо пажњу на ову књигу нарочито ћирилском делу Југославије, који је сиромашнији у оваквој литератури. А г. др. Политео је врло богат искуством у примени ових законских одредаба.

РАЗНО

— Sarajevska opština je od juna o. g. snizila cene tramvajskim kartama kao što smo to u svoje vreme javili. Prema podacima o broju putnika i prihodima za juli i avgust o. g. konstatovan je znatan porast na dva a manje opadanje na :ednom sektoru. Najviše je skočio broj putnika tamo gde je sniženje cene bilo najveće fj. na pruzi Čengič vila, gde je u julu i avgustu o. g. bilo 33.700 prema 18 800 u istom perioda Frošle godine, odnosno za 50% više. Time se potvrđuje naše gledište izneto u članku „Tarifna politika na beogradskim tramvajima” (broj 39 o. g.), da ako se želi povećanje broja putnika treba pristupiti sniženju tarifa.

— Донета је уредба о забрани оснивања великих магазина код нас, а забрањује се и проширење постојећих радњи великог обима, било да уводе нове струке, било да проширују продајне просторије.

— Амерички Национални индустријски савез направио је анкету код 12.000 листова (од којих је одговорило 5.000), да би утврдио из одговора на 22 питања, да ли је јавно мњење за или против владиних економско-политичких и финансијских мера. За редуцирање државаних организација и државног дуга изјаснило се 90%, противу утврђивања цена и ограничавања производње 830%, противу државне контроле приватне привреде 93.6%, а 94,3 за то, да је неограничени профит једини услов за привредно оздрављење, Затим је око 90% било противу конкуренције државних предузећа приватној привреди, противу етатизације банака 60%, противу принудног синдикалног организовања 94.1%, противу минималних надница и утврђивања радног времена 45%, противу валутних експеримената 70%.

— Амерички професор Кемерер изјавио је, да су валутни експерименти владе узрок отсуству поверења произвођача и стагнацији привредне делатности. Да би се то поправило предлаже укидање Томасовог амандмана, који даје пуну власт Рузвелту, затим закона о сребру, повратак златном важењу и да федералне резервне банке понова добију свој доминантни положај према државном фискусу.

— Жоте Кајо u jednom izbornom govoru izjasnio se za slobodu privredu, koja bi bila jedina u stanju da spreči pogreške internacionalizma. Po njegovom mišljenju država može da "kontroliše i onemogućuje zloupotrebe, ali nc i da diriguje. F,ao najbolji primer neuspeha dirigovanja naveo je dekretiranje cene pšenice.

— Belgija je donela zakon po kome lica, koja su pala pod stečaj, ne mogu biti upravnici i direktori preduzeća, komisionari i berzanski posrednici.