Narodno blagostanje
3. повембар 1934. O
- НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ -
Страна 707
Д-р. Александар. _Билимовић, професор политичке. економије -:
__ на Универзитету у Љубљани
члановима Па рву кације „Numeri indici ı
dustriale. ip Jtalia”, . HM GpojenH -HHJLyCT ји, "израђени од нарочите“ 41 збио), основане у новеу 500 1 тралном статистичком инетитуту. пл
Објављени индексни“ бројеви италијанске.
1.
дустријске производње односе се на поједине гра=
не производње, које И помоћу нарочитих коефи-
пциената подељене у веће групе. Из ових скупних _
индекса, који се односе на:текстилну, металургијско-механичку, хартије, · грађевинску и: индустрију калоричне енергије и осветљења, израчунат (5 по тални индустријски индекс: Сви индекси имају за базу 1928 г. У публикацији се- налазе још и индексни бројеви индустријске производње за Фран-
o ску (Ha OcHoOBy „Bulletin de la statistique geneč„Indices genčraux. du mouve-
ale de la France” И есопопиаце еп France”), Ma Oi JE Ć Берлински институт за проучавање коњунктуре), за Енглеску (према „Board of trade journal”) и за" Сјед. северозмеричке државе \npeMa „Federal. Reserve Bulletin”). Југославија, ' нажалост, нема таквих индекса. На основу таквих података, које објављује оделење за Економска.
за Немачку (пре-
изучавања Народне банке, не може се израчунати | одговарајући тотални индекс индустријске произ- PB водње. Једино чиме у овом погледу располажемо
у постојећој југословенској статистици јесу пода-
ци Средишњег уреда за осигурање. радника о бро- -
ју осигураних. Због тога, ради упоређења са горе наведеним индексима, узимамо за Југославију индексни број осигураних радника „Сузора.
Јасно је да овај индекс није идентичан са: оним. индустријске производње, пошто 1.) не:обухвата
све индустријске гране; 2.). убраја и раднике запо-
слене ван индустрије и“3.) кретање производње. не. поклапа се тачно са. ПАШЕ Па запос ених ;
- има 5. 9 O
јеви индустријске произво
број осигураних радника
кретање: а
Година _
1928 1000 | 1000 1000 1000 100, 100,0 129 1069 1004 1054 1060 1091 - 1072 1930 17167 1102 836 919 1003 dB = 1931 11076. „= 964. 186. 288." 847 3,0
„Vierteljahreshefte zur Konjunkturforschung” О
| ска. ORO
У а
што видимо би _најтеже прив декса индуст ијске производње у другим држава-
ПТА
75,6 612 57
884 73,0
846 68,9. 934 _ 805. 685 055 81,4 1 1088. 8907 153 (0) 07), (GV) (I-II) (H-VI) ·(1-V)
Индексни број рударске производње у нашој 996-——99 = 100) показује следеће кре2; 19932 r. 92,2;19030 n. 98,8 и 1954
рње таблице видимо да је у већини дрдустријска производња достигла врхунац
[929 г., док је у Југославији и Француској била у порасту још и 1930 г. Од тада -почиње пад. Најнижа тачка достигнута је у 1982 г. Једино у Јутославији број осигураних радника и даље опада до 1933 г. Међутим индексни број рударске производње. достигао је најнижу тачку 1982 г., док се у 1983 г. већ нешто поправио. Највећи пад показује индекс САД. и то: на 57,7 према 1928 г. На другом месту стоји Немачка са падом на 61,2.
" Мањи је пад забележен у Француској, на 766ги у
Италији на 73,0, а још мењи у Енглеској на 88,4. ЛУ ПР | био: најмањи број осигураних : 00 | 1928 год.
_ | Ti
једнако. опадала. андекс индустријске произ“ јеокрет на боље. У САД. за 17,6%; у Мталији за у Француској индеке али је у току првих тако да уку:
овај је инде ра 9,7%; у Немачкој за“ 28. (006: је _ порастао. од 796 на. 84,6, пет. МЕНЕ | соцет пао. на 5 |
коб лек број осигура-
них радника. о | ловини. о. Г. за 8:37. Као
ли је:и до преокрета на. боље. | UO OJ
инду | ске делатности. у појединим држа[ асно. показује да је, У 1988 и првој "по овом индексу забележено опште Колико се дакле овај индекс може јати као мерило привредне.коњунктуре, о. рећи, да светска привредна депресија потопушта, нако. До сада у незнатном обиржава једино је у забележен Dio ан пад индустријске
производње. У Југославији још се не може рсе_тити веће стално побољшање, али је. и овде рудар" ска производња у 5. Те „нешто већа од | оне У "1933 години, ·