Narodno blagostanje

__3 новембар 1934. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 709

1929 do sredine 1932, brže je opadala (za 60%) od proizvodnje potrošnih dobara, koja se bila smanjila samo za 25%. Opadanje u Severnoj Americi bilo je znatnije nego u Evropi. Od sredine 1932 do prvog tromesečja 1934 proizvodnja investicionih dobara osetno je brže rasla od proizvodnje potrošnih dobara — u S. A. D., u Nemačkoj, Engleskoj i u drugim zem ja-

proizvodnju predmeta za ishranu, a izvozničke su zem'je morale za toliko svoju proizvodnju ograničiti. Međunarodna trgovina sirovina i polufabrikata u manjoj je meri ograničena do 1932 nego svetska proizvodnja te robe, a ı 1933 i trgovina i proizvodnja sirovina i polufabrikata oporavljaju se u istoj razmeri. Međunarodna razmena fabrikata do 1932 mnogo je više opa-

Indeks sve{ske proizvodnje i trgovine Prosek 1925——1929—100'

Vrsta indeksa 1925 1926 A. Ukupna proizvodnja sirovina 96 96 i to: 1) poljoprivrednih 98 97 2) ostalih 90 92 1) predmeta ishrane 98 97 2) industrijskih sirovina 92 94 B. Industrijska proizvodnja u celom svetu, osim Rusije 93 94 u celom svetu (sa Rusijom) 91 94 C. Svetska trgovina po količini 91 94

ma severne Evrope, koje su — kao i Engleska — u jesen 1931 suspendovale zlatno važenje. Nasuprot tome, u ostalim eVvropskim zemljama, vezanim za zlato, oporavljanje proizvodnje inves'icionih dobara zaostaje iza proizvodnje potrošnih dobara. Uostalom, u ovoj drugoj grupi zemalja od sredine 1932 industrijska je delatnost uopšte neznatno porasla, a negde je čak i opadala.

Dok je u celom svetu privredna aktivnost opada a. razvitak industrije, naročito teške, bio je u Rusiji ogroman zbog prvog petogodišnjeg plana, koji je završen 1932. Razvitak je energično nastavljen, iako malo sporijim tempom, i za Vreme prve godine druge pjatiljetke. U zem'jama izvan Evrope 1 S. A. D. industrijska delatnost i proizvodnja uopšte manje je opadala u doba depresije i brže se oporavljala u toku poslednjih godina, nego na dva glavna industrijska kontinenta. Napredak industrije bio je naročito brz u Japanu od sredine 1932.

Međunarodna irgovina predmeta za ishranu smanjena je po količini od 1929 do 1933 za nekih 16%. Kao što je spomeruto, svetska proizvodnja predmeta za ishranu ostala je kroz to vreme uglavnom stabilna. Velikim delom tome je uzrok u činjenici, što su izvesne uvozničke zemlje povećale sopstvenu

1027 1926 1020 1930. 1931 1932 1933 100 103. 16 105... | 35 95 97. 98 [03 103 104 102 103 102 100 105 114 101 86 13 82 100 103 i 104. [02] IM 107 99 104 111 102. 91 81 88 99 104 110 94 81 69 79 99 105 112 98 87 71 87 101 104 110 102 94 82 | 83

dala nego industrijska proizvodnja. Zbog toga su izvozne industrije jače pogođene krizom nego one koje rade za unutrašnje tržište. U 1933 međimarodna trgovina fabrikata porasla je vrlo malo, pa se i izvozna industrija u manjoj meri oporavila od one koja radi za unutrašnje tržište.

Brzo opadanje cena, započeto u 1929, u 1933 je u većini zemalja zaustavljeno, a u nekim zemljama cene pojedinih vrsta robe počele su opet rasti. Cene u S. A. D. i u drugim zemljama sa jako depresiranom valutom nisu porasle u istoj razmeri i kojoj je izvršeno obaranje vrednosti domaćeg novca. U zemljama koje su ostale verne zlatnom važenju zabeležen je pad cena. 0 i Razlike koje su se wu doba krize javile u strukturi cena ublažene su u toku 1933. Odnos između cena sicovina i cena fabrikata popravio se u korist prvih. Cene agrarnih proizvoda u 1933 više su porasle nego cene industrijskih proizvoda. izuzetno, za cene u poljoprivrednim izvozničkim zemljama jugoistočne Evrope to se ipak ne može kazati. Cene potrošnih dobara porasle su u odnosu prema cenama investicionih dobara. Tako isto, cene na veliko više su porasle nego cene na malo. Opadanje kamate u 1033 bilo je, inače, u većini zemalja znat nije nego u toku prethodnih godina.

вазе

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Пошто је Друштво народа објавило један специјални рад о банкама у време кризе, који се допуњава одељком о тржишту новца у најновијем годишњаку, могуће је осврнути се детаљније на узроке и развој банкарске кризе. И ако овај развој није био подједнак у свима земљама ипак је могуће установити опште тенденције за поједине земље.

Када је 1929 почела криза банке су се налавиле у врло нездравом стању. Ове су биле установе за финансирање. У С. А. Д. приметило се нагло увећање ломбардних кредита. На европском континенту банке су све више преузимале ефекте својих дужника. Затим, висока камата још из доба послератног привредног оживљења привлачила је иностране капитале, које“ су банке узимале само краткорочно. Најзад, властити капитал банака постао је релативно мали због великих отписа у послератним годинама, који

Чему је криза поучила банке

"мећује се одговарајуће

нису били праћени. одговарајућим повишењем капитала. Овакав развој проузроковао је кризу банака.

Већ 1930 јављају се тешкоће због дугорочних обавеза. У сировинским земљама опадају улози паралелно са смањењем дохотка. У Европи наступа структурелна: промена код улога: текући рачуни се смањују због сужавања послова, а обични улози расту. На другој страни међутим, не присмањење кредита, које уосталом Није ни било могуће у већем опсегу, јер су кредити били "замранути, а све бржа продаја ефеката још више је: погоршавала стање. Напротив, морали су се давати нови кредити за преброђавање тешкоћа. У колико је ово стање бивало уочљивије поједине тешкоће све су се више претварале у бпшту кризу. Почело је нагло повлачење иностраних пласмана са којима су почели да беже и домаћи капи-

жали. Највиша тачка овог кретања постигнута је у лето

1932. Банкама је било немогуће да овај губитак преброде властитом (снагом. Да би се спречиле даље компликације