Narodno blagostanje

|

opa 710

државе годлучују, да преузму. замрзнута . потраживања. банака или да ова пренесу на. нараочите институте основане за помоћ банака. Натај начин настаје процес подржављења, који је највише напредовао у САД. Најмању пом А претстављала је акција новчаничних банака, која је банке растерећивала помоћу · обилних ревсконтних кредита. и политике“ отвореног тржишта. Најјаче сретство. било Це "депресијација новца чиме је изазвана нова подела дохотка у корист дужника. После реорганизације и санирања, 1932 год. примеђује се

већа · ликвидност банака. У колико банке. не: држе веће ка-. сене готовине оне употребљавају сретства за продуктивноо улагање у државне папире: Тако: се, поред осталога, објашњава увећање портфеља и'пласман) који су“ предзнак тнор-_ малног оживљења привреде. Када су 6. А: Д. међу последњим земљама реорганизовале. своје банкарство отпочело“ је ·

извесно побољшање 1933, које је постало још. 'очевидније у овој години. Улози су расли и то, као на почетку кризе, прво у сировинским земљама Због пораста цена. Код улога јаче расту они по текућим рачунима услед повећања посло-=

вања. Једини изузетак чине земље златнога блока код којах“

се такође примећује ова промена у структури улога, која је овде последица пораста обавеза по виђењу. Овде дефлациони притисаж чини још увек тешкоће, које међутим не морају безусловно имати за последицу кризу. Уопште, у целом свету, нису још успостављени стари односи. Недостаје још увек поверење: приватне ПВИВ ЛО да од повећаних срет-= става учини нормалну употребу.

Из тих разлога потпуни суд о С кризи није још могућ, Али се поуке из ове могу већ у велико извући.

Изузев односа у С. А. Д: немачке банке претрпеле су најтежи ударац. Овде је најенергичнија дефлациона политика погодила најнеотпорнији банкарски апарат, Немачке банке биле су највише везане за индустрију, али нису имале дугорочне капитале. Ово размимоилажење рокова још више је пооштрено тиме, што су краткоронна сретства највише потицала из иностранства. Сем тога, властити капитал био је врло мали да би се могла предузети шира санација. Због тога су кризу могле пребродити само оне банке, које. нису биле у. вези са индустријом, нису имале краткорочне иностране кредите и које су располагале довољним сопственим средствима. Овакво банкарство међутим постоји само делимично у Енглеској, које је познато: као супротно контененталном типу. Али разлика није тако великази није довољна. да се објасни посебан развој енглеског банкарства. Из извештаја Мак Милена излази, да су енглеске банке краткорочно знатно задужене у иностранству. Први одлив могао је бити врло лако покривен из касене готовине, Већи одлив, међутим, био је прекинут повећањем дисконта и укидањем златног важења. После тога развој је ишао обрнуто ономе у осталоме свету: Капитали из иностранства почели су понова да притичу, а прилив улога на штедњу био је тако велики да је ранији ниво убрзо пређен. Скоро без губитака и без краха поверења енглеске банке. су одолеле кризи. То важи такође и за банке у доминионима, које су изграђене "на типу енглеских банака. _

== Боле rata sve Пе теста slo-

Načelan značaj Uredbe 0 boda rada u Žemljama, koje preugostiteljskim radnjama laze sa kapitalističkog na druge privredne sisrcme. U našoj zem"11 опа је ustavom zagarantovana, ali je delimično ograničena ·i to zbog. održavanja reda, čuvanja državnog poretka, interesa, narO0nOŠ Zdravlja i HOP sigurnosti građana. | 1950. Hi. izašla je uredba O повели (odamna, koja zahteva ispunjenje niza uslova za dobijanje koncesija. Uredba deli ugostiteljske radnje na hotele, svratišta iii konačišta, pan

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ на | Бр 4о

sione, kafane, restorane, gostionice, bifee, narodne kuhinje i krčme. Hoteli moraju da pružaju svojim gostima. maksimaini konfor, moraju imati Bol, _ salon za pisanje, је ако. imaju tri ili više sprata. i d. Veličina. i i uređaj hotelskih soba је propisana, propisano j je čak da moraju imati zavese, "Које пе propuštaju svetlost | · uređaj šignalizacije svetlosnog sistema, koje mora biti postavljeno tako da 5е može“ upotrebiti iz postelje itd. Za svratišta, i konačišta nisu tako strogi odgovarajući propisi,

ali i za njih je utyrđen. minimalni · nameštaj, zatim električno

osvetljenje, instalacija vodova itd. Za resiorane i kafane izrađene Su takođe. „detaljne “odredbe, čiji je cili da se gostima pruži. najveća udobnost. Ova želja zakonodavčeva izražena u ofeže ima bifee, narodne kuhinje i krčme.

___ Ono Što uredba. zahteva Od hotelijera daleko premaša sve što se Osad tražilo. Garantovanje maksimalnog koniora potrošačima 'ugosti:eljskih usluga ne pretstavlja važan opšti interes, ne može se ni kazati da je po sredi neki državni interes, ili da se radi o nekoj drugoj okolnosti koju smo ı početku naveli. Ova uredba pretstavlja važnu novinu u našem zakonodavstvu, jer prvi put propišuje, i to sasvim detaljno, minimum onog što se mora pružiti potrošaču ugostiteliskih usluga.

Potreba za konforom je neograničena, a zavisi od imovinskog stanja, opšteg načina života i Кироупг зпасе. posetilaca hotela. Svaki hotelski gost iražiće hotel koi odgovara njego'vim srets.vima. Ovi su dosad mogli da nađu konior, koji je odgovarao njihovim zahtevima i materijalnim товиспозита. A od sada će propisani minimalni konior verovatno poskupiti hotelske sobe, tako da turisti i puinici neće imati velik izbor što se cena fiče. Da li će to odgovarati i onako stalno slabijoj kupovnoj moći velikog dela naših turista vcliko je pitanje.

II s —====>>— KopucrehH Ce MeceuHHM 7TaOGeПораст запослености код ларним прегледом Сузора о нас у првом полгођу о, г. запослености по привредним

- гранама израдили смо таблимен кретања запослености код нас за прво полгође ове и прошле године. Из ње можемо врло прегледно видети не само кретање незапослености, него и стање дотичне привредне гране. У оцени стања наше

привреде овакви подаци могу бити врло добра допуна ан-

кетним подацима Народне банке о нашој производњи и потрошњи и оним Министарства финансија и спољној тргоВИНИ. _Број осигураних код Сузора

| |

Привредна грана: RES SR 57 Sa | Бе

| А ОБЕ а

ЕУ не

Јавни саобраћај 12 „053 230 __ 29 - 19 Приватна . саобраћај. предузећа 8.222) 155 50598. e DŠ Индустр. камена и земље | 18. 125 3,37 7 1160. 5 55 Метал. и машин. индустр. "30.552 578 + Ба 0 Грађење превозних сретстава. 6270 о Фоли 513 -8,2: Хемијска | индустрија, : | "9.825 1,86. = 158. „18 Електрич.. централе и "водовод · 6.814 170 401 | 7Ž Текстилна. индустрија ЈА | о об 149 ла 8.572. -=21,2 Индустрија. папира _. | 7 ААб2 баба 6 о 12 Индустрија коже. и туме - 3.908 0,74 == 559 14,3 Прерађивање | коже и њених | ПЕН —— | cyporara 11222 JO/ | ___OO05 = 0 Шумско-пиланска | индустрија 47.228 8,03 ~ +10.698 22,1 Дрводељ. и резбаријска ИНД. 13:2928 2,64 — 127 — 69

Индустрија хране и пића || 32258 614 -- Пеца | BA Индустрија! 09.033 171 — 5.344 „35,2 Гостионе, свратишта, каване 19. PIVA 37 | | 330 E JV Индустрија. одеће и чиш ења. 0245 394 4,58. | 3,034 _+12,5

>»