Narodno blagostanje

3. новембар 1934.

резу На иметак и наследства, о прометном порезу, о порезу на промет капитала. Као што смо већ изнели у бр. 28 реформа је углавном формалне природе. Нова влада је до сада донела много специјалних наредби, које су имале за циљ смањење радничке незапослености (ослобођењем и снижењем порезе за извесне гране производње), унапређивање породичног живота (давањем олакшица ожењеним и онима са децом) и реформисање акционарских друштава (повлашћивање личних предузећа). Велики број ових посебних наредаба ушао је сада у главне пореске одредбе. Ово упрошћење праћено је још и краћим и јаснијим текстом законских одрелаба. Углавном, остало се при старом пореском систему. Промене, какве је предвиђао национал-социјалистички програм и које су наглашаване од стране Фирера, нису могле да буду остварене. Уопште, због напетости финансијске ситуације у последње време, могле су бити извршене минималне материјалне измене. Није било никаквог снижења, као ни општег повећања пореских ставова.

При оваквим околностима разумљиво је, што је порез на промет задржан са најмањим променама. То је учињено из разлога, јер је овај најиздашнији порески извор кога се није могло одрећи, Од укупног пореског прихода 1933/34 у износу 6.844 мил. мк. на приход од прометног пореза отпадало је 1.516 мил. мк. (22.2%). Овај порез у текућој финансијској години треба да донесе још 200 мил. мк., што, према досацањим месечним извештајима, не изгледа немогуће.

Највеће промене доживео је порез на доходак који у новом пореском систему претставља средиште. Он припада најуноснијим порезима: у 1933/34 приход од њега био је 1.297 мил. мк. (19%) што и у овој години треба да остане непромењено. Овај порез може мало ко да избегне, као што |је то слузај код других и код њега је спровођење социјалног обзира могуће у највећој мери. Значајан напредак у овом поглељу претставља реформа тарифске основице. Не место 8 великих класа (по величини прихода) од 8.000, 12,000, 16.000, 20.000, 28.000, 46.000, 80.000 и преко тоге садања подела је много детаљнија и са мањим разликамг између појединих класа. Нове класе увећавају се између 600 и 1.800 мк. са 150 мк., до 4.000 са 300, до 12.000 се 500, а преко тога са 1.000 мк. Оваквом поделом одстрањен< су неправичности на почетку и повлашћености на крају појединих класа, Неправичност је нарочито погађала слојев. са приходом испод 8.000 мк., који претстављају већину пореских обвезника и код којих су минималне диференци; од огромног значаја. Стварање великог броја класа имал) би за последицу огроман број пореских стопа, те би ов: део пореза био врло непрегледан. Уместо тога, изражен је порески терет за сваку класу у апсолутном износу и сврстан у две врло велике табеле. Прва табела се односи кл годишње, а друга на месечне приходе. У апсолутним изнссима обрачунати су и ранији нарочити додаци (допринос <7 женидбу, помоћ незапосленима). Од овог уопштавања изузета је само грађанска пореза, коју убирају општин“. Систем табела, који садржи још и социјалне доприносе, омогућује да последњи буду правичније расподељени, нег, ли до сада. Према свему овоме, на основу читаве сери“ основних пореских стопа на чијој се бави израчунавају : доприносни порези дошао (је израђен систем апсолутни: бројева. Ова промена отежава поређење са ранијим 'опторећењем. Уколико је ово ипак могуће оно: допушта да се утврди следеће: оптерећење неожењених је веће но раниј-; оно ожењених и са децом у нижим кКласама знатно је смоњено. Да ли ће после овога бити могуће обезбедити доссдањи приход не може се још рећи. У сваком случају досе дањи месечни извештаји показују много мањи пораст исти. него ли у прошлој години. ; ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 713 ·

Спровођење социјалне тенденције у оквиру порезе на доходак претставља побољшање према ранијем стању. (Оно уосталом није ограничено само на ову врсту пореза. Принципијелно (све су непосредне порезе прожете овим принципима. С тим у вези и код реформе пореза на имовину и наследства спроведена су снижења.

(II II Tra

Ени“ о ||аа је najveći evropski proizvođač i izvoznik sirove svile. Gajenje svilene bube bilo je u njoj poznato |oš u srednjem veku, a danas pretstavlja jednu od najvažnijih sedam grana poljoprivredne radnosti, i po svom značaju za ftalijansku privredu može se uporediti sa Droizvodnjom pšenice, kukuruza, pirinča, vina, maslinova ulja ili južnog voća. Gajenjem svilene bube bavi se, inače, 600.000 poljopr:vrednih gazdinstava. ] svilarska industrija je za Italiju vrlo važna, jer u njoj ima blizu 200.000 radnika.

Razvitak industrije veštačke svile s jedne strane, a pojačanje strane konkurencije, naročito japanske, s druge doveli su talijansko svilarstvo u vrlo težak položaj. Cene su počele padati već 1928 g., a od leta 1933 pad je bio neobično velik. U Njujorku na pr. cene sirove svile pale su sa 1,35 početkom o. g. na 1,10 dolara, a u Italiji za isto vreme sa 43 na 31 liru po kilogramu.U avgustu je zabeležena cena od 29 lira, koja predstavlja rekordni minimum, čak i prema predratnim сепаnama. U vezi s tim opadala je i zaposlenost. U maju 1934 bilo ie 73% nezaposlenih prema 70% u apiilu o gs. i 55% u aprilu 1933. Proizvodnja je pala sa prosečnih 450 hitjada kg. mesečno и 1931 па 160 hiliada kg. u 1934 godini, dakle za blizu dve petine.

Bezuspešno subvencionisanje svile u Italiji

OK LO U CM MID O O OR O AE A ain

Fašistička vlada pokušava već nekoliko godina da ·pomogne ovoj važnoj grani italijanske privrede. Zakonski je zaštićen naziv „svila”, Davane su novčane pomoći odgajivačima svilene bube, a pomagane su kreditom i zadružne sušionice kokona. Dektretom od 8 marta o. g. određeno je, najzad, da se de 15 juna 1935. daje pokretna premija u visini od 12 lira na svaki kg. sirove svile proizvedene u Italiji. Ovim je vlada htela obezbeđiti predionicama prihod od 48 lira za svaki kilogram proizvedene sirove svile. Od toga je trebalo da pripadne predionici 18 lira, a ostatak od 30 lira se mcogorao upotrebiti za

"kupovinu 10 kg. svežih kokona, iz kojih se prosečno dobija 1

kg. sirove svile. Za sveže kokone predviđala se, dakle, cena od

'3 lire po kg. Zbog pada cena sirovoj svili predionice nisu mogle

više da dobiju predviđenih 48 lira, pa su i za kokone plaćale mnogo manje. Položaj odgajivača bio je tim teži, što su i prošlogodišnje zalihe kokona ogromne. U 1933 proizvodnja je iznosila 34,5 miliona kg. Od toga su predionice imale još 15 miliona kg. neprerađenih i kupljenih po 4,50 lire, a u zadružnim sušionicama bilo je oko 3,5 miliona kg. neprodafih kokona. Sadašnja cena kokona iznosi 1,80 do 2,20 lire a na pojedinim tržištima zabeležene su čak i cene od 1,45 po kg. I pored premije, većina zainteresovanih radi sa gubitkom.

Zbog toga je vlada dekretom od 15 maja o. g. zabranila uvoz sirove i obojene svile. Ni ta mera nije bila u stanju da popravi situaciju, jer se odnosi samo na unutrašnju potrošnju koja apsorbuje po prilici jednu petinu talijanske proizvodnje, dok se ostale četiri petine moraju plasirati u inostranstvu. Zbog toga se traže novi putevi za izlaz iz krize. Povećanje državne premije iz budžetskih razloga ne dolazi u obzir, a ne može se očekivati ni popravka cena na svetskom tržištu. Zato se počinje obraćati mnogo veća pažnja unutrašnjoj potrošnji i racionalizaciji proizvodnje. ;

Interesantan je predlog fašističkih poljoprivrednih sindikata. Oni traže povećanje proizvodnje kokona· sa današnjih 3C miliona kg. na 120 miliona, i smatraju da će se i dosada-