Narodno blagostanje
1: _повембар 1934. НАРОДНО šnjem regul:sanju ne treba da bude uništena renta i zamenjena podjedakom naknadom za sve preduzefnike. Ako bude uve“dena stalna dobit ona će pretstavljati obešlećenje preduzetnika. Ali, ako se samo spreči mogućnost ostvarenja različitih renti (ne zna se još kako se to zamišlia da sprovede), onda se time isključuje ono Što је preduzetnika do sada opredeljivalo za posao: šansi а Preduzetnici se tada neće razlikovati od
85 BE
БЛАГОСТАЊЕ (Страна 743 penzionera i činovnika. Time bi privatna 1 i privatna svojina izgubila. svoj smisao.
' Prirodno. {e,.da ovaj. logični razvoj neće Odmah da паstupi. Sigurno: je,. da. će se, konzekyence Ovoga razvitka 510. više odlagati. Šteine posledice kompromisa smatraće se za povoljnije od potpune planske privrede. Želeti |e da gornje mere uskoro ne budu potrebne.
==
ДОГАЂ МАЈИ и ПРОБЛЕМИ
Управа државних монспола објавила је податке о кретању прихода у месецу септембру и за првих шест месеци текуће буџетске године. И овогодишњи подаци показују извесну стабилност кретања прихода пошто су промене према прошлој години врло мале и то углавном код дувана.
Монсполски приходи у сентембру и првих шест месеБа OI rosHHe 1934/35
У септембру месецу приход од појединих артикала кретао се овако:
Септембар Септембар + или—
1933 1934 у хиљадама динара
Дуван 116.819 110.622 5.198
Со 20.176 22.220 = 2.044
Петролеум - 12.880 14.642 = 1162
Жижице 8.158 1118 == 459
Хартије за цигарете 5.271 4.846 — 225
Разни приходи 572 731 30 | 159
Свега 163.877 160.780 — 3.096
Подбацивање прихода од дувана последица је можда не толико смањења потрошње колико све веће преоријента-. ције потрошача на јевтиније врсте. Повећање прихода од соли јавља се сваке године у овоме месецу што је последица већих куповина од стране сточара. Карактеристичан је такође пораст прихода од петролеума што је вероватно у вези са већом куповном снагом села коме је петролеум главно сретство осветлења. Потрошња жижица и даље опада што се може тумачити све већом употребом упаљача. Приход од хартија за цигарете такође опада пошто се смањује и приход од дувана.
За првих шест месеци монополски приходи кретали су се овако;
1933/34 1934/35 = или —
у хиљадама динара Дуван 719.715 696.079 = 28.035 - (50 112.923 120.914 + 7.990 Петролеум 37.089 40.595 + 3.506 Жижице | 41.131 " 46.224 = 1912 Хартије за цигарете 31.397 28.010 — 3.387 _ Разни приходи 4.262 3.268 — 944 Свега 953.125 935.092 — 18.033
· Подбацивање прихода према прошлој години врло је мало и износи непуних 2%, док су у одговарајућем периоду 1932/33 приходи подбацили за 45.576 хиљ. дин. или 4.6%.
Вишак прихода монопола, који се дотира буџету др-
жавне администрације за првих 6 месеци буџетске 1934/35
био је 773.009 хиљ. дин. или 99.74% од U процене 1 (11500 хиљ. 1
no. Iz toga razloga cene jaja u Nemačkoj
Na росевц ovogodišnje sezone jaja::pisali smo (br. 11), da, će ona biti vrlo rđava, da će cene i dalje pasti i teškoće za izvoz a O i o znatno. se umnožiti. Na kraju sezone možemo samo dodati, da |e ona bila jedna od najgorih, jer su se cene stropoštale kao nikada do sada. Važnije od toga jeste, da su se izgledi pogoršali. Dva su razloga ovome: DVI JE ograničavanje uvoza, a drugi nazlo širenje proizvodnje u celom svetu, naročito u uvozničkim zemljama. | Dva najvažnija uvoznička tržišta ograničavaju i dale svoj uvoz. U periodu januar-septembar Nemačka je uvezla 1033 god. 502.054 kvint., a u istom periodu ove godine 560.419. (U narednoj godini predviđa se još veće smanjenje uvoza розго će se domaća proizvodnja zbog preduzetih mera znatno pSvećati. Pored ovih mera na povećanje proizvodnje naročito се инcati povoline cene, koje sa dekretraju pošto je tržište regulisa· danas su najviše; prema 1913 veće su za 33.3%, a prema 1933 za 17.0%. Na os alim tržištima u svetu one sn ispod preratnog pariteta i iSpod prošlogodišnjeg nivoa. Drugo veliko uvožničko tržište englesko — takođe postaje sve ograničenije. Prvi put u istoriji Engleska je 1 oktobra pristupila ograničavanju uvoza. U četvrtom iromesečju о, о. uvoz će se smanjiti za 5% prema UVOZI u istom fromesečju 1933. a u prvom fromesečju 1935 za 10% prema istom periodu 1934. Dok je engleski uvoz jaja u ČetvItom i prvom fromesečju 1033/34 bio 1.005 mil. kom. u 1934/35 treba da se smanji na 1.016. Ali to je tek početak. smanjenja uvoza pošto agrarni program ministra poljoprivrede Elota predviđa potpuno pokriće potreba domaćom proizvodnjom. Forsiranjeni izvođenja ovoga programa Engleska je već došla dotle da 74.9% potrebe jaja pokriva vlastitom proizvodnjom. Proizvođači su pak tražili povećanje carina, koje bi ım omogućilo povećanje proizvodnje pošto još uvek osećaju konkurenciju inostranih proizvoda, naročito preleriranih dominiona. Vlada nije odbila traženje. proizvođača, već je izjavila da je to za sada nemoguće pošto je sadašnja carina vezana trgovinskim ugovorima do kraja 1936 (Otavski sporazum). I druge uvozničke zemlje ograničavaju sve više uvoz. Malija se trudi svima silama da svoju proizvodnju što više poveća; fo isto čini i Švaicarska, dok je Španija kontingentirala uvoz. Uvoz jaja u Italiju pao je sa 34.989 tona ı 1932 na 8.782 u 1933. Uvoz u Austriju takođe opada: sa 11.428 tona u 1032 na 8.968 u 1933. Švajcarski uvoz je u istom periodu pao sa .16.840 na 14.979 tona, a u čehoslovačku sa 142.7 na 93.7 mil. kom. Ovi podaci pokazuju da se ograničavanje uvoza vrši na celoj liniji. |
Oštra kriza svetske trgovine
jaja
Paralelno sa smanjivanjem uvoza množile su se (skace izvoza i padale su cene. Naš izvoz u periodu januar—5septembat pao је за · 16.391 tone u vrednosti 151.9 mil. din. u 1933 na 10.723 tone u vrednosti .82.6 mil. din. u ovoj godini. Pad po količini iznosi 34./0%, a:po vrednosti 45.0%. Naš izvoz najviše Je opao u Nemačku, sa 55.381.000 kom. u 1933 na 17.360.000 u