Narodno blagostanje

Страна 780 | НАРОДНО

РАЗНО

— Према писању словеначке штампе трговци из Дравске бановине, поводом разрезивања течевине,. изнели су као један од важних разлога за свој тежак положај: давање робе на отплату, тако да н. пр. гориво дрво данас се продаје само на отплату. Ми сматрамо овај аргуменат трговаца као неоправдан. Што трговци пропадају дајући робу на отплату (т.ј. на поклон, пошто: не могу. да је наплате) није последица неповољне коњунктуре, него њихове рђаве пословне политике.

— Разрезивање чланарине од стране принудних удружења даје повода за врло честе сукобе. „јЈцо. роја“ у рубрици „Из удружења занатлија. доноси поводом тужби да је чланарина код сарајевског удружења занатлија превисоко одмерена, следеће податке о чланарини код принудних удружења занатлија у Загребу: просечно 120 дин. годишње (од 50 до 3000) и на сваког шегрта и'помоћника повисује се минимална чланарина за 20 до 50 дин. трговаца 300 дин. по члану; код удружења штампарских предузећа 1200 дин. (од 500 до 12.000), овлашћених градитеља просечно 700 дин. (од 300 до 1500 д.), а код сарајевског удружења занатлија просечно 949 (од 60 до 1200 динара).

| — Привредни одбор румунске владе предложио је, да се у вези са новим режимом спољне трговине, откажу сви трговински уговори и поведу преговори за нове.

— Аустријске државне железнице увеле су штедне маркице које треба да служе унапређењу туризма. Маркице се продају за 50 гр. и могу бити лепљене у књижице којима се може платити вознла карта на свим возовима, и примају се са ажијом од 6—10%.

— Narodna banka je izdala sledeća uputstva ха пегобпа plaćanja u navedene zemlje: ovlašćeni novčani zavodi mogu prodavafi putnicima u Čehoslovačku i u korist onih· koji imaju pravo ma osnovu specijalnih ovlašćenja na novčane pošiljke u 'me izdržavanja samo efektivne čehoslovačke krune, čekove u koliko nisu postali arbitražom od drugih valuta ı uplata na račun Zemske banke Prag. Putnicima u Poljsku mogu se prodavati samo efektivni zloti i čekovi na ovu valutu pod uslovom da nisu postali arbitražom od druge valute i plate ng račun Poljskog kompenzacionog frgovačkog društva. Za plaćanja druge vrste, izuzev robe, mogu se upotrebiti samo potraživanja u zlotima. Putnici u Tursku mogu kupiti efektivne turske lire (pa-

_ БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр, 49

pirne ali ne i zlatne) i čekove na ovu valutu, ili mogu uplatiti u kliring preko ovlašćenih novčanih zavoda. Putnicima u Bugar-

'sku, Mađarsku, Rumuniju i Austriju mogu se prodavati samo va-

lute i čekovi na valute koje su u ovim zemljama zakonsko sretstvo. plaćanja. Moguća je i uplata u kliring, preko ovlašćnih zavoda kod Narodne banke.

— „U Iniormafion” ykagay|e Ha HeMOTyhHOCT декрети-. рања цена на примеру хлеба, који се свуда нуди 10—12% испод декретиране цене благодарећи куповини пшенице и брашна испод одређених цена.

— Претседник нове белгијске владе изјавио је, да ће се без већих промена спроводити програм старе владе што значи одржавање златног важења, дефлација (подразумевајући и снижење пореза), уравнотежење буџета и т. д.

— Комитет, коме је претседник Рузвелт ставио у дужност да изради предлоге за оживљење америчке привреде, поднео је извештај у коме се предлаже: Сарадња Америке са Друштвом Народа; повлачење Америчких трупа са Филипина; ограничење усељавања са Оријента на исти начин као што је ограничено усељавање из: Европе: укидање забране према којој земље које нису извртниле своје дужничке обавезе не могу узимати зајмове у СједАмер. Државама; вођење преговора са дужничким земљама; сазивање трансферне конференције у циљу практичног спровођења закључака дужничке конференције; употреба злата само. у међународном промету; обустава политике дизања цена у америчкој пољопривреди.

— Управа државних монопола спрема нови Правилник о; раду, пензионом осигурању и платном систему у монополским предузећима. |

— Савез српских земљорадничких задруга за Босну и Херцеговину одржао је скупштину и на истој усвојио резо-

луцију у којој се предлаже следећи начин за решење питања

сељачких дугова: богатији сељаци да плате дугове у потпу-

ности у оброцима, који ће законом бити утврђени; сиро-

машнији да плате 50%. Односно накнаде поверилаца предлаже се следеће: „приватним кајшарима и кајшарским 3заводима“ не треба признати никакву накнаду, солидним повериоцима држава треба да надокнади половину губитка, а задругама цео. |

— У Француском парламенту министар трговине Маршандо изјавио је, да морају бити предузете мере противу радња са јединственим ценама, које су направиле неред у целокупној детаљној трговини.

i BB KG

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 NOVEMBRA 1934 GODINE

U stanju Natodne banke na dan 22 novembra 1934 godine nalazimo najinteresaniniju promenu u pasivi, kod žiro-računa, koji su porasli za 65 na 719 miliona, što ie rekordna visina. Poslednji puf, imali smo ovako znatna potraživanja po Žžiroračunima Narodne Banake u martu 1931 godine, dakle ravno pola godine p:e no što je kod nas izbila bankarska kriza. Nije nam. poznata siruktura ovih računa, ali ipak pretpostavljamo, da će najveći deo ovih potraživanja dolaziti od strane javnopravnih novčanih ustanova, prvenstveno Državne hipotekarne

banke i Poštanske štedionice, Za poslednje tri nedelje ovi Sti žifO- · računi porasli za ravno 200 miliona, Državno potraživanje samo

је neznatno povećano, na 3.1 milion a razni računi su opali za pola miliona na 639.3 miliona, tako da su obaveze po. viđenju per saldo ove nedelje porasle za 64.6 miliona na. 1361.5 milion. Obaveze sa rokom veće su za 21.7 na 783.0 miliona, a razna pasiva porasla je za 39.3 miliona, dok je razna aktiva veća za 5.1 milion i iznosi 202.8 miliona. |

Podloga zlata pokazuje priliv. za 040 hiljada na 1816.7 miliona, a devizna odliv od.5 na 169.7 miliona. Tome na suprot imamo kod deviza koje ne ulaze u podlogu povećanje za 12 na 48.9 miliona. IL kod kovanog novca imamo priliv, za 37 па 221.8 miliona. |

Menični zajmovi su opali za 25 па 1587 miliona i lombardni su ostali gotovo перготепјен .