Narodno blagostanje
јап
у
LIM OTO БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 50
„Страна 794
— Забрањен је извоз ораховог дрвета из наше земље. . — У Будимпешти је отворема берза | за јаја као 'отсек _ Продуктне берзе. · ИНАУОТРИЈА = Рјепшт beogradske Industrijske komore održao je SVO-
ји plenarnu sednicu na kojoj je raspravljano o minimalnim nad-
' picama, saobraćajnim farifama, uredbi O kartelima, „potrošnji uglja u industriji. Za pravilnu i potpunu primenu Uredbe o karte-
_ lima treba” doneti posebni pravilnik. — Turska je osnovala Tri fabrike alkohola, koje prera- đuju Sodišnje 41 mil. kg. grožđa i 23 mil. smokava. Osim ovih
__ · jabrika Osnovana je još |edna Za: destilaciju konjaka u Tekirdagi.
HHILOM од 22,8,
= у октобру о. г. основанб је 'у Италији 187: акцис_нарских. друштава са главницом од 65,7 милиона лира. 116 _ друштава је повећало. своју главницу за 1643 милиона _ лира. Насупрот томе ликвидирало је 58 друштава са глава престала су услед фузије 4 друштва са
– · главницом од 21,3 милиона лира. 62 друштва смањила су
| _главницу за '320,5 милиона лира.
| до споразума међу већином заинтересованих,
84, „извоза и превоза.“
= Г. Тенис, претседник белгијске владе, поднео је парламенту законски предлог о режиму угља.. Према одредбама овог предлога влада може „и у случају да не дође прописати "све потребне мере Ба обезбеђење производње, продаје, уво-
„Новости“ · доносе да је предузеће Пао лим за градњу вата у Београду купило у Пољској дозволу за "изградњу туристичких аероплана „КМУР-8“, чији су апарати
_ однели победу на последње две међународне ваздухопловне _ утакмице.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
—- Ministarski savet je snizio uvoznu carinu ma pirinač,
-- sjrovu- naftu, pamuk, klobučaste tkanine (pamučne, kudeljne i
“vunene); mašine u industriji hartije, tkanine i cedila u uljnoj i drugoj industriji, cevi za predionice i kablove. Carina je povišena na gvoždene konstrukcije. Uvedena je carina na kalcium ·hloride i magnezium sulfat i pamučnjak za čišćenje mašina. Smanjena је izvozna carina na krpe i tekstilne otpatke. Osim toga su ukinute povlastice za izvesnu robu a date za drugu. — Za prvih devet mešeci o. g. Grčka je izvezla 19,8 mil. _Ке. duvana prema 22,8 mil. u istom periodu prošle g. — „Novosti” donose da su izgledi za ovogodišnji izVOZ divljači vrlo nepovoljni, u prvom redu zbog velikih količina ruske _ robe na svetskom tržištu. Postoje zalihe od prošle godine; cene ви osetno popustile. — Na izložbi turske industrije u Ankari u otseku za pro„pagandu nalazi se statistička tablica koja predviđa da se turski uvoz freba da smanji za vreme petogodišnjeg plana za 80%. | — Pomoćnik ministra trgovine u Grčkoj saopštio je javnosti da će vlada sniziti železničku ftarifu za prevoz životnih „namirnica, i da će ih iz Bugarske uvoziti za kompenzaciju dr' · чејот, najzad je rekao da ovi proizvodi čine izuzetak u platnom prometu sa Jugoslavijom, Turskom i Rumunijom. Pomoćnik je mišljenja da će ove mere prouznokovati pad cena životnih namirnica, ·. E __ Амерички министар спољних послова Хел тражио је, да се при новим трговинским уговорима задржи клаузула највећег повлашћења, док Пик, Рузвелтов саветник ва 'спољно-трговинска питања, пропагира прилагођавање = клаузуле највећег повлашћења новим потребама. — У бр. 45, пишући о новом трговинско-политичком
експерименту у Румунији, ми смо, поред осталога, рекли: | "систем · Кконцесионирања и максимирања увоза по покретној скали,
гуНови режим спољне трговине у Румунији значи
која се. унапред никада не може предвидети. Отуда је ње-
+
_ bez gotovine 49,19%.
гова главна карактеристика беспримерва = неизвесност каква ie до сада била непозната у капиталистичком режиму. Његове последице по даљи економски развитак биће далекосежне“, У првом месецу по увођењу новог режима. "читав спољно-трговински промет био је паралисан. Страдали су подједнако и увоз и извоз. Покавало се немогуће да се са сваком државом може обезбедити активан трговински бипанс. Пошто нема изгледа да се функционисање новог режима може, ма каквим допунама да обезбеди, то претстоји његова битна измена.
— Немачка води преговоре са Сједињеним "Америчким државама за набавку 800.000 бала памука. Цена би била 15 центи за фунту, а плаћање би се извршило 25%. у готову а остатак у регистер маркама, које би америчким купцима немачке робе биле 0 са нормалном | KyPpCHOM разликом, _
СОЦИЈАЛНА. ПОЛИТИКА
— Ministar socijalne politike i narodnog пица Tešio je da se radničkoj komori u Novom Sadu priključe srezovi: Zemunski, rumski, iriški, staropazovski, iločki, šidski i mitrovički, koji su dosad pripadali zagrebačkoj, a Zemun (dosad pripadao zagrebačkoj) i Pančevo (dosad novosadskoj) beogradskoj.
— Na skupštini Beogradske lekarske komore traženo je da se zabrani osnivanje novih bolesničkih blagajni s motivaci-" јот da su ih u poslednje vreme počeli da osnivaju materijalno dobro situirani ljudi s ciljem da iskoriste nezaposlenost lekara i dođu do jeviine lekarske pomoći na štetu privatne prakse, a to zahteva i interes i siromašnih građana, na čiju se Štetu danas leči imućno stanovništvo u svim javnim ustanovama.
— Prema anketi Dispanzera za fuberkulozu u Beogradu
· od 268 tuberkuloznih bolesnika, koji su pregledani 75% је Ži-
velo u porodici, od kojih je samo 16% imalo zasebnu, sobu; od onih, koji su živeli u zajedničkoj sobi sa zdravima 43,70 je spavalo u istoj postelji sa zdravima. izvršena je poseta kod 353 bolesnika, od kojih je 79% živelo u zajednici sa zdravima, a 31,8% spavalo је и istoj postelji sa zdravim. Najveći broj
bolesnika: bio. je od 20 do 30 godina starosti (42, 6%), ! stano-
vao je u perifernim kvartovima; domaćice i zanailije su bili najmnogobrojniji. Ovi podaci nam pokazuju zašto je tuberkuloza tako mnogo rasprostranjena u Beogradu, jer spavanje u istoj postelji sa tuberkuloznim bolesnikom znači 0. i obolenje.
— У Румунији је законски регулисано запослење домаћег и страног особља код румунских предузећа: румунски поданици треба да су заступљени са 80%, а страни са
-20%. Од странаца узимаће се првенствено они који су већ
били запослени у румунским предузећима, ожењени румункама и који имају деце.
— Друштво кућевласника У лит жалило: се надлежним на одлуку општинске управе о социјалном прирезу од 2 динара месечно за сваки стан издат под кирију ради помагања незапослених.
—- На седници већа · Општине. OM приликом претреса „Грађевинског правилника“ решено. је да. се убудуће забрани становање у подрумима и да се. себе: за становање не смеју зидати уже од 3 метра, а кухиње: од 2,5) M. Ипак то не значи, да се убудуће неће становати У подрумима, } ; 55
НОВЧАРСТВО
— Kod Poštanske štedionice opao. је u Ола 0. РБ. broj čekovnih računa sa 24.299 па. 24.388, a ulošci po ovim računima porasli su sa 1.036,0 mil. din. na 1.133,3. mil. din. Bnoj štednih knjižica je porastao. за. 307.115 па. '310.327, а štedni ulošci su рогазћ за: 691,6 ти! ап. -па: 692,0 ml. :od čega
4