Narodno blagostanje

8. децембар 1934 НАРОДНО

Као што омо писали у броју од 27 јануара ове године, у току другог полгођа 1933 цена вуне је необично поскочила. Курсеви у Лондону за аустралијску вуну порасли су са 11 пенса по фунти (453 гр.) у мају 1933 на 20 пенса у јануару о. г. Поправљање цена било је сувише нагло па није чудо што је брзо дошло и до очекиване реакције. За самих 8 месеци, од јануара до септембра о. г., цена је преполовљена. Она је износила (у пенсима по фунти од

Да ли је завршен пад цена вунер.

453 гр.): _

1934 1 Hr JM: у М MI УМЕ VII IK највиша 20 20 19 18 17 155. 195. 125. 1 li најнижа 18 19.185 17 15. 125 JOB) |J 10) 11

У септембру је забележен рекордни минимум, са 10 пенса по фунти. То је 35—40% испод предратног паритета. Штета претрпљена од стране произвођачких земаља није била тако велика као пад курсева, јер је већи део производње продат већ на почетку кампање, по релативно повољним ценама. Тако је вредност аустралијског извоза у 1933-34 изнела 52 милиона фунти према 35 милиона у претходној кампањи, иако је за исто време поризводња смањена са 3 а 2,5 милиона бала. Вредност новозеландског извоза сра-

змерно је још више порасла, са 4 на 10 милиона фунти,

али је и тамошња производња повећана, са 575 на 650 хиљада бала. Јужна Африка и Аргентина такође су доста добро прошле, јер им је успело да гро производње продаду пре наглог срозавања цене.

Поменути пад цене проузрокован је из више разлога. Први долази отуда што се у новој кампањи очекивало повећање производње. Затим су и куповине земаља увовница у току све године смањене, Француска је у првом полгођу

БЛАГОСТАЊЕ Страна 793 1934 увезла само 107 хиљада тона према 167 у истом раздобљу 1933. Енглеска је такође омањила свој увоз за неких 6% (ca 184 на 173 хиљаде тона), а Италија за 15%. Немачка је истовремено повећала увов са 106 на 116 хиљада тона, али је ово повећање извршено у времену од јануара до априла, После априла немачки је увоз скоро сасвим престао, јер је влада завела систем увозних дозвола. · Мало доцније завела је исти систем и Италија. Код појединих земаља играла је знатну улогу и тежња за аутаркизирањем.

У вези с тим извозничке су земље са страхом очекивале почетак нове кампање. Међутим, нови пад цена није наступио. У октобру је примећено и мало побољшање. Да ли ће ово побољшање претстављати крај депресије на тржишту вуном, зависи првенствено од тражње. Понуда се није много променила. На Новом Зеланду и у Аустралији производња је у 1934-35 порасла, али је у Јужној Африци и С. А. Д. скоро за исто толико опала, док је аргентинска производња углавном остала непромењена. На развитак тржишних прилика повољно ће утицати и чињеница, што вуна спада у ред производа за које ни у једној земљи под притиском падања цена, није вршено стокирање. Како су и залихе којима располаже текстилна индустрија, минималне, могао би се очекивати пораст тражње. Али томе насупрот дејствује употреба сурогата (на пр. вештачке вуне, лана итд.), као и тежња земаља увозница да повећају сопствену производњу. Иако се због тога не може очекивати знатан пораст цена, ипак има изгледа да оне неће моћи у јачој мери ни да падну. Равлика између цена вуне и осталих јевтинијих текстилних сировина постала је, наиме, знатно мања, него ли у време пре појаве кризе, тако да постоји велик потстрек за појачање потрошње ове текстилне сировине, чија је цена — поред цене природној свили — највише срозана.

вез

ОБАВЕЦ ПОЉОПРИВРЕДА

— још о извозу меда. У току привредне депресије ниједан наш извозни артикал није претрпео толики пад, ни по количини, ни по вредности, као што је случај са медом а воском. Од 1929 г. до 1933 г. опао је наш извоз пчеларских производа по количини за 70% и по вредности за 77%. Иначе, он претставља једну безначајну вредност (1933 г. свега 221 хиљ. дин.). Такође су се срозале и цене. Па и поред тога се код нас врло много пропагира пчеларство и као излаз за повећану производњу истиче се повећани извоз. Ми смо до сада у више махова писали о томе, те није потребно понављати, само доносимо кратак цитат из „Политике“ од 29 прошлог месеца: „Наша земља би могла да буде не само први произвођач меда у Европи, него и први извозник меда на европска тржишта. Али за ово су потребни већи напори, већа одговорност и већи капитали. Само се по себи разуме да је за извршење тако крупних задатака у нашем пчеларству кадра само задружна организација“. Ми пак сматрамо, да нико није кадар, сем онај ко реши да губи своје паре производећи мед за демпинг-продају.

— Француска влада поднела је парламенту предлог закона о вину, са циљем да се отстране вишкови, а у будућности да се избегне хиперпродукција. У ту сврху дестилисаће се неких 15 милиона хектолитара вина, тако да ће на тржишту остати само оне количине које су заиста нужне за подмирење нормалних потреба, Ради избегавања будуће хиперпродукције предвиђена је забрана сађења но-

ТАЈНА СЛУЖБА

вих лоза, осим за осигурање породичне потрошње и нормално одржање винограда. Виноградари који имају површине веће од 10 хектара морају приступити постепеном смањивању површине. Предвиђена је и потпуна забрана продаје директно родних хибрида, као и продаја вина од истих. Казне против промета ненормалних вина биће знатно повећане.

— На пољопривредним огледним станицама у Ливну, Сињу, Книну, (Приморска бановина), према „јио. Тоуди“, врше се огледи са проширењем културе конопље и лана, како би се наш сељак опет повратио домаћој производњи својих одела и рубља. Вероватно, у духу предлога једног нашег професора, који је нашао излаз из кризе у повратку сељака натуралној примитивној привреди или, по речима Лорда Сесила, „повратак у џунглу“.

— Конференција о пшеници, која је одржана у Будимпешти од 22 новембра до ! децембра, разишла се не свршивши ништа. На дневном реду била су три питања: утврђивање тромесечних извозних контингената, мининалних цена и продужење Лондонског споразума за две године. Прекоморске земље извознице нису се могле споразумети ни у једном од ових питања. Аргентина и Аустралија тражиле су повећање извозних квота и измену базе за одребивање истих. Сем тога, Аргентина је била и противу минималних цена. Идућа седница одржаће се 5 марта у Лондону до кога ће времена прекоморске земље покушати да се међусобно споразумеју.