Narodno blagostanje

И:

„__ задовољством да је, с малим изузетком,

Страна 191

8, децембар 1934.

Uredbom 0 zaštiti novčanih zavoda i njihovih poveti-

"Maca od 22 novembra 1933 g. dozvoljeno je prebijanje dugova

uložnom knjižicom s motivacijom da se dužnicima olakša pla-

= "сапје njihovih. Obaveza kod zavoda, a ulagačima omogući brža

i. povoljnija · realizacija njihovih uložnica. Uredba je,

dakle,

~ „principielno odobrila da se zavodski dužnici mogu poslužiti pre== bijanjem, ali nije određeno u kojoj meri. Do donošenja nove .

Uredbe ostala je odluka o tome isključivo u rukama zavoda. "Nova Uredba od 22 novembra 0. 85. dozvoljava. zavod-

' “skom dužniku da može ут prebijanje svoga duga kod svake

isplate do 50% ako drugih 50%. isplati u gotovom, ne samo

' sopstvenim, nego i kuplienim knjižicama.

1 starom, a još Više novom uredbom frgovina · uložnim

"-кптасата ne samo da nije zabranjena, nego ie čak kodificira-

na. Time je u potpunosti zakonskim putem sprovedeno Ono

'što smo mi pre dve godine branili od pomenutog besomučnog

napada. · | Držimo da· je ova reminiscencija prilog vaspitanju na-

_- šega javnoga mišljenja za raspravu ekonomskih pitanja.

Почетком децембра приређена је у многим крајевима наше земље занатска недеља у циљу пропаганде занатских производа и промицања занатских

У албум занатске недеље

== = === АС

marami ani mm

- интереса, под еуфимистичком паролом: · „Снажан занатлиј-

ски сталеж је основ народног благостања“, па је израђена и њена симболичка значка са овом паролом. Ми ћемо ускоро

"са цифарским подацима доказати колико је тачно и умесио

присвајање горње пароле од стране занатлија. Сматрамо да је оправдано и похвално од стране занатлија а нарочито данас кад је криза осетно погодила и њихов ред, да врше пропаганду и бране своје интересе, у колико то није улерено против других привредних редова. Констатујемо са садања занатска недеља, насупрот досадањим приредбама, (била без лично нетрпељивих и тенденциозних напада на појединце и друге

_редове..

На овогодишњој недељи занатлије нису додирнули HHједном речју извесна питања, која им не би ишла у прилог, и била у пуној супротности са горњим геслом. Ниједном речју није поменуто питање ноћног рада у пекарницама. Ми то занатлијама не замерамо, јер ни други привредни редови не би то учинили. Али ми немамо разлога да то прећутимо, стога ћемо, а то нам је и дужност, Да за албум

"овогодишње занатске недеље дамо мали прилог.

Упоредо са објављивањем написа о занатској недељи, наша дневна штампа и даље наставља са написима о ноћBOM pay у пекарама. ·Ми смо до сада небројено пута но-

-тирали карактеристичне детаље, "који нам лепо илуструју

таквим се све сретствима служе пекари, да би изиграли зажонске одредбе о ноћном раду у пекарама. У прошлом бро-

ду донели смо цитат из „Новости“ о барикадама и бодљи"кавим жицама, којим се ограђују пекарнице, да би се спре„чила контрола државних власти. Карактеристично је да ову " појаву већ месецима видимо у свим местима, где је дошло

до ноћне забране рада у пекарама. Државна контрола није

_ успела још да стане на пут овом незаконитом и несоцијал__ном раду пекара, па је дошло дотле „да полицијски органи _ добијају наређење да продру У пекарнице, макар и силом, "и: спрече протузаконито пословање“. Ово је у толико жа-

лосније, што је у питању занатлијски ред, коме иде најбоље, што смо калкулацијама покавали у чланку: „Најопа-

_ · CHHjH картел“ (у бр. од 26 маја о. г.), као и у другим наLOM |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Bolji izgledi za naše 'kliriniko potraživanje u Nemačkoj

U prošloj godini imali smo uvOZni višak iz Nemačke od 91,4 mil. dinara, dok za prvih deset meseci o. 6. imamo izvozni višak . od 37,5 miliona. Na klirinškom računu Narodne banke, međutim, naše potraživanje prema Nemačkoj 'znosi 175 mil. dinara. Velika razlika između potraživanja u kliringu i sivarnog izvoznog viška dolazi otuda.što su rokovi plaćanja uvoza i izVOZa različiti. Mi smo nekoliko puta ukazali na velike teškoće naših izvoznika u Nemačku, čija su potraživanja za sada zamrznuta i ako se radi o robi, koja se po uzansima plaća odmah. Nemamo тадова da menjamo naše mišljenje i ako sa zadovoljstvom konstatujemo da su potraživanja naših izvoznika velikim delom pokrivena potraživanjima Nemačke kod nas kojima još nije stigao rok plaćanja.

· U „Pravdi” od 22 novembra mapisao. je g. Kapetanović člančić u kome tvrdi da našim izvoznicima u Nemačku preti velika opasnost od devalvacije marke. Doslovno kaže „da Nemačka hoće da smanji vrednost svoje valute za izvesan, procenat, koji još nije određen”. Kao zaključak podmeće mašim izvoznicima, da oni Obaraju селе kukuruzu na dosad mneviđeni nivo, da bi se naplatili za eventualnu štetu u Nemačkoj.

G. Kapetanović je isptstio iz vida neke važne činjenice. Njegovo proročanstvo O skorašnioj devalvaciji, dakle o smišljenoj akciji države za obaranje vrednosti novcu, u Suprotnosti je sa mnogobrojnim izjavama odgovornih nemačkih državnika, u kojima se stalno naglašava da O devalvaciji ne može biti gOvora. Tako se je d-r Šaht, u poslednjem svom govoru 16 nov. u Stuttgartu energično izjasnio protiv :devalvacije, navodeći da govori u saglasnosti sa kancelarom i članovima vlade. Nemamo razloga da ne verujemo takvim jasnim izjavama sa strane odgovornih ličnosti.

Glavni је ćili privredne politike Nemačke u odnosu sa inostranstvom da održi kurs marke, da spreči depresijaciju koja bi mogla nastati zbog pasive platnog bilansa. Dosad je Nemačka u tome uspela jer je kurs marke u Cirihu iznad one tačke kod koje u normalnim prilikama počinje izvoz zlata. Održavanje ove politike ne zavisi samo od namere Nemačke vlade, kao što je to slučaj sa devalvacijom, ali ni u ovom pogledu nema znakova: iz kojih bismo mogli zaključiti da Nemačka namerava napustiti dosadašnju politiku. |

Nije dakle jasno na Osnovu čega g. Kapetanović соуот o prestojećoj devalvaciji. Takođe је neosnovano i фугдепје 0 pritisku na cene kukuruza zbog teškoća nastalih u platnom prometu. Nemačka izvozi od nas u najboljem slučaju 1/4 izvoznog viška. Ova količina nije rešavajuća za obrazovanje cena. To ie dokazano i time što su cene kod nas na paritetu svetskog tržišta, dakle normalne. Da preferencijal, koji je Nemačka nama u trgovinskom ugovoru dala, i koji treba da nam osigura veću cenu od 24 din. za 100 kg., ne može doći do dejstva na tržišiu ima drugih uzroka koji nemaju nikakve veze sa kliringom.

Narodna banka je pokazala razumevanje za težak položaj izvoznika, jer lombarduje, njihova: potraživanja i time čini iedino. što je moguće. ;

Пошто је Енглеска успела да за последњих неколико година уседмостручи своју производњу шећера, да увоз смањи i 3a 96.5% и да производњу У Британској Индији форсира до те мере да ова у светској производњи заузме прво место, узела је иницијативу за оживљење светског картела шећера. Међуитим изгледи за светски споразум о шећеру никада нису били неповољнији него ли данас, Развој светске производње у периоду депре-

Светска трговина шећера под притиском аутаркије

____ -Č - -

сије под утицајем аутаркистичких тенденција чини немогу-