Narodno blagostanje

Страна 792

ћим сваки споразум и форсира све веће губљење шећера _

са светског тржишта као артикла међународне трговине.

Чедборнов план, који су у мају 1931 потписале Куба, |

Јава, Перу, Мексико, Немачка, Чехословачка, Белгија, Мађарска, Југославија и Пољска, није успео да регулише про-

изводњу и побољша ситуацију на светском тржишту. За све.

време важења споразума прилике на светском тржишту остале су непромењено тешке и скоро ни са каквим изгледима на побољшање. Напротив, према тенденцијама, које владају у производњи шећера, пре би се могло говорити о даљем погоршавању. Светска производња шећера у периоду важења споразума 1931—35 остала је скоро на истом нивоу, али у њеној расподели на поједине земље настале су врло важне промене. Док се производња у земљама потпи_ сницама Чедборнова споразума у наведеном периоду смањила за више од половине (55%), дотле се у осталим земљама повећала за 34.6%. Број земаља, које су тежиле да властитом производњом задовоље своје потребе, стално се _ повећавао. Аустрија, Италија и Турска у овој години властитом производњом покриће целокупну своју потребу. Швајцарска и Грчка приступиле су подизању сопствених фабрика и гајењу шећерне репе, С тим у вези повећавала се и царинска заштита и предузимане су разне мере за ограничавање увоза шећера. С друге пак стране под теретом царинске заштите шећер је бивао све неприступачнији широким потрошачким масама и његова је потрошња стално опадала. Пад потрошње у европским земљама у периоду 1929—33 кретао се од 14% (Швајцарска) до 26.8% (Пољска). У нашој земљи пад потрошње износи око 40%. Велике промене су наступиле и у прекоморским земљама, које производе шећер од трске. Куба је изгубила примат у светској производњи шећера смањивши своју производњу у периоду 1929—34 за пеловину. Смањење производње на Јави износило је преко 70%. Напротив, Британска Индија повеhana je своју производњу за 34% и у светској производњи заузела прво место. После увођења високе заштитне царине (под Хувером) Сједињене Америчке државе такође су форсирале властиту производњу, нарочито на Хавајима и Фили_ пинима.

У време Чедборнова плана, дакле, производња шећера смањивала се у земљама извозницама, а повећавала у онима, које су биле упућене на увоз. Резултат тога је био, да је шећер као артикал међународне трговине бивао све више потискиван. Светски извоз шећера у периоду 1929/33 год. смањио се за 22% и тенденција даљег смањивања постала је сталном. Извоз важнијих земаља показује следеће опадање: Кубе 54%, Холандске Индије 43%, Чехословачке 63%, Немачке 93%, Пољске 62% и т. д.

При оваквој ситуацији напор за стварање светског картела шећера постаје сувишан.

етра ата O j 2 O Posle Ruzveltovog eksperi-

Irving Fišer je 1920 godine u svojoj knjizi Stabilizing the menta sa dolarom Dollar tvrdio, da se depresija

- može otkloniti samo топефагот politikom. Тада је on predlagao stabilizaciju nivoa cena pri čemu bi se zlatna sadržina novčane jedinice menjala uporedo sa promenom cene zlata, tako da bi vrednost ovoga ostajala nepromenjena.

U jednom novom memorandumu 1934 g. Fišer {e izneo nove dokaze za svoju monetfarnu teoriju krize. On naime pokazuje, da se promena nivoa cena ц jednoj zemlji može preneti na druge zemlje ako među njima postoje stabilni valutni Odnosi, kao što su n. pr. zemlje zlatnoga bloka, sterling kluba i t. d. Na osnovu toga on zaključuje, da se promene u nivou cena mogu prenositi preko stabilnih valutnih odnosa, bilo ne-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

posredno kao što je slučaj kod sterling kluba ili posredno preko zajedničke metalne podloge (zemlje zlatnoga bloka). Pošto, po njegovom mišljenju, nivo cena utiče na stanje proizvodnje i uposlenosti (što se dokazuje njihovim paralelitetom) to zavisi od valutnih odnosa. Fišer mapominje, da ovaj korelativitet ne mora da bude posledica čisto monetarnih, već i drugih uzroka, ali ove prethodno treba dokazafi. Ovi drugi uzyOci mogu роstojati kod oltstupanja ц КогејаНнупот razvoju nivoa cena i vrednosti valute. Otuda on tvrdi, da je upotreba zlata u monetarne svrhe uzrok širenja depresije. Uopšte, depresija se javlja kao posledica skoka cene zlata. Kao naročit dokaz za ovo tvrđenje Fišer navodi razvoj u Kini, Roja, težeći povećanju cene sreDra, koje čini osnovu njenoj valut, ide u susret depresiji. Fišer dodaje, da zlato kao takvo. nije krivo, već njegov položaj na fržištu. -

Fišer ne traži kao tehničku formu monetarne politike krize manipulaciju novca. Sem primera S. A. D. gde je Fišerov predlog izvodio na delu Ruzveltov savetn:k Voren, on ukazuje i na drugi primer. To je Švedska, u kojoj je stabilizacija nivoa cena pokušana preko kontrole kredita ti. putem diskontre polike. Fišerov predlog, koji pretstavlja jednu Rkonjunkturnopolitičku meru i kao takav se još uvek propagira, sadrži jednu zabludu. Njegova je osnova dugoročna korelacija između nivoa cena i relativne ponude zlata. Ovde svakako postoji neposredna veza, koju su utvrdili Kasel, Kičin, Voren i Snaider. Poslednji pod relativnom ponudom zlata podrazumevaju odnos između stanja monetarnog zlata i potrebe odgovarajuće svetskoj proizvodnji dobara. Može sc pretpostaviti, da je Fišer želeo stabilizaciju drugih talasa, naročito održavanja previsokog nivoa cena u 1920 g. da bi se izbegao proces deflacije. Prema primerima iz istorije dellacija se morala očekivati, koja bi cene srozala na predratni nivo. Ali ovaj izvanredni razvoj cema, koji je, po Fišeru, bio prouzrokovan promenom iražnje zlata zbog finansijske politike ratujućih država i potom zbov» povratka zemalja zlatnom važenju, u međuvremenu je završen. U buduće mogla su se očekivati samo normalna konjunkturna odstupanja od trenda. O mogućnosti primene Fišerovog predloga na ova kratkoročna kretanja nema još dokaza.

Uopšte ne bi trebalo pokušavati stabiliziranje cena bilo pomoću manipulacije cene zlata, kao što ie u S A. D., bilo kontrolom kredita (Švedska). Privrženost za ovu konjunkturnopolitičku meru objašnjava se fime, što njeno sprovođenje i ako tehnički teško principijelno izgleda vrlo moguće Tehničke teškoće sastoje se pre svega u tome što se kod indeksa Као merila radi o jednom proseku cena, dok nu njemu mogu postojati najveća kolebanja pojedinih cena. Za privredu je međutim najvažnije stabilizacija pojedinačnih cena. Iz toga izlazi, da kvalitativni i kvantitativni sastav indeksa mora postati objekat stkoba raznih interesa. Sem foga, variranje cene zlafa ima za posledicu kolebanje deviznih kurseva, koje pretstavlja prepreku međunarodnoj trgovini. Variranje kamatnih stopa bez obzira na ponudu i fražnju kapitala vodi velikim poremećajima u oblasti proizvodnje. Najzad, treba podvući, da se principijelna mogućnost vladanja konjunkturom pomoću uticanja na. nivo cena i kredit, znatno precenjuje. Postoje konjunkturne pojave, koje ne dolaze do izražaja u nivou cena i kreditu i obratno, nisu sve promene cena posledica konjunkturnog kretanja. GubЏепје 12 vida ovih činjenica pretstavlja grežku američke ekonomske nauke i politike, koja polazi od !liberalisiičkih odnosa, jednostrano ukazuje na značaj kretanja cena i monefarnih faktora, kao uopšte kvantitativnih odnosa. U nemačkoj literaturi i praksi, pored ovoga, ukazuje se velika pažnja i kvantitativnim odnosima, ne-monetarnim faktorima (uposlenost), kao i psihološkim činjenicama.

=