Narodno blagostanje

1, јануар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 9

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

G. Mihajlo Avramović je bio predmet slavlja prilikom svoje 70-godišnjice, bolje no što bi se to inače moglo očekivati za jednog radnika na zadrugarstvu. On ima za to da zahvali okolnosti da se zadrugatnstvo pocepalo. "То је јефпо dobro od tog rascepa.

Prilikom njegove proslave, a i proslave srbijanskog zemljoradničkog zadrugarstva, bilo je pisano i o samom тадтцоагstvu kao takvom. premda vrlo škrio i bez podataka. Veliki deo toga podložan je kritici, a delimično čak i ispod kritike. "To je na primer slučaj sa, tezom, da je zadrugarstvo bilo oruđe protiv kapitalizma u predratnoj Srbiji. Osnivanje prve zadruсе ц Srbiji tumačeno je kao odbrana od kapitalističkog pritiska. Kapitalizam 70O-tih godina prošloga veka „isisao je Као pauk ekonomsku snagu našeg seljaka.” Međutim g. Mika Avramović u svojim delima pruža ogroman materijal protiv te teze. On veli, između ostaloga, da je naš zemljoradnik u to doba sam trošio 80% svojih proizvoda, a 20% samo iznosio ma tržište. Tržišnost je dakle bila u povoju, a bez tržišta nema kapitalizma. Kapitalizam je jedna faza socijalne privrede, koja aslovljava visoki stupanj tehničke proizvodnje i nameće specijalan odnos između rada i ostalih sretstava proizvodnje. Međutim u doba kada su se kod nas pojavile prve zadruge (a ni danas nije mnogo drugojače u nekim krajevima) seljak |e orao. ralicom a najamni odnos u poljoprivredi nije ni postojao, Kao što ga i sada ima vrlo malo. Pristalice OVOg gledišta ovde pobrkali su dva osnovna pojma: Kapitalizam i novčanu Dfivredu. (О. Mika Avramović je međutim {e stvari dobro razlikovao. On je u svojim knjigama tvrdio da je zadrugarstvo 90-tih godina imalo za cilj da omogući našem seljaštvu prelaz iz natuaralne nw novčant privredu. Nigde kod njega nema ni reči o kapitalizmu. Toga u ostalom ni danas nema kod nas u poljoprivredi već samo nešto u industriji, trgovini i bankarstvu. Najveći deo našeg ekonomskog života tavori u uskim granicama: s:tnog kapitala. Ako bi kapitalizam trebao da bude prirodan i logički uzrok pojave zadrugarstva, onda ovoga ni danas ne bi bilo kod nas. ·

Kapitalizam i zadrugarstvo

-азижалтнишкишиниеен | Astrijski državni spoljni ducOVi smanjili su se sa 1826,6 mil. šil. u g. 1932 na 1788 mil. šil. krajem 1933. Uzroci smanjenja su pad kursa dolara i funte u Vremenu kada je već šiling bio depresiran i konsoldovanje onih dugova, koje je država primila kod sanacije Kreditanštalta.

Veliki uspeh austriiskog inostranog zajma.

PORE

U ovoj godini je austrijska vlada uspela da konvertuje zajam Društva Naroda iz 1923 с. кој је garantovan od Velike Britanije, Francuske i Čehoslovačke po 241/.%, Italije 201/)%, Belgije i Švedske po 2% i Danske i Holandije po 1%. Nominala zajma bila je 1355 77 mil. šil. a dobiveni iznos 1078,27 mil., pošto neto emisioni kurs nije dosugao ni 80%. Prosečno ukamaćenje — u pojedinim zemljama različito — bilo je 7%/,%. Pored isplaćenih anuiteta po otplatnom planu u iznosu od 40% do kraja O. с. austrijska vlada je otkupom smanjia dug još та. око 4%, tako (da je ostalo. 600 mil. šl. To je skoro “/, inostranih državnih dugova Austrije. Od ovog iznosa pada na amerikansku tranšu 103,2 mil., koja će morati biti isplaćena . u gotovom, jer po Džonsonovom zakonu ne mogu biti eritovane hartije od vrednosti iz zemalja, koje nisu ispunile svoje obaveze iz rainih i posleratnih zajmova. Zbog toga je DpOoVećana engleska i austrijska tranša. Austrijska iranša, koja je glasila na dolare, biće pretvorena u šilinge, dok će ostale glasiti na valutu garantne zemlje.

Zakon o zajmu Društva Naroda predviđa pravo austrijske vlade da pristankom kontrolnog komiteta garantnih sila odkaže zajam posle 1 juna 1934. Pregovori austrijske vlade sa pojedinim zemljama omogućili su konverziju, os:m francuske i čehoslovačke tranše, čije su konverzije odložene za godinu dana.

Imaoci starih obveznica imaće pravo da biraju između gotovog novca i novih obligacija. Upisi za. gotovo biće dodeljeni samo za onaj deo, koji bude ostao posle izmene starih u nove obligacije. Ukamaćenje je po pojedinim zemljama različito. Š/. konv. zajma nosiće kamatu од 411%, a 1+/. 5% (prema prosečnoj kamati od 75/,/% statog zaima). Kurs emisje takođe je različit. Neto em'sioni kurs zajma ceni se na oko 90 prema 80 starog zajma. Rok zajma produžen je za 15 8. до 1959 г. Amortizacija će se vršiti prvi pu и 1939 с. Zaostale amortiza– cije povećaće podjednako anuiete u narednim godinama. Prihodi carine i monopo:a biće i dalje zaloga zajma. Poverenici garantnih zemalja vratiće austrijskoj vladi depo u Vis:ni od 40 mil. šil., koji je služio za osiguranje plaćanja Аозренћ kamata. у

Uštede po službi kamata i amortizacije iznosiće za Drve četiri godine 60 mi.lL, prema tome je stvarno pobolišanje budžeta u 1935 g. 100. mil. šil., čime bi bio pokriven najveći deo predviđenog deficita od 112 mil. šil. za 1935: Anuiteti Će se smanjiti od 1939 g. na dalje na 40 mil. Šš. godišnje, zbog smanjenja kamata i produženja roka otplate.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА 5

—- Amerika će ove godine, zbog prošlogodišnje suše, ublažiti znafno mere o ograničavanju proizvodnje kukuruza i SVinja tako će se kukuruzom smeti zasejati 90% prosečne površine 1032/33, a obeštećenje za reduciranu površinu smanjeno je sa 35 na 30 centi za bušel. Broj svinja, koje proizvođači smeju gajiti, dozvoljen je 75—900% prosečnog stanja 1932/33. Naknada proizvođačima za smanjenu proizvodnju svinja ostaje ista, t. j. 15 dolara po komadu. Površine neupotrebljene za kukuruz ove godine moći će da budu zasejane drugim usevima, dok su prošle godine morale stojati neiskorišćene. Sem toga, predviđeno je, da će ove godine uživati kredit kod Comm0ouiti Credit Corporation samo oni proizvođači, koji su proveli reduk-

ciju. Ovako izrađen program stavljen je na glasanje da bi se Videlo raspoloženje proizvođača, i tom ptnilikom dobijen je sledeći rezultat: od 1,500.000 punopravnih glasača glasalo je 498.511 (45.3%) od čega 345.330 za, a 153.181 protiv.

= Засејана површина овимом пшеницом у CG. AN JU цени се Ha 44.31 um. акра према 41 у 1933 и 42.69 y 1932 години.

Francuski ministar finansija с. Хегтеп-Малеп 1јамо је, da će se poslovi na tržištu poljoprivrednih pro zvoda moći razvijafi sasvim normalno, pošto je zakonima o Vinu i Žitu, OSigurano oistranjivanje viškova. On је dodao da će vlada naj: zad moći da pristupi izvođenju programa 0 ozdravlienju čitavš proizvodnje i potrošnje putem korporativne organizacije; iZ-