Narodno blagostanje

Страна 24.

ОБАВ

"ПОЉОПРИВРЕДА

— Da bi se unapredila domaća kultura, duvana, uvedena је u Nemačkoj poreska olakšica za cigarete, koje sadrže пајmanje 50% domaćeg duvama. Omot cigareta treba da nosi oznaku crne cigarete (Schwarze Zigaretten).

— Proizvodnja šećerne repe u Italiji u kampanji 1934/35 iznela je 26,06 miliona kvintala prema 21,50 miliona. u prethodnoj kampanji. Proizvodnja šećera iznela je 3,07 miliona “'kvintala i prelazi za oko 150 hiljada kvintala unutrašnju ро'trošnju. Na kraju preihodne kampanje neprodate zalihe iznosile su 1,01 miliona 'kvintala.

— Трговачко-индустријско-занатска комора у Новом Саду тражила је, да се снизе железничке тарифе за превоз поврћа у циљу повећања домаће потрошње и одржања цена, наводећи да се последњих година поврће продавало испод производних трошкова, а великим делом чак и бацало. Прошле године је у Н. Саду бачено око 60 вагона парадајза, а сматра се да ће ове године бити бачено преко 500 вагона купуса, до се у западним деловима државе, нарочито у Приморској и Дравској бановини, осећа недостатак свежег и јевтинијег поврћа, а знатан део потреба се подмирује увезеним. — Министар пољопривреде је решио да се као луксузни артикли код пословања задруга имају сматрати они на које се плаћа порез на луксуз, изузев сир, а код производа, код којих је за кбалификацију луксуза меродавна цена, узеће се у обзир увозва, односно продајна цена.

— Пописом од јула месеца пр. год. констатовано je у Чехословачкој 3,887.837 ком. свиња. -

__ Због новог закона о житу од ! јануара хлеб у Француској појевтинио је за 0.25 цента по килограму.

— Према подацима новчаних завода у Новом Саду, сељачки дугови код 33 новчана завода у Војводини износили су крајем 1933 год. 498,2 мил. дин., од чега 433,8 мил. по меницама, док су улошци сељака код банака ИЗНОСИЛИ 207,6 мил. дин.

— У току последњих пет година производња дувана је највише смањена у Херцеговини. Од 1939 до 1934 г. смањио се број засађених струкова за 65% (са 186 на 71 мил.); производња за 70% (са 635 на 160 вагона), а откупне цене за 70%(са 21,5 динна 6 дин. у 1933 г.).

— Секретар новосадске продуктне берзе изјавио је, да је од овогодишње производње хмеља продато до сада за извоз око три четвртине. Остао је хмељ лошијег квалитета. За бољи квалитет постигнуте су цене од 40 динара по килограму.

— Stalež zemaljske ishrane je pozvao nemačke seljake na tzv. proizvodnu bitku. U vidu deset zapovesti predlaže se seljacima intenzivnija kultura fila, upotreba selekcionisanog semena, unapređenie stočarstva a naročito ovčarsiva.

— U Dravskoj banovini podeliće se oko pola miliona orahovih sadnica iz banovinskih rasaldnika.

ИНДУСТРИЈА ;

— Ministarstvo. privrede u Nemačkoj preporučuje naziv „Weristoff” za surogate sirovina proizvedenih u Nemačkoj, umesto uobičajenog „Ersatzstoff”.

— U 1933 zg. svetska proizvodnja celuloze iznosila je 40 hili. t. u vrednosti od 3,6 mililardi din. Od celokupne proizvodnje pada 10—15 hilj. na Nemačku, a 15—20 hij. na S, A, D.

— U Švedskoj industrijska je delatnost danas veća, nego ikada posle 1920. Prema vestima švedske štampe metalurgij-

· ska industrija ne uspeva da nađe dovoljno kvalifikovanih тад

nika.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТАЈНА СЛУЖБА

· proizvodnju za celu 1934 с

"Ep, 2

— Po jednoj amerikanskoj proceni svetska proizvodnja veštačkih vlakana iznosila je u prvom polgođu 1034 god. 10,6 hili. t. prema 6,5 hilj. t. a celoj 1933 g. Prema časopisu „Die chemische Industrie?” ova procena, je niska. 158 časopis ceni с. ma najmanje 30. 1. 1.

— Vrednost ке proizvodnje kozmetičkih згејајауа bila je u 1920 g. oko 40 milijardi dim. tj. skoro pet puta više od predratne, a u 1933 g. je pala na oko 25 milijardi dinara. Skoro 80% celokupne svetske proizvodnje otpadu па 6 zemalja i to: na S. A. D. 40%, Nemačku 11%, Francusku i Englesku po 7—80/o, Japan i Rusiju po 5—6%, Italiju i Kanadu po 3% i Španiju i Braziliju po 2%. Vrednost jugosiovenske proizvod-

· nje kozmetičkih sretstava ceni se na oko 72 mil. din., to je 0,28%

vrednosti svetske proizvodnje. — Cekperap Удружења југословенске индустрије це-

_мента изјавио је, да су од 13 фабрика цемента пет ван

погона; далматинске фабрике извозе цемент по ценама које не покривају ни производне трошкове и једна од већих фабрика могла би покрити целокупну данашњу домаћу потрошњу, пошто све фабрике искоришћавају само око 13% свога капацитета за подмирење домаћег тржишта.

— Број аутомобила у балканским земљама је следећи: у Румунији 36.633, Грчкој 30.985, Југославији 12.800 и Ал банији 500.

— Произвођачи квебрача у Аргентини и Уругвају основали су картел чија је сврха регулисање продаје у иностранству. —_ Окружни суд у Травнику отворио је стечај над „Кривајом“.

— „јасеница" акционарско друштво за фабрикацију вагона, авионских мотора итд. снизила је главницу са 10 на 5 мил, дин.

— Број предузећа у Турској, која потпадају под закон о заштити и унапређивању индустрије у периоду 1933/ 34 попео се са 340 на 1470.

— У тежњи да се што више ослободи увоза страних сировина, у првом реду оних за текстилну индустрију, Италија настоји да памук замени кудељом пошто је пронађен поступак да ова механичком и хемијском прерадом добије све особине које има памук.

— трговачки млинови у Чехословачкој тражили су од владе да не одобрава отварање нових млинова им да заведе нумерус клаузус.

— Производња сировог челика и гвожђа за последње три године показала је огроман пораст: сировог челика се повећала са 51.004 у 1932 на 80.880 хиљ. тона у 1934 или за 58.4%, а сировог гвожђа са 39.657 на 62.250 хиљ. тона или за 36.2%. Од ебропских земаља највећи пораст показују следеће (у периоду 1932/34):

сирови челик сирово гвожђе

Немачка 104% 120% Енглеска 68% 67% Русија 56% 67%

Код ваневропских земаља највећи пораст производње показале су Сједињене Америчке Државе и Јапан.

"__ Међународни картел вагона, који је основан 1930 год. продужен је за дуже време, а продукционе квоте овако су подељене: Белгија 34.6%, Немачка 28.8, u 13.9%, Италија 10.5%, Чехословачка 6.0%, Мађарска 24% Лустрија 2.2% и Швајцарска 0.7%.

— Ministar poljoprivrede odobrio je osnivanje državne tkaonice svile u Novom Sadu, čije će investicije iznositi 2t/e

mil. din: .