Narodno blagostanje

12 јануар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 45

упис директора ниж. г. Лесковара Маријана. — Трговачки суд у Загребу упис фирме Топлина д.д. за рационално ложење и индустријске грађевине у Загребу, упис чланова равнатељетва г.г. инж. Сингера Људевита, инж. Осета Симона, инж. Дукића Адолфа и инж. Штерна Еугена. — Хааг трговачко шд. у Загребу, упис прокуристе г. Шверили Фрање. — Тегма индустријско и трговинско дд. у Загребу, упис новоизабраног члана равнатељства г. Новака Леона.

"РАЗНО

— Ovih: dana doneo je „Slovenac” članak u kome kaže da je kod mariborskih preduzeća zaposleno 638 stranih .državyljana, a „Novos:” 2 hh. Ni u kom slučaju obadve vesti ne mogu biti tačne.

—__ Инвестиције иностраног капитала у Канади цене се на 6.4 милијарди долара у којима учествује са 62% амерички капитал, Процентуално учешће америчког капитала износи: у металној ивдустрији 90%, индустрији хартије и дрва 86%, јавним предузећима 81%, рударству 7794. Енглески капитгл највише учествује у железницама. Иностране тввесттите третстављају 20% канадског иметка.

— Proračun Petrovaradinske imovne opštine za 1935 g. predviđa prihode od 9,3 mil. i rashođe od 7,8 mil. din.

— Krajem prošle godine bilo je na području novosadske T.-IL.-Z. komore 10 hil|. trgovačkih radnji, više za 13 nego u 1933 godini, od čega 3700 sa meštovitom robom, 2310 piliarskih, 160 na veko. Broj pomoćnih lokala se povećao za 21.

— Депутација од неколико стотина сељака сеоских општина прикључених београдском атару тражила је на надлежном месту да се понова искључе из атара.

— Министарство социјалне политике и народног здравља издало је наређење, да се у државним, бановинским и градским болницама могу лечити бесплатно само они који уверењем докажу да су сиромашног стања. У

«

·" кона. 0

болничким амбулантама могу се имућнији лечити само у случајевима хитне помоћи, с тим да плате амбулантну таксу. Лечење кварц лампом и рентгеном забрањује се у амбулантама. | :

—- Индекс цена ва велико у злату загребачке радни“. ке коморе износио је у новембру прошле године (1913 = 100). 72 према 75 и 73; индекс цена на мало 85 према 88 и 86; инлеке трошкова живота неожењеног радника 78 према 81 и 79; а за радничку породицу од четири члана 75 према 77 и 15.

_—- Сплитска занатска комора тражила је да сеутврде минималне цене код свих занатских услуга, иначе ће велики број занатлија доћи у безизлазну ситуацију услед нелојалне конкуренције. Карактеристично је да са Горњег Јадрана најчешће долазе оригинални предлози о нашој привреди. ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ!

_—_ Удружење индустријалаца из Загреба тражило је да. се проведу слободни избори за трговачко-индустријске коморе и образује привредно веће.

— „5оуепес“ доноси даје у прошлој години посетило Марибор 24 хиљ. странаца са 35 хиљада ноћивања. Ако се рачуна дневно на једнога 50 дин. просечно онда су посетиоци оставили у Марибору 1,86 мил. дин.

_—_ Удружење индустријалаца савске бановине замолило је Министра грађевина да Ce одложи рок примене зацестама, који тражи да од ! јануара, у циљу чувања путева, возила смеју употребљавати само шупље гуме пуњене ваздухом. Министар је одбио ову молбу. ·

— Sednica farifskog odbora sazvana је za 16 јапиar O. g.

КОЊУНКТУРА

Београдска берза

Поводом прилика на нашим ефектним берзама нека нам је допуштено да са неколико речи пропратимо стање на ефектним (берзама у свету. Три су берзе у свету биле за све време депресије релативно врло чврсте: енглеска, североамеричка, од како је Рузвелт инаугурисао политику „Нире“, и талијанска. Што се тиче талијанске берзе она стоји под строгом контролом владе као и целокупно новчарство, тако да се са стране не може знати колико је ту утицај тржишта капитала а колико су дириговани курсеви. У Америци папири су били страховито пали пошто је избила криза, и врло ниско стајали. Интересантна је ствар да су курсеви почели да скачу одмах пошто је Рузвелт почео да депресира долар. Обилнест је на пијаци у Америци непрекидно велика. Свет је тезаурирао колико је могао, али у касама банака леже милијарде новца, И ако је Рузвелт бацио на тржиште милијарде нових облигапија и ако је камата све нижа, ипак се зајмови стално преутисују; То је последица с једне стране обилности на тржишту капитала а с друге стране осуства приватне тражње на новчаном тржишту. Рузвелт је створио намерно. обилност капитала" да би тиме ободрио приватну иницијативу на тове инвестиције; међутим: обилност се окренула ка: др= жавним хартијама од вредности. Па и:

(

Од свију берзи најчвршћа је енглеска, још. мвого раније. но што су настала знатна побољшања у енглеској народној привреди. Узгред буди речено у Енглеској је толико јако побољшање народне привреде, да је о: Божићу на пример, било. веселије вече но последњих неколико година и то. са изричном мотивацијом да је настао мали полет: (боотећу, У Енглеској државне хартије од вредности стоје одавна већ веома високо. Кад је 1932. године извршена конверзија. на тропроцентни тип, исти је остао тахорећи адпари до данас. Французи мисле да је то повољно стање последица тзв. ореп тагкећ робсу, односно куповање и продавање хартија од вредности од стране новчаничне банке. То: је заблуда. У Енглеској народ има неограничено. поверење. у државне хартије од вредности, тако је било: И пре para. M за време рата.

Али је интересантно да је последњих месец дана настала општа хоса на европским берзама. Међу њима нарочито падају у очи: француска и бечка.

У Француској папири скачу силином каква је такорећи непозната на француској берзи. Скок је почео одмах после: доласкај нај владу г. Фландена. Он није крио да ће предузети мере да скоче курсеви јер налази да је рентабилитет државних хартија према Енглеској, Америци и Италији, скандатозно. низак. Тек последњих дана смо сазнали шта је г. Фланден предузео. Образован је био један