Narodno blagostanje

2. фебруар 1935. _ НАРОДНО njim mestima, još kod ugostiteliskih radnji (17,72 d.), javnog saobraćaja (15,21), građenja prevoznih sretstava (15,51), prerade. kože (19,9i), konfekcije (19,00), gradnje puteva (19,78). U četiri ind. cen”ra, izuzimajući kućnu poslugu, nadnice se tc spuštaju ispod 22 dinara. U tekstilnoj, kao najvećoj industrijskoj

grani, nadnice izmose 28,88 i 25,66 din. a u šumskoj 24.151

20.76 din.

Kod kretanja nadnica i zaposlenosti u prošloj godini nastupila. je jedna karakteristična promena. Sve do kraja 1933 о. розтојао је рагајентат u kretanju zaposlenosti i nadnica. N. pr. 1930 с. rasli su oboje, a u 1932 с. орадаћ, сак је! razlika prema prethodnoj godini dostigia godišnji maksimum, odnosno minimum u istom mesecu kod oboje. U martu 1930 2. prema istom mesecu 1929 g. dostignut je godišnji maksimum i kod zaposlenosti i kod nadnica, a u avgustu 1932 g. minimum. U prošloj godini nastupa preokret: zaposlenost raste, a nadnice padaju. Porast zaposlenosti u 1934 g. prema 1933 g. kreće še između 2.221 i 4437, a opadanje madnica između 0,37 1 0,76 din. Poslednjih meseca uspoteno je i jedno i drugo.

U izveštaju se komstatuje da se može s velikom verovatnoćom vrditi da će se u toku o. g. padanje prosečne nadnhice zaustaviti, ne dajući tome nikakvo objašnjenje, što |e Dilo neophodno za jedmu tako važnu konstataciju.

Аустријска Народна банка 06јавила је врло интересантне податке о кретању аустријских спољних дугова у току ; последњих година, који обухватају и обавезе из робног промета. Само две групе ипо. страних задужења нису ушле у ту статстику, наиме, инострани дугови пољопривреде и обавезе приватних – лица, које свакако неће бти знатне, а изостављене су због тога, што се прецизни подаци нису могли прикупити. |

-У току 1933 године смањене су спољне обавезе Аустрије од 4 Ha, 3.2 милијарде ·шилинга, односно за 25%. Према појединим групама показује задужење за две последње године следеће кретање:

Стање Стање због Друге Стање

крајем депресија- про- крајем

1932 ције валута мене 1933

у милионима аустр. шилинга Обвезнице 2.514.6 —312.6 +250.3 2.452.3 Дуго- и средњерочни

кредити 389.0 — 31.3 + 24 360.! Краткороч. кредити 1.2874 —164,1 —744.Л 378.9 | Укупно 4.251.0 —568.0 —491.7 3.191.5

Од укупних дугова отпада 2.5 милијарди шилинга на зајмове гласеће на обвезнице. Депресијацијом разних монетарних система смањене су обавезе по овим обвезницама за 3726 милиона шилинга, од чега је 149.9 милиона ишло у корист општина и јавно-правних тела а 170.3 милиона шилинга у корист државе. Дугови државе отплаћени су у 1933 години искључиво сретствима Лозанског зајма од кога је крајем прошле године било у оптицају заложница од номинале 3371 милона шилинга.

Даље је држава у 1933 години у вези споразума са Кредитаншталтом и његовим иностраним повериоцима издала овима обвезница за 222 милиона шилинга, који међутим нису ушли у горњу таблицу.

Код дугорочних и средњерочних кредита није било већих промена, али је томе на супрот знатно смањено краткорочно задужење. Оно је у току 1933 године сведено од 1.287.4. милиона на 378.9 'милиона шилинга и то за 164.! милион шилинга због депресијације валута поверилачких зе-маља (првенствено долара) а за 744.4 милиона обавезе су _редуциране отплатама, Од тога, само су новчани заводи

· БЛАГОСТАЊЕ

Страна 87

исплатили 630 милиона шилинга краткорочних зајмова ино-

странству. Великим делом то је и последица превођења краткорочних обавеза Кредитаншталта на новоосновани холдинг у Монаку. Државне обавезе у овој кате-

горији потпуно су исплаћене ликвидацијом кредита од 128 милиона шилинга код Енглеске банке — што је учињено помоћу сретстава добивених из лозанског зајма. Даље је аустријска влада исплатила и 135.7 милиона револвинг кредита, који је добила од Банке за Међународне обрачуне у Базелу у јануару 1931 године. Али се при томе не сме пустити из вида, да је тенденција смањења аустријских спољних дугова била већ и претходне две године врло јака, и израчунато је да су аустријски спољни дугови према крају 1030 године смањени за скоро 1.5 милијарди динара,

Амортизациона и каматна служба аустријских спољних дугова изискивала је 1932 године 5204 милиона шилинга а 1933 године 566.6 милиона шилинга. Од тога употребљено је 1932 године 54.2% на каматну службу и 45.8% на амортизацију. У 1933 години износила је каматна служба 38.8% а амортизациона 61.2%. Повишење квоте амортизације последица је ојачања поменутог редисконтног кредита код Банке за међународне обрачуне у Базелу. У 1934 и 1935 години биће издаци за амортизацију и каматну службу много мањи, — због конверзија, које су у последње време извршене код папира који гласе на стране валуте постићи ће се уштеде од 15 до 20 милиона шилинга годишње. Даље ће и конверзија аустријског зајма Друштва народа у знатној мери растеретити биланс плаћања.

Из овога излази, да се у току последњих година аустријски спољно-финансијски положај знатно поправио.

U toku poslednje godine funkcionisao je (dolar Као zlatna valuta, t. |. njegov kurs se Ккгеfao u окуши Машић tačaka (u odnosu na francuski franak ızmeđu 14,92 i 15,18). Događaji poslednje nedelje pokazuju pak, da dolar nije čista zlatna valuta, pošto stabilizacija još nije utvrđena: zakonom. Hosa je kurs dolara potisnula daleko iznad gomnje zlatne tačke (15,48 fr. 15 Il). Ovo nepravilno. kretanje kursa bilo je moguće, pošto arbitraža zlatom mije usledila blagovremeno, ni u dovoljnoj, meri, zbog nesigurnosti stabilizacije. Arbitražeri, tako reći, stajali su na strani spekulacije: omi su “bustavili svoju protivakciju iz istih razloga iz kojih su spekulanti pokrenuli hosu.

Razlog hose nije bio privredne ili političke prirode, neso čisto spekulativne. Mislilo se мес пеконко nedelja, da će američko Ministarstvo finansija obustaviti neograničeno preuzimanje uvezenog zlata uz uftvrđemu cenu i da vlada ima паmenu „da dopusti porast kursa dolara, Od naročitog je značaja postala wu poslednje vreme meizvesnost u pogledu rešenja угbovinog saveznog suda o mukidanju zlatne klauzule. Posle mnogih ikontradiktonnih rešenja zemaljskih sudova, traženo je Коnačno rešenje Vrhovnog suda. Spekulanti su verovali da će biti proglašeno za nezakonito ukidanje zlatne klauzule, te bi prema njihovom mišljenju, u fome slučaju revalorizacija dolara па stari paritet bila jednostavnija, nego bezbroj parnica na OSnovu zlatne klauzule. Ovo mišljenje delili su i arbitražeti zlatom. Ali na osnovu dosadašnje prakse, izgleda da će rešenje suda biti povoljno za vladu. A ako to ne bi bio shučaj, Ruzvelt je u stanju da u Kongresu pomoću većine zakonom iparališe reЗепје suda. Uprkos tome neizvesnost je pojačana odlukom Federal Reserve Banke m Njujorku, koja nije htela dati obaveznu izjavu, (da Će zlato preuzimati uz дозадабпји cemu. Posle toga banke i arbitražeri misu smeli kupovati zlato u Parizu, jer nisu bili sigurni da će ga moći posle 6 dana putovanja prodati po starom kursu. Samo mali broj arbitražera je uzeo riziko na