Narodno blagostanje

2. фебруар 1935.

јужно-америчких аграрних држава. Међутим, први преговори са индустријским земљама наишли су на огромне

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 89

жавама Средње и Јужне Америке С, А. Д. ће свакако успети да створе нова тржишта за своје ндустријске про-

тешкоће. Из тога се може закључити да ће за сада све изводе и тиме се ослободе зависности од европских тростати по старом. Трговинским уговорима са аграрним др- жишта. Е

ОБАВЕ) ПОЉОПРИВРЕДА

— У Новом Саду одржана је анкета пољопривредника Дунавске бановине, на којој је донета резолуција у којој се тражи да се побољшају цене пољопривредних производа, да се смање порески терети, на првом месту земљарина, да се организује пољопривредни кредит, да се оснују пољопривредне коморе.

— У Бардарској бановини је из ранијих година још непродато око 305 хиљ. кг. свилених кокона. За продате постигнута је цена од 9 дин. по кгр..

— U Hriževcima se jaja za izvoz plaćaju 30—40 para po komadu.

— U Zagrebu je Udruženje agronoma održalo konferenciju na kojoj je Dr. Šoštarić-Pisačić izneo opširan referat O poljoprivrednim komorama. Posle duže diskusije, donet je zaključak o neophodnosti što skorijeg osnivamja poljoprivrednih komora и našoj zemlji. Isti zaključak je donet i na konferenciji u Beogradu.

— Ministar poljoprivrede g. dr. Janković je izjavio jednoj delegaciji zemljoradnika, da se seljački dugovi neće brisati, i problem nije u tome, nego je glavno i biuwo doneti od(ки Која će podići cene agrarnim „proizvodima i seljacima omogućiti da plaćaju svoje dugove, zatim je izjavio, da će se pitanje tarifne politike rešiti tako. da naša dunavska pšenica neće biti na obalama Jadrana skuplja od argentinskog brašna, niti će podvoz za 200 kgr. kukuruza od Ralje do Skoplja stajati 175 din., a sam kukuruz 120 din.

— „Jugoslovenska pošta” donosi da će se izvršiti TeOfganizacija poljoprvredne službe, osnivanjem wmpoljoprivredne direkcije, koje će se prostirati prema prirodnim uslovima regionalne proizvodnje; poljoprivredni činovnici će preći sa banoviiskog na državni budžet.

ИНДУСТРИЈА

— На земаљској конференцији млинске индустрије донета је резолуција у којој се тражи смањење скупног пореза на шшенично брашно, снижење железничких тарифа и укидање Призада. :

— Proizvodnja cinka u Nemačkoj povećala se sa 50,9 hilj. t. na 72,9 hilj. +. (za 43%). Kod bakra su odgovarajući brojevi 170.6 hilj. t. prema 160,3 hilj. t. (6%),

— Svečano je otvoren naftovod od Kirkuka (Irak) Haife na Sredozemnom moru.

—Aucionari ruskih zlatnih rudnika prihvatili su prema „Ost Expresu” ponudu oštetu od 3 mil. funti u roku od 20 g.

— lHtalfianski kartel električnih sijalica ponova je изроstavljen. Vlada je Uredbom maredila i manjim „fabrikama da stupe u mjega.

— Odobreno je smanjenje železničkih vozarinskih stavova ma lignit od Sremske Rače do mesta isporuke. | — Društvo „Nestle and Апојо-5у55 Condensed Milk Company” iz Čama preuzelo je Stockovu fabriku bonbona i čokolade u Požegi, koja nije radila duže vremena. prema „Jug. Ioydu”. х

— Према писању „Мађарског економиста“, Мађарска есконтна банка уступила је циришком заводу „Креди Суис“ 49% акција Велико-бечкеречке фабрике шећера. Продајна

до

„Lena Goldfieldes” ruske vlade za

ТАЈНА СЛУЖБА

цена била је осетно већа од берзанског курса акција. Осим тога, Креди Суис је преузео већи пакет акција Мађарске

_есконтне банке, као и мање пакете других акција из порт-

феља Еосконтне банке. Како се сазнаје, трансакција је извршена у блокираним пенгама. Убудуће Креди Суис неће имати свога претставника у "управи Мађарске есконтне банке.

— У Мађарској је основано ново Министарство за индустрију, које ће почети са радом у јулу ове године. Ново Министарство састојаће се из разних секција из министарства трговине, финансија и унутрашњих дела. Делокруг министарства протезаће се на малу, средњу и велику индустрију, на производњу електричне енергије, на руднике и најзад на државна предузећа и она у којима је држава 32интересована. — У Лондону је закључен споразум између енглеских и пољских рудника и тиме је учињен крај осмогодишњој утакмици енглеског и пољског угља на светском тржишту. Споразуму ће моћи да приступе и друге земље.

— „Раткећшпоп, пагодпо 4, 4." ц Zagrebu održalo je 1 februara o. g. skupštinu na kojoj je doneta odluka o stupanju u likvidaciju.

— Odobrena je povlastica na prevoz veštačkog đubriva od stanica u Celju, Hrasniku, Jajcu, Koprivnici, Metkoviću, Ruši, Subotici, Splitu i Šibeniku.

— „Lancashire Cotton Corporation”, jedan od najveć:h engleskih koncerna za preradu immerikanskog pamuka, koji je osnovan 1929 g., prvi put od svog postojanja iskazuje dobitak

- od 30 hiljada funti.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

—bNaš izvoz u decembru pr. о, iznosio је 403 hilj. tona za 460 mil. din., više za 87,70%., i 68,22% nego. u istom mesecu 1933 g., a uvoz 85 hili. t. za 312 mil. d., više za 34,55% ı 25,00%.

— Naš izvoz u prošloj godini iznosio. je 3,58 mil. tona u vrednosti 3,88 mil. 'din., više za 654 hilj|. tona, odnosno 22,394% i 500 mil. din., odnosno 14,81% песо и 1933 «; пуог је iznosio 876 hilj. tona za 3,57 mil. din., više za 82 hilj. t., odnosno 10,36% i GO1l mil. dim., odnosno 23,96%. Trgovinski bilans je aktivan za 305 mil. din. prema 490 mil.

— Engleska spolina trgovina za 1934 с. pokazala je uvozni višak od 284,9 mil. 1. (za 29,6 mil. više nego u 1933 zg.) Uvoz se povećao za 57,3 mil. prema 1933 g., i iznosio 732,8 mil., takođe se i izvoz povećao za 28,2 mil. na 396,1 mil.

— Odobrena je železnička povlastica za izvoz kukuruza iz krajeva koji se nalaze istočno od pruge Baranjsko—KDPetrovo selo —Osek—Vinkovci do austrijske granice do 15 marta O. 2.

— Potraživanja naših izvoznika u Nemačku iznosila: su 26 januara o. g. 237 mil. din., te je porast od nekoliko, miliona prema prethodnoj nedelji. isplate su au zaostaiku skoro za 3 i po meseca.

=— Немачка је закључила у октобру 1933 r. ca Maђарском споразум, по коме се обавезала да ће преузети ланено семе са 50 хиљ. јутара али најмање 50 хиљ. т. уз цену која је за 45% виша од оне на светском тржишту. Међутим брзо се показало да је и ова цена ниска за ма-