Narodno blagostanje

- 23: фебруар 1935.

V. Bajkić

____БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ_

Страна 131

DVA AKTUELNA PORESKA PROBLEMA

| OPROST FISKALNIH KAZNI.

U opširnom memorandimu, podnesenom vladi, kao želje naše industrije, nalaze se: između · ostaloga i zahtev da se da oprost za fiskalne krivice i kazne. Stara ie srbijanska praksa, da se državi: iu ос 12bora miri sa svojim neprijateljima i prašta svojim Štetočinama, dajući generalni pardon za. već izrečene kazne i za krivice n toku isleđenja. Oprost monopolskih Ikazni i krivica bio je jedno moćno sretstvo za pridobijanje kuglica u Srbiji. Politički dakle bilo bi šansa za davanje sledstva gornjem zahtevu. :

Ali bi to bila velika greška. Iz našeg političkog Žživota i života ostalih naroda znamo kako katastrofalno može da dejstvuje zloupotreba pomilovanja za робћtičke ciljeve. Tu spada i iskustvo sa mašim pzacomiom o štampi. Taj je zakon strašan! Pa ipak on nije uspeo da suzbije štamparske delite u meri u kojoj se to moglo očekivati. Ko sa strame „posmatra naš zakon o štampi i pisanje izvesnog dela naše štampe, njemu [а] disparitet ne može biti jasan. Uzrolk leži a vrlo: česfoj upotrebi pomilovanja za štamparske krivice. Jedan novinar ucenjivač na primer veštim manevrisanjem za vreme krivične istrage protiv njega može da šeta svoje krivice od ijednog pomilovanja do drugog i da ostane stalno na slobodi ili, u krajnjem slučaju, da provede mekoliko meseci u inostrantvu ili u samom zatvoru.

Kod nas je poslednji zakon o oprosltu fiskalnih krivica donesen pre šest godina. Ako bi se uvela praksa da se svakog lustruma opraštaju fiskalne krivice, onda bi se razvio čitav red stručnjaka za odugovlačenje ikrivičnog izviđanja od. jednog pomilovanja do drugog. Kako je.naša poreska administracija u ogromnom zadocnijenju,. koje me može uopšte da nadoknadi, to bi „najveći deo fiskalnih Merivica ostao decenijama · nekažnjen. - |

Pravo pomilovanja suverene vlasti je vrlo денкаtan instrumenat. Od mijega se čini upotreba wu oblasti fiskalnih krivica samo u izuzetnim slučajevima; kad роstoje specijalni uzroci za to: ili je poreski zakon i suviše nejasan ili je poreska praksa udarila stranputicom ih su poreska preopterećenja nesnosna itd.

Kod nas postoji jedan jedini zakon, za Кој: se može reći da opravdava fiskalno pomilovanje svake godine. To je zakon o taksama. Taksene krivice zbilja, nisu krivice. Pomilovanie ftalksenih krivica bilo bi Opravdano u svako doba. Ali mesto toga bi bollje bilo da se izmeni sam zakon da bi se doveo u sklad sa principima porezivanjia uopšte. Zakon o taksama na pr. ne zna u opšte za zastarelost!

Smatrajući dakle zahtev industrijalaca za neojpravdan, izuzev zalkon o taksama, moramo baciti pogled na originalnu sugestiju objavljenu u „Politici” od 2. t. m. pod šifrom S. a po istom pitanju. Pisac deli sve vi novnike po fiskalnim krivicama u dve grupe: u Onu čije su krivice posledica nužde, odnosno nemogućnosti uco-

voljenja zakonskim propisima o plaćanju dažbina, i drugu, koja to radi od besnoće i čije kazne treba ute-. rati do poslednje pare. Ovu diskriminaciju na interesantne i neinteresantne vinOvnike poreskih krivica, гаčumajući pri tome sve ekonomski slabe u prve, a velika akcionarska društva u druge, podupire pisac još jednom interesantnijom felorijom, koju bismo mogli nazvati fiskalnom; naime: uterivanja kazni od prve grupe, interesantnih vinovnika, košta skupo jer su potraživanja sumnjiva. Kod druge kategorije, neinteresantnih, treba uterafti sve kazne i zbog toga, što je to'lep izvor prihoda i što bi se na taj način poštedili ekonomski slaDilji od povećanih dažbina. |

Ova diskriminacija počiva na nepoznavanji iprirode kazne. Kazna je odmazda za protivpravnu radnju, za gaženie zakona i oštećenje fiskusa. Kazna se odmerava prema okolnostima, pod. kojima se manilestuje ''krivična volja, olakšavajući ili otežavajući. Kazna je pribavljanje važenja pravnom poretku, koje je и озпом! svakog društva. Pisac brka dažbinu sa kaznom. Kod javnih dažbina je osnovni kriterijum iMmućnost; tu se

„teži i treba da teži što većem rasterećenju slabijih i sve

većem opterećenju ekonomski jačih: Uzgred budi rečeno, znaci ipo Ikojima! se ti razlikuju, nisu oni Које ироtrebljava pisac; nije obim preduzeća merodavan već promena čiste imovine u toku poneske godine, odnosno račun gubitka i dobitka. Može da je poreski insolventniji poduzetnik sa 100 miliona dinara glavnice' mo onaj sa 50 hiljada dinara. Na tome principu stoji naš zakon o neposrednom porezu, zasnovan na prihodu ikalo poreskoj osnovici. Alo ibi se stalo na gledište da lica. do izvesne visine imaju uvek pravo na oprost, onda bi se stvorilo jedno originalno stanje u zemlji; pojavio bi

se čitav red ljudi koji bi mogli da čine fiskalne "krivice,

a da zato budu nekažnjeni. | Fiskalni razlog pak za diskriminaciju prvih i dru-.

gih znači prostituisanje prava pomilovanja. Pravo po-

milovanja je čisto etička kategorija.. Ne sme biti upo-

“rebljen za političke ciljeve, a strahota je i pomisliti da

se ono upotrebi 'ka sretstvo za uticanje ma podelu dobara i dohodaka među pojedincima putem rereparticije fiskalnih kazni. Istina misu refki primeri u istoriji. naroda da je trgovano pomilovanjem, bilo za materijalna dobra: bilo za pridobijanje naklonosti ili poslušnosti. Ali to se u isto vreme smatra za najcrnje доба и jstoriji Čovečanstva. |

(Gornja diskriminacija je protivna načelu jednakosti građana pred krivičnom odgovornošću, koji je од francuske revolucije osnova pravnom poretku u celom svetu. Francuska revolucija je baš došla zbog toga, da učini kraj staleškom uređenju države, u kojoj svaki stalež ima: druga prava. Neka g. S. pročita Dušanov za-

- konik, 'pa će videti kako je- izgledalo staleško uređenje, -

po kome su i pred lerivičnim zakonom pojedini staleži bih razno iklasificirani.