Narodno blagostanje

23. фебруар 1935.

likom sadanje reforme u pogledu opterećenja činiće se razlike između izvoza, uvoza, tranzita i unutrašnjeg saobraćaja. Veća diferencijacija treba da učini tarifu elastičnijom i pristupzičnijom u cilju povraćanja železnici onog dela prometa, koji je, usled skupoće tarifa, prešao na druga saobraćajna sretstva. Najnovija reforma putničke tarife svakako će dejstvovati ma povećanje prometa. To potvrđuje i iskustvo drugih železnica, koje su pristupale sličnim merama. Što se tiče povećamja prihoda to ne bi moralo odmah 'da sleduje. U prvoi vreme bi moglo mastupiti čak i izvesno opadanje. To 'bi trajalo izvesno vreme, dok široke mase ne budu upoznate sa izvršenim promenama, a potom će sigurno nastupiti povećanje prihoda. Efekat u pogledu prihoda biće u toliko veći ukoliko. se sistematskije budu reducirali troškovi eksploatacije i budu izvršile saobraćajno-tehničke reforme (uvođenje motornih kola, ubrzanje saobraćaja itd.). Povećanje rashoda u prvo vreme, koje bi bilo neminovno ii vezi sa ovim promenama, bilo bi ubrzo kompenzirano uvećavanjem prihoda čiju bi stalmost obezbeđivala politika prilagođavanja prevoznih cena cenama ostalih dobara.

Талијанска влада наредила је да се установи режим увовзних дозвола за сву робу чији је увоз од директног утицаја на пасивност трговинског биланса. Шарински уреди могу да пусте у земљу само већ плаћену робу која лежи у царинарници или је на путу. Овом се мером жели ограничити увоз робе која није неопходно потребна, а влада иде и за тим да сасвим преуреди спољно-трговински режим, при чему ће настојати да свој увоз из појединих земаља доведе, по могупности, у равнотежу са сопственим извозом у дотичне земље. · У талијанској штампи ова је мера већ очекивана. Тако је на пр. „ПИ 5оје“ од 17 о. м. тражио да се што пре донесе органски план ради заштите „талијанских животних интереса на монетарном и трговинском пољу“, наводећи да Италија, сиромашна златом и сировинама, није више у стању да издржи стални пораст пасиве трговинског биланса. Као што је познато, Италија је већ прошле године почела да заводи режим увозних дозвола за поједине врсте робе. Међутим, досадањим мерама није успела да смањи пасивни салдо своје спољне трговине. Напротив, у току 1934 увоз је растао, а извоз опадао, тако да је пасивни салдо, који је већ у 1933 износио 1441 милиона лира, у 1934 порастао на 2433 милиона лира. Нарочито последњих месеци, пошто се очекивало пооштрење режима контингентирања, увоз је почео нагло да расте. У 1935 стање се није поправило, као што се види из следећих података (у милионима лира):

Најновије талијанске трговинско-политичке мере

Година Увоз Извоз Салдо 1933 јан —-дец. 7431,8 5990,6 — 1441,2 1934 jaH.— ei. 7664,7 5231,5 — 2433,2 1934 јануар 642,8 405,8 — 237,0 1935 јануар 620,8 379,2 — 2416

Остале позиције платног биланса, такође не задовољавају. Број туриста који су посетили Италију порастао је у току 1934 у односу на 1933, али је њихова куповна снага била слабија. То би се могло закључити из чињенице што је порастао само број странаца који су дошли аутобусима, док је број оних који су дошли вововима опао. Опале су и дознаке исељеника. Приходи од поморских фрахтова, осигурања и других позиција платног биланса показују у 1934 слабије промене. Међутим, пасивни је салдо трговинског биланса сразмерно сувише велик, тако да није могао да буде покривен осталим активним позицијама платног биланса. Због тога је и златна подлога Талијанске банке у току 1934 знатно смањена. 31 јануара о. г. износила је

само 5901 милиона лира према 7397 милиона, крајем 1933 г. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Страна 135 _

Онога ко је пратио развој привредних прилика у Италији нове трговинско-политичке мере ни мало не изненађују. Оне су се могле очекивати као последица све неповољнијег платног биланса, курса лире, уопште привредних прилика Италије, о чему смо ми чешће писали,

Најинтересантније ће бити како ће дејство ове мере имати на споразуме са Аустријом и Мађарском. Није искључено да баш оне послуже за јачу међусобну размену 'робе, што ће, овога пута, зависити највише од- повећања увова Аустрије и Мађарске у Италију. С друге. пак стране, ако Италија ни према овим земљама, с којима је сада имала пасиван трговински биланс, не жели да поднесе. никакву жртву, онда би се и код њих могло очекивати опадање међусобног промета.

Активност нашег трговинског биланса према Италији у сталном је опадању (са 1.136 мил. дин. у 1930 г. и 267 мил. у 1933 г. на 243 мил. у прошлој години). Последње четири године стално расте њен процентуални удео у нашем увозу (са 10,29% у 1931 г. 12.66% у 1932 на 15.92% у 1933 и 15,53% у 1934 г.). На супрот томе опада удео Италије у нашем извозу, јер је прошле године изнео 20,6% према. 21,5%, 23.1%, 25%, 283% у претходним годинама. Тако се прошле године наш извов у Италију повећао за 13% т. |. испод просека прираста целога извоза; а увоз за 54%.

Повећан је углавном извоз дрва за грађу и израда од дрва. За нас је још важан извоз говеда, коња, живине, јаја, затим свињске масти, сувих шљива, рибе. Италија је најважније тржиште за нашу живу живину (где иде преко: 90% целбга извоза) и говеда (око половине), дрво за граby (45—55%). Ова три производа су и главна, јер је на њих отпадало у 1933 г. преко 70% од укупне вредности нашегда извоза у Италију. Према томе за нас је од највећег значаја судбина ова три артикла, чији положај и онако није био повољан: код дрва услед слабљења грађевинске делатности, говеда ниских цена и мађарске конкуренције и живине опале куповне снаге и повећане домаће производње. Вероватно, најновијим мерама изгледи за извоз ових као и других производа биће још неповољнији.

eee = e (рранцуски саветник румунске Народне банке за финансијско-техничка питања и бивши комесар за стабилизацију леја, Обоен, предао је банчином гувернеру свој извештај о привредном стању Румуније у 1934 г. Његов песимистички извештај, нарочито у погледу девизне политике и државног газдинства, привукао је пажњу страних ималаца државних хартија од вредности и робних поверилаца Румуније. Недавно спроведена реформа румунске спољне трговине, о којој смо писали у бр. 45 п,. T., већ је прилично јасно показала своје слабе стране. Румунија је релативно касно увела систем девизних ограничења (у мају 1932 г.). У прво време свог постојања девизни уред благо је примењивао прописе. Тек у јесен исте год. када је извоз наишао на увозне забране и увозна ограничења у разним земљама, наступио је преокрет. Треба напоменути, да је извозни вишак једина активна ставка румунског платног биланса и новчане пошиљке исељеника, које су до 1929 год. сачињавале другу, престале су пратицати због отежаних могућности зараде у прекоокеанским земљама. Извозни вишак био је још у 1931 год. 6,4 милиарди л. што је било доста за службу државних спољних зајмова (5,5 милиарди годишње) и за амортизацију и камате приватних оспољних зајмова (од округло 900 мил, л.), Већ и у овој год. био је платни биланс дефицитаран за 500 мил. л. потребних за плаћања иностранству и за инострана путовања. Извозни вишак у 1932 год. од свега 2,4

Изгледи леја