Narodno blagostanje

Страна 136

милиарде није био довољан за покриће иностраних плаћања, без јаке употребе златног и девизног стока Народне банке. Као што рекосмо у јесен 1932 год. девизни уред ограничио је додељивање девиза, да би очувао златни и девизни сток Народне банке. То је успело. Златне и девизне валихе из 1932 год. сачуване су до краја 1934 год. У висини од округло 10 милиарди леја, али су зато порасла потраживања иностранства за лиферовану робу на приближно 14 милиарди.

Једновремено са ограничењем додељивања девиза уведено је контингентирање увоза по земљама, да би се на тај начин дошло до повољних трговинских уговора. Овај циљ није могао бити остварен. Дотичне земље нису могле дати Румунији веће концесије, а увозници су имали велике тешкоће због произвољног утврђивања контингената. У априлу TL г. прешло се на контингентирање по КОЛИЧИНИ увоза. И један и други облик контингената био је скопчан са компензацијом. 30% девиза могао је извозник да употреби за увоз, односно могао је овај део да продаје увознику уз ажио од 20—30%. За преосталих 20% које је преузела Народна банка извозник није добио ажио. Актива се и даље смањивала и поред контингентирања (на 2,4 милиарди л. у 1933 г. и на 990 мил. л. у 1934 г.). Положај чије био повољнији ни после споразума са страним портерима државних зајмова у јулу пр. год. када је висина трансфера утврђена на 1,8 милијарди 3. Румунија је у октобру исте год. прибегла новим мерама да би осигурала потребне девизе и то отежавањем компензација. Уместо дотадањих 20% извозник је дужан 40% противредности | извоза предати Народној банци по званичном курсу, а остатак може продати увознику уз ажио. Последица ове мере био је нагли пораст курсева страних платежних сретстава на црној берзи. Дисажио леја је различит према појединим земљама, тако према фунти износи 65%, према немачкој марки само 14%. Разлика у вредности појединих валута долази од трговинске ситуације Румуније према појединим земљама. Она даље зависи од околности да ли је дотична валута слободна, т. ј. да ли је њена употреба могућа и ван граница дотичне земље.

Румунски експерименти на пољу спољне трговине нису могли, а нити ће моћи уродити плодом. Отежавање размене добара и њено бирократизирање морају неповољно деловати на трговински и платни биланс. Стара вредност леја је само на папиру очувана, а и ефективно је њена депресијација ограничена само уколико се тиче увоза. То још не долази до изражаја у ценама. Румунија је у великој мери аутаркна у производњи потрошвих добара, она углавном увози производна сретства и сировине чије се високе цене даду лако изравнати са притиском на наднице. Док је Румунија у стању да по својој вољи регулише плаћања иностранству, она може да очува и своју валуту. Из овога се може извући закључак, да Румунија без ограничења трансфера не може да нађе пут из садашње тешке ситуације, шта више она ће морати приступити даљњем смањењу ивостраних плаћања, Лабилни положај леја 'је озбиљан мементо како и за иностране повериоце тако и за саму Румунију.

ar ===== | Nemačka vlada donela је za-

kon o konverziji privatnih i komunalnih založnica. Ujedno je saopšteno, da će Rajh zaključiti zajam od 500 mil. mk. kod Središnje organizacije memačkih štedionica. Konverzija kao i emisija. zajma vršiće se sa 41/x% kamata, što pretstavlja поvimi fa memačkom tržištu kapitala.

U br, 43. od prošle godine doneli smo kratak pregled

Tržište kapitala u službi nemačke konjunkture

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 9

prilika Rajhsbanke, koja je postepeno pripremala sniženje kamafne stope, ufičući naročito па kurseve državnih hartila od vrednosti primenom politike otvorenog tržišta. Preduzimane su i druge mere. Tako je konvertovan jedan manji deo državnog duga ma nominalnu kamatu od 4% s tim да шкатасепје bude veće dok kurs ne “dostigne nominalu. Najzad je došao i zakon o plasiranju dobiti akcionarskih preduzeća, po ikome je naređeno da se onaj deo. dobiti, koji prelazi dividendu od 6 odnosno 89%, ima plasirati u državne hartije od vrednosti. Ova politika imala je za posledicu skok kurseva i smanjemje rentabiliteta. Tako je prosečni kurs državnih hartija od vrednosti 23 o. m. iznosio 98,9 prema 97,4 u 1934 g., 89,2 u 1933 g. i 53,2 u 1932. godini. Odgovarajući rentabilitet 'bio je 5,14%; 5,22%; 6,40% i 11,24%. Kod svih ostalih zajmova, n. pr. komunalnih, industrijskih itd, kursevi Su niži, a Tenftabilitet veći. Zakonom od 26 pr. m. nemačka vlada. je naredila konverziju založnica privatnih i komunalnih zavoda. Nominalna kamata na ostale hartije od vrednosti ostaće zasada nepromenjena. Međutim rentabilitet založnica znatno je veći od rentabiliteta državnih hartija od vrednosti. Prosečni kurs prvih бео је 23 pr. m. 96,75 prema 95 u 1934 g.; 76,9 u 1933 g. i 70,95 u 1932 godini. Prosečni rentabilitet bio je pak 6,17; 6.375; 8 ı 8,43%. Rentabilitet založnica je факје и оуој godini za okruglo 20% veći, nego Onaj državnih hartija od vrednosti. U 1932 g. slučaj je bio obrnut. Ako se ioš uzme u obzir, da je nominalna kamata založnica: 60%, onda se tek može pravilno oceniti smela odluka Rajhsbanke i vlade da snizi kamatu za više od 1l1/:% i da počne kod onih hartija od vrednosti, koje nisu uživale neposrednu pripremu kurseva za konverziju. Konverzija, која се po procenama obuhvatiti 8. milijardi mk. (oko 150 mili{ardi dinara) neće se sprovesti bez izvesne presije na итаосе založnicz. Nije predviđena m. Dr. mogućnost isplate u g9tOVOm. Imaoci, koji ne bi pristali ma konverziju moraju deponovati svoje hartije od vrednosti kod dotičnog zavoda, a Ministar privrede rešiće o njihovoj sudbini. Pravo na nominalnu kamatu od G% ostaće nekonvertiranim komadima. ali ovi neće biti nofirani na berzi i ne mogu služiti kao podloga za lombard. Formalnost oko zamene {takođe su takve prirode, da otežavaju роložaj lica koja ne bi htela konvertirati. Imaoci su dužni da se izjasne, u roku od 10 dana. Ćutanje smatra se pristankom. Rok se produžuje u.slučajevima ako se radi o inostranim imaocima, ili o onima koji žive u prekookeanskim zemljama. Da bi se ublažilo dejstvo naglog snižavanja kamate, odobriće se imaocima jednom za uvek premija od 2%. koja se isplaćuje prihkom zamene. Načelno, snižavanje kamate ide u korist dužnika. Banke moraju da snize kamatnu stopu za опонко, коцка је razlika između stare i nove. Premija ide na teret dužnika. Ceni se da će se tako kamatni teret dužnika smanjiti za oko 120 mil. mk. (oko 2 milijarde dinara). Pošto je Hugenbergov zakon o razduženju poljoprivrede јипа 1933. g. za ovu VeĆ ustanovio kamatu od 41/2%, ona od najnovijeg snižavanja neće imati koristi. Najveći korisnici su vlasnici imanja u gradovim3, i to naročito vlasnici onih kuća, koje su većinom zidane pomoću hipotekarnih kredita. U vezi s tim uslediće dalje oživljenie građevinske delatnosti, na kojoj država uglavnom i bazira svoju Rkonjunkturnu politiku.

Ova velika nemačka konverzija razlikuje se u mnogomč od konverzija u Engleskoj, Francuskoj i Italiji, Ograničićemo se na izlaganje najvažnije razlike, Dok je u navedenim zemljama ovoj konyverziji prethodila konverzija državnih zajmova, u Nemačkoj se izvodila najpre konverzija založnica privatni i komunalnih novčanih preduzeća. To je zbog toga što se ne misli ustanoviti 41/x% kamata kao donja već kao gornja granica kamate na tržištu kapitala. Monverzija založnica ima, zadatak da pripremi teren za konverziju državnih hartija od vrednosti. Snižavanje kamata založnica delovaće povoljno na kurs